Ovih dana ističu različiti konkursi iz oblasti likovnog stvaralaštva na republičkom, pokrajinskom i gradskom nivou. Od kako su uvedeni konkursi za sve oblasti kulturnog i umetničkog stvaralaštva izazivali su povremeno prave bure u kulturnoj javnosti, nekada često nepravednim i neodgovornim odlukama. Problema je bilo na pretek, od neadekvatnih ‘’stručnih’’ komisija do dodeljivanja sredstava tek osnovanim udruženjima građana bliskih trenutnim vladajućim strukturama.

Tri najreprezentativnija profesionalna novosadska udruženja – Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV, osnovan 1946), Društvo arhitekata Novog Sada (DaNS, 1960) i Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine (UPIDIV, 1964) – ove su godine predložila čitav niz izuzetno vrednih i zanimljivih projekata koji će, ako na konkursima prođu, u naredne dve godine doneti pregršt do sada neviđenih pa i nepoznatih činjenica iz njihovih bogatih istorijata.

Dok su se SULUV i UPIDIV odlučili da konačno digitalizuju sve svoju materijalnu i nematerijalnu dokumentacionu baštinu, arhitekti spremaju veliku retrospektivnu izložbu posvećenu dobitnicima prestižne nagrade za arhitekturu “Đorđe Tabaković“ koja se redovno dodeljuje od 1995. godine kao znak priznanja za kontinuiranu projektansku delatnost istaknutim novosadskim i vojvođanskim arhitektima. Izložba je planirana za kraj godina u saradnji sa Muzejem savremene umetnosti Vojvodine, gde se, između ostalog, čuva veliki broj dokumatata i građe vezan za stvaralaštvo dvadeset pet arhitekata dobitnika ovog visokog priznanja. Digitalizacijom i prikupljanjem svih štampanih materijala, kataloga, plakata, hemeroteke, publikovanih ili nepublikovanih, audio i video materijala, stvoriće se baze podataka spremno očekujući savremene ali i buduće istraživače.

Iz svega proizilazi da su se nove generacije koje su na čelu uprava ovih udruženja odlučile da isprave sve dosadašnje propuste u nekada veoma burnim društvenim vremenima u kojim su se udruženja, ne svojom krivicom, nalazila i da na jednom mestu, u štampanoj ili elektronskoj varijanti, zabeleže i podvuku crtu na prikupljanju vizuelnog i dokumentarnog materiijala vezanog za istorijate udruženja. Tako je nekoliko generacija mladih likovnih umetnika i stvaralaca u zrelom dobu, umetnika primenjenih umetnosti i arhitekata shvatilo da bez detaljnog poznavanja istorijata delatnosti svojih udruženja nije moguće nastaviti kvalietan rad i prezentovanje savremene umetničke, primenjenoumetničke i arhitektonske misli i prakse.

Ne treba posebno podvlačiti da će ovi projekti doprineti ne samo boljem upoznavanju sa istorijatima, već će u značajnoj meri povećati vidljivost važnosti likovnog i arhitektonskog stvaralaštva u našem društvu. A po okončanju ovih studiozno osmišljenih i dugo pripremanih projekata naša ali i evropska javnost konačno može sagledati sve periode u razvojima vojvođanske likovne u metnosti i arhitekture tokom druge polovine proteklog veka i prvih decenija 21. stoleća, kao delu srpske i jugoslovenske umetničke prakse.

Ostaje na kraju da se nadamo da će stručne komisije na svim nivoima vlasti prepoznati vrednost, koja prevazilazi uske istorijsko-umetničke okvire i zalazi u jednu vrstu kulturne istorije koju do danas, bar šira javnost, nije imala prilika da upozna i sagleda.

Svakako da treba pomenuti veliki broj autora koji su sa aktivističkim pristupom došli do ideja za ove projekte kao i ulogu MSUV kao centralne ustanove za proučavanje, prikazivanje i čuvanje dela iz oblasti savremenog umetničkog stvaralaštva čiji su kustosi, dokumentacija i biblioteka, aktivno uključeni u sve navedene projekte. Možda je i ona naša šifrovana fondacija, umesto novog nameštaja, u prethodim godinama pripreme za prestonicu kulture, mogla da pomogne ostvarivanju i materijalizaciji ovako značajnih ideja.

Vladimir Mitrović (Autonomija)