Izrael vrši „kolektivnu kaznu“ nad Palestincima, a svet gleda, kritikuje Amnesti u godišnjem izveštaju. Pobrojane su razne povrede ljudskih prava, od maltretiranja žena u Iranu, do upotrebe špijunskog softvera u Srbiji.

Dramatičnim rečima Amnesti internešenal (AI) kritikuje stanje ljudskih prava u svetu i govori o istorijskom lomu.

Prema godišnjem izveštaju organizacije, za to je odgovoran odnos međunarodne zajednice prema eskalaciji na Bliskom istoku i nedostatak angažmana da se zaštite palestinski civili.

U izveštaju se zameraju „dvostruki aršini“ kojima se meri konflikt Izraela i Hamasa.

„Kolektivna kazna“ za Palestince

Navodi se da događaji u Pojasu Gaze predstavljaju „zakazivanje institucija koje je trebalo da posle Drugog svetskog rata brinu o držanju univerzalnih principa i zajedničke ljudskosti i da obezbede poštovanje obećanja ’nikad više’.“

U izveštaju se konkretno kritikuju Izrael, SAD, EU i „neki evropski“ šefovi država i vlada.

Amnesti terorističke napade Hamasa od 7. oktobra opisuje kao „užasne zločine“. Radi se o napadu militantnih islamista, koje SAD, Evropska unija i neke druge zemlje kategorišu kao teroriste, a u kojem je ubijeno više 1.200 Izraelaca i 240 je odvedeno u taoce u Pojas Gaze.

Kako je na konferenciji za novinare rekla Julija Duhrov, šefica nemačkog ogranka Amnestija, oni ni za Hamas ni za druge grupe ne koriste pojam „teroristička grupa“, jer on nije definisan međunarodnim pravom.

Ocenjuje se da je Izrael na napade odgovorio „merama odmazde“ koje se svode na „kolektivno kažnjavanje“. Civili i civilna infrastruktura ciljaju se „namerno“, navodi AI. Dodaje se da Izrael svojim akcijama krši suštinu humanitarnog prava.

Organizacija ocenjuje da je stanje Palestinaca u Gazi „čak gore“ od onog nakon „Nakbe“, kako se na arapskom naziva progon iz 1948. godine.

Amnesti internešenal je u poslednje dve godine na meti žestokih kritika izraelske strane i jevrejskih organizacija, jer u svojim izveštajima prebacuje Izraelu da uvodi „aparthejd“. Prema viđenju zvaničnog Izraela, time Amnesti podstiče antisemitizam i jednostrano gleda na konflikt.

Amnesti se duže zalaže za okončanje izraelske okupacije palestinskih oblasti, uključujući Istočni Jerusalim. Organizacija traži i puštanje talaca koji su u rukama Hamasa i drugih islamista, i prebacuje Hamasu ratne zločine.

„Putovanje“ u vreme bez ljudskih prava

Generalna sekretarka Amnestija Agneš Kalamar u izveštaju piše da je svet prošao „putovanje kroz vreme“ u doba pre 1948. godine, dok još nisu bila definisana opšta ljudska prava.

Prošle godine su uzdrmani „etički i pravni temelji“, ocenila je ta Francuskinja. U mnogim zemljama, kako je navela, ugrožena su prava na slobodno mišljenje, ravnopravnost polova ili seksualna i reproduktivna prava.

Tematizuju se i ruska agresija na Ukrajinu i kinesko kršenje međunarodnog prava.

Ocenjuje se da je ruski napad „neprestano obeležen ratnim zločinima“, poput mučenja ratnih zarobljenika, napada na stambena područja, energetsku infrastrukturu i izvoz žitarica, kao i namernog uništenja brane Kahovka prošlog juna, što je izazvalo „enormnu štetu po životnu sredinu“.

Pominju se zakonski otežano pravo na prekid trudnoće u SAD i Poljskoj. U petnaest američkih država abortus je sasvim ili skoro sasvim nemoguć. Ukazuje se na više od šezdeset zemalja sveta u kojima je LGBTQ-zajednica ugrožena ili kriminalizovana.

AI beleži dodatno suzbijanje prava žena u Avganistanu i Iranu. Ova potonja zemlja primenjuje softver za prepoznavanje lica kako bi kaznila žene koje ne pokrivaju kosu.

Amnesti i inače kritikuje opasnosti od novih tehnologija i veštačke inteligencije. U izveštaju se navodi da sve brže idemo ka svetu kojim će „vladati“ koncerni i neregulisana veštačka inteligencija.

Lena Rorbah, ekspertkinja za ljudska prava u digitalnom dobu, rekla je na predstavljanju izveštaja u Berlinu da postoji opasnost da se na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj i Olimpijskim igrama u Parizu takođe koriste softveri koji prepoznaju lica, kao i da takva praksa ostane.

Nju već koriste policije u Rusiji, ali i Njujorku kako bi snimale demonstrante.

Posebno je istaknuta upotreba softvera za špijunažu kao što su Pegaz ili Predator. „Oni omogućavaju sasvim novi nivo transnacionalne represije“, kritikovala je Rorbah.

Kako je istakla, prošle godine su Srbija, Jermenija, Indija i drugi koristili softver da bi špijunirali medije i civilno društvo.

Ni razvoj na klasičnom internetu nije optimističan. Amnesti izričito kritikuje jačanje mržnje prema Jevrejima i muslimanima na mreži. Navodi se da je to u Evropi i SAD dovelo do „jasnog porasta islamofobnih i antisemitskih zločina iz mržnje“.

Aktuelni izveštaj Amnestija ima 417 stranica i propituje stanje ljudskih prava u 150 zemalja.

AI: U Srbiji se krše neka od osnovnih prava, cveta korupcija, gaji se nekažnjivost

U Srbiji je tokom 2023. godine zabeleženo kršenje slobodne izražavanje i mirnog okupljanja, nasilje nad ženama, pripadnicima LGBTI zajednice i migrantima, kao i podrivanje prava na socijalnu bezbednost, navodi se u izveštaju organizacije za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešnel.

U danas objavljenom izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu 2023. godine, AI navodi da su u Srbiji i dalje na svim nivoima postojale optužbe za korupciju u javnim službama.

Glorifikacija osuđenih ratnih zločinaca stvaorila je u Srbiji, kako navodi AI, kulturu nekažnjivosti i onemogućava da žrtve dođu do istine, pravde i reparacije. Nadležni organi još imaju zaostatak od 1.700 slučajeva potencijalnih ratnih zločina koje treba istražiti.

AI u izveštaju konstatuje da je u aprilu prošle godine osam evropskih medijskih udruženja izrazilo zabrinutost da je otvoreno neprijateljstvo političara prema kritički nastrojenim medijima, što je onda dodatno naduvavala tabloidna štampa, učinilo pretnje i napade na nezavisne novinare normalnom pojavom.

Dodaje se da su istraživački novinari, zaštitnici ljudskih prava i aktivisti bili mata strateških SLAPP tužbi, čiji je cilj da se isključi učešće javnosti.

U delu o ugrožavanju prava na slobodno mrno okupljanje, AI navodi slučaj javne rasprave o novom zakonu o unutrašnjim poslovima, koji je trebalo da bude usvojen sa ciljem da se „legalizuje masovni biometrijski nadzor na javnim mestima, vlastima da veće diskreciono pravo da rasteravajujavna okupljanja i da autorizuje niz prinudnih mera protiv učesnika protesta, ne navodeći okolnosti u kojima bi one bile primenjena“.

Dodaje se da su u Srbiji demonstracije, i to posebno ekoloških aktivista, održavane uz masovno prisustvo policije a učesnici redovno bili meta često nepotrebne i preterane sile.

AI navodi i da je prošle godine orkriveno da su u Srbiji „akteri pod pokroviteljstvom države“ koristili špijunske aplikacije protiv članova civilnog društva.

Uz podsećanje da je u Srbiji tokom 2023. godine najmanje 27 žena bilo žrtva femicida, AI u izveštaju konstatuje da centrima za socijalni rad često nedostaju socijalni radnici i psiholozi stručni za oblast porodičnog nasilja, a da sigurnim kućama koja vode NVO nedostaju sigurni izvori finansiranja.

AI konstatuje i da definicija silovanja u srpskom krivičnom zakoniku nije u sladu sa međunarodnim i regionalnim standardima, pošto se bit krivičnog dela bazira isključivo na primeni nasilja, a ne i na elementu odsustva pristanka.

U izveštaju se ocenjuje i da je Zakon o socijalnoj karti oslabio već ionako neadekvatan sistem socijalne pomoći i ostavio ljude koji žive u ekstrtemnom siromaštvu bez ikakve socijalne pomoći. Zako je, navodi AI, nesrazmerno pogodio pripadnike romske zajednice.

AI podseća na izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da nikada neće odobriti zakon o istopolnim brakovima, čiji je nacrt sastavljen još početkom 2021. godine.

U izveštaju, AI navodi i prisilno vraćanje migranata, takozvani pušbek, na granicama sa Mađarskom i Bugarskom. ali i redovnu evikciju migranata iz privremenih kampova na severu Srbije koju sprovodi srpska policija.

(DW, Beta)