Novi Sad je u poslednjih pet godina u izmenama i dopunama razne planske dokumentacije izgubio sedam parkova i velikih zelenih površina na uštrb izgradnje novih stambenih kompleksa i poslovnih prostora.

Ana Ferik-Ivanovič predsednica Društva arhitekata Novog Sada, kaže za Danas da bi u svakom zdravom urbanističkom planiranju zeleni prostori u gradu, pogotovo u onima poput Novog Sada gde ih veoma nedostaje, bili sačuvani i obnovljeni. Posadilo bi se novo drveće i takve površine bi se ako je moguće proširile. Tek tada bi mogli pričati o povezanom ekosistemu koji teče kroz Novi Sad i njegovim stanovnicima omogućava normalan život u jednoj urbanoj sredini.

“U Novom Sadu se značajno smanjio broj zelenih površina. Ostale su zelene površine uz veće saobraćajnice i infrastrukturne koridore i nešto parkova koje možemo nabrojat na prstve dve ruke, dok primera samo Beč ima nekoliko stotina parkova”, rekla je predsednica DaNS-a.

Međutim, parkovi u Novom Sadu su izolovane zelene površine, koje su sve manje, jer se na njima neretko čak i dalje gradi. Grad je zapravo krenuo u obrnutom smeru, pa umesto da oplemenjuje nove zelene oaze, one se betoniraju i na njima se grade stambeni i poslovni prostori. Tako su nam nestali i budući parkovi.

Sportski park na Avijaciji, zelena površina na Bulevar Jovana Dučića, sportski park između Limana i Telepa, sportski centar gde je današnja “Promenada”, zelena površina gde je stambeni kompleks “Kraljev park”, omladinski park koji je trebao da bude preko puta Najlon pijace, neke su od površina koje su trebale da budu parkovi u uređeni zeleni prostori, a nestaće i nekoliko hektara zelenila gde je nakada bio rasadnik JKP “Gradsko zelenilo”.

“Park na Avijaciji je izbrisan i sada se tu planiraju stambene zgrade. Zelena površina na Novom naselju kod FK Mladost je takođe nestala, započet je bazen koji nikada nije izgrađen, pa je nelegalno sazidan hotel, sada je fudbalski klub napravio svoje pomoćne objekte i tribine. Sportski park između Limana i Telepa je sada Lidl, a drugi deo će biti stambene zgrade”, kaže Ferik-Ivanovič. Investitor ovih zgrada na novom Limanu 5, kako ga zovu, je novosadski Galens.

Na mestu najvećeg tržnog centra danas “Promenade”, nekada je planirano da bude sportski centar sa zelenim površinama i igrališta. U “Kraljevom parku“ je, dodaje naša sagovornica, kada je već postalo jasno da će ovde biti višespratnice, trebalo da bude ostavljeno 30 odsto zelenih površina, ali se ni to nije desilo. Investitor “Kraljevog parka”, takođe je bio Galens. U Novom Sadu investitori često na parceli imaju izgrađenost do 100 posto, ne mareći za činjenicu da bi po slovu zakona morali ostaviti 30 odsto za zelene površine.

“Na mestu gde je trebao biti omladinski park je „Gradsko zelenilo“ i rasadnik, a na mestu starog rasadnika neće ostati zelene površine, gradiće se škola, vrtić i na drugoj polovini naravno Galensov kompleks zgrada. Na kraju se desi da uništimo zelenilo na svim mestima i ostanu nam samo objekti. A parkovi su nam izdvojene zelene površine između blokova, gde nema živog sveta i često nefunkcionalni prostori“, nastavlja predsednica DaNS-a.

Ona smatra da bi još uvek kroz plansku dokumentaciju neke površine gde nije krenula gradnja, poput parka na Avijatičarskom naselju, mogle da se vrate, ako bi se ljudi borili.

„Primetite kako se građani sve češće žale da nam je grad sve prljaviji. Naravno, kada imamo previše betona. Nemamo više zemlje da upije prljavštinu i ona ostaje. Morali bi da uvedemo ograničenja i da zabranimo oblikovanja prostora koja su izuzetno loša. U našem gradu su za loše stanje krivi oni koji njime upravljaju, urbanisti, ljudi koji rade u „Zelenilu“ i sami građani. Nestala je kultura negovanja prirode i kultura lepog odosa prema živom svetu i briga o čistoći. Nekada je bila sramota spustiti smeće pored noge ili uništiti drvo“, izjavila je Ferik-Ivanovič.

U Novom Sadu trenutno postoji šest parkova: Kamenički park, zatim Dunavski, Limanski, Futoški, Park pored železničke stanice i Novi park na Novom naselju.

U mnogima od njih već postoje izgrađeni objekti. U nekima se povremeno održavaju javne manifestacije koje podrazumevaju zauzeće delova parka, ali ima i parkova u kojima se danas “gradi”, iako je po pravilu u njima zabranjena izgradnja bilo kakvih objekata.
„Iako jedan od najvrednijih i najlepših gradskih parkova, u Dunavskom parku se tokom zimskih meseci održavaju manifestacije. Postavljaju se privremeni objekti, koji sami sa sobom nose negativne uticaje, buku, jake vibracije, lomljenje niskog rastinja i zaštitnih zelenih ograda, kao i gužvu zbog događaja koji su smešteni u parku. Nakon uklanjanja svih ovih objekata iz parka, potrebno je nekoliko meseci da se zelenilo oporavi, travnate površine vrate u svoje prvobitno stanje, ptice i druge životinje vrate u svoj miran život“, kazala je predsednica DaNS-a.

Telepčani u borbi za poslednju zelenu površinu

Za vikend je održan „Koncert za spas Telepskog parka“ na uglu Bulevara patrijarha Pavla i Somborske ulice na Telepu.

Aleksandar Lazarević iz Grupe građana „Sačuvajmo zelene površine – Telep“ je rekao da se već godinama bore za očuvanje ove zelene površine za koju traže da se uredi kao gradski park. Grad im je u jednom monetu obećao da će tako i biti, ali su krajem januara ove godine shvatili kako su definitivno iznevereni jer je Novi Sad prodao ovu parcelu firmi „Karin invest“, koji planira da ovde izgradi višespratni stambeno-poslovni kompleks.

„Ova borba i dalje traje. Pre mesec dana smo bili kod gradskih vlasti i u Urbanizmu. Nažalost, oni nisu svesni tog papira zbog kog su odustali od centra za vanredne situacije. Nemamo odgovore ni dan danas iako smo ih pozvali i danas da dođu da čuju glas građana, da čuju zašto ovde treba da bude park. Najlakši odgovor jeste zato što je ovo jedina površina gde može da bude park. Telep sa Adicama je jedna mala varošica, ima preko 40 hiljada stanovnika. Nemamo nijedan park, tipa Futoškog ili Limanskog. Nemamo ništa slično. Tražimo da ne ode sve u beton, a otišlo je sve u beton“, rekao je Lazarević.

(Danas, foto: Autonomija)