Podaci o svakom korisniku interneta dele se stotine puta svaki dan, dok kompanije licitiraju za reklamne pozicije na internetu, sugeriše nova studija Irskog veća za građanske slobode (ICCL). Studija je pokazala je da se podaci prosečnog evropskog korisnika dele 376 puta dnevno, a onog iz SAD-a čak 747 puta.

Prihod od digitalnog oglašavanja je ono što većinu internet usluga čini besplatnim za korišćenje. A da bi kompanije znale kome da plasiraju određeni oglas, prikupljaju njihove podatke.

Podaci se dele između brokera koji deluju u ime onih koji žele da postavljaju oglase, u stvarnom vremenu, dok se veb stranica učitava ispred nekoga ko je posećuje. Sami brendovi u reklamama nisu uključeni u taj proces.

Ti podaci sadrže informacije o uređaju na kojem se stranica učitava, neke pojedinosti o tome gde se taj uređaj nalazi i druge informacije, kao što su prethodno posećene veb stranice i njihov predmet. Koristi se za osiguravanje najrelevantnijeg ponuđača za oglasni prostor na stranici. Sve se to događa automatski, u deliću sekunde, i predstavlja multimilionsku industriju.

Podaci koji otkrivaju identitet nisu uključeni, ali aktivisti tvrde da je sama količina podataka još uvek kršenje privatnosti.

„Svaki dan industrija RTB-a (Real Time Bidding) prati ono što gledate, bez obzira koliko to bilo privatno ili osetljivo, i beleži gde idete. Ovo je najveća povreda podataka ikada zabeležena. I ponavlja se svaki dan„, rekao je dr. Johnny Ryan, viši saradnik na ICCL-u.

Brojke u izveštaju ICCL-a ne uključuju rezultate od dva najveća tehnološka diva koji se finansiraju od prihoda od oglašavanja

– Mete (koja je vlasnik Facebooka) i Amazona.

Kaže da je izvor podataka Google feed, koji pokriva period od 30 dana. Dostupan je industriji, ali ne i javnosti.

U izveštaju ICCL-a, između ostalog, navodi se da se:

– Podaci o navikama američkih veb korisnika dele se u procesima prodaje oglasa 107 biliona puta godišnje. Podaci evropskih korisnika dele se 71 milijardu puta;

– Privatni podaci korisnika iz Evrope i SAD-a se šalju kompanijama širom sveta, uključujući Rusiju i Kinu, a da pri tome korisnici nemaju nikakvu kontrolu nad tim šta se s tim podacima događa.

Inače, ICCL je već pokrenuo nekoliko sudskih sporova protiv industrije koja se bavi digitalnim oglašavanjem, ali i protiv Evropske komisije za zaštitu podataka. Naime, smatraju da se ovakvom praksom digitalnog oglašavanja krši privatnost korisnika, jer niko nikada nije izričito pristao na ovu praksu.

(Zimo, Pixabay)