Studenti u blokadi saopštili su danas da je najmanje 14 akademaca, pripadnika inicijative „IT blokada“, aktivista, jedan narodni poslanik i jedan lokalni odbornik, špijunirano nedozvoljenim softverom preko mobilnih telefona.

Na prvoj konferenciji za novinare od početka studentskih protesta, u prostoru „Miljenko Dereta“ u Beogradu, naveli su da je špijuniranje mobilnih telefona forenzički potvrđeno i od strane pojedinih međunarodnih organizacija.

„Njihovi telefoni napadnuti su jednim od najnaprednijih špijunskih softvera koji danas postoje u svetu. Taj softver prodaje se samo državama i neko za to mora da odgovara“, rekla je studentkinja Fakulteta političkih nauka Ela Zeković.

Prema njenim rečima, takvi softveri čitaju svaku poruku, gledaju svaku fotografiju, mogu da uključe mikrofon i kameru na mobilnom telefonu, a njihova upotreba je krivično delo po zakonima u Srbiji.

„Naše kolege su špijunirane nedozvoljenim softverom. Oni nisu tek tako praćeni na protestu… Njihovi telefoni napadnuti su softverom koji se prodaje samo državama. Sredinom avgusta kompanija Epl je grupi korisnika Ajfton telefona poslala upozorenje da su bili meta napada špijunskim softverom. Ti ljudi su se javili šer fondaciji. Danas znamo da je targetirano 14 učesnika pokreta. To su studenti, aktivisti, IT blokada i narodni poslanik i opoziconi odbornik“, kazala je studentkinja na konferenciji za medije.

Kaže da su ove navode potvrdile i svetske tehnološke laboratorije.

„Na telefonu jedne koleginice pronađen je Pegazus. Ubačen daljinski bez jednog klika i znanja korisnika. Ovo su potvrdile svetske laboratorije. Citizen Lab Univerzieta u Torontu, Amnesti Internešenel. Targetirane su kolege koji su članovi operativnih timova“, dodala je ona.

Kazala je i da sistem Pegazus da sam uključuje mikrofon i kameru i da je njegova upotreba krivično delo, kao i da je takvo nešto urađeno na „deset lokalnih izbora i da samo može da se zamisli šta može da uradi za izbore koji su pred nama”.

Studentkinja Jelena Kontić je na konferenciji studenata u blokadi, na čijem telefonu je bio instaliran Pegazus, rekla da je to izgleda kao da je „vaš telefon u njihovim rukama“.

„Ja sam ta prva žrtva Pegazusa u 2026. godini. Ja sam vrlo aktivna u radnoj jedinici Student u svakom selu, terenskoj kampanji Studentskog pokreta. Ono što taj rad podrazumeva je komunikacija sa dosta građana i studenata zbog čega sam ja verovatno bila meta, kao i svi građani koji traže pravdu. Stvar je u tome što ja nikad nisam bila ni uhapšena ni privedena, što stavlja jedan znak pitanja zbog čega ja? Kako je moguće da to što ja radim dovelo do toga da me neko nadzire ili prisluškuje“, upitala je ona.

„Taj Pegazus kad god poželi u bilo kom trenutku može da otvori kameru, mikrofon, vidi gde se nalazite, uđe u vaše poruke, dokumenta, aplikaciju… U bukvalno sve što imate na vašem telefonu. To izgleda kao da je vaš telefon u njihovim rukama u tom trenutku. Ako je cena borbe da naši građani i mi svi zajedno našu pravdu plaćamo time što će nam neko prisluškivati telefon, onda se ova borba ne tiče samo studenata, već i svih građana. Ovaj režim se plaši svojih građana i to ne bi smelo da se dopusti u državi gde treba da vlada jedna demokratija“, poručila je studentkinja Kontić.

Studentkinja iz Niša: Napadom špijunskim softverom dobili su pristup celom mom životu, privatnim razgovorima…

Milica, studentkinja iz Niša, kaže da su oni koji su joj ubacili špijunski softver u telefon imali pristup celom njenom životu, a ne samo aktivnostima u studentskom pokretu, kao i da je ovo napad na sve one čije kontakte ima u telefonu.

“Dobila sam obaveštenje na telefon sredinom avgusta. Prvo sam mislila da je u pitanju generičko obaveštenje ili neka reklama. Tek kada sam pažljivija pogledala shvatila sam da piše da je pokušan špijunski napad na moj telefon i prosledila sam kolegi koji se u Nišu bavi IT-jem. Stupili smo u kontakt sa kolegama iz Beograda i shvatili smo da nije jedina kojoj je to obaveštenje stiglo“, objašnjava Milica.

U slučaju Milice, kako je rečeno, nije još uvek do kraja utvrđeno šta se i kako desilo i da je proces u toku.

Ona dodaje da je ovaj softver otvorio pristup ka svim njenim privatnim razgovorima.

“Tek mi je postalo ozbiljno kad sam došla u Beograd da mi se pregleda telefon. Shvatila sam da su oni tim napadom imali pristup celom mom životu, ne samo studentskim sastancima, već i privatnim rzgovorima… Mikrofonu i kameri. Mogli su da upale kameru dok se tuširamo, pričamo privatne stvari. Nije normalno ovo što se dešava”, istakla je ona.

Kaže da se i „da su došli i do podataka svih ljudi koji podržavaju studente i koji su sa njima u borbi“.

“Ovo nije napad samo na studente, već na sve kontakte koje ja imam u telefonu“, istakla je.

Student: Režim se plaši mladih ljudi spremnih da se bore za pravdu

Student Filozofskog fakulteta u Nišu Ognjen Rašić izjavio je da je od kompanije Apple takođe dobio obaveštenje da je njegov telefon bio meta pokušaja špijunskog napada.

Kako kaže, među osobama koje su dobile slična upozorenja nalaze se članovi studentskog pokreta i aktivisti koji su bili uključeni u lokalne izbore, zbog čega ocenjuje da se „režim plaši mladih ljudi spremnih da se bore za pravdu“.

„Bili smo involvirani na izborima kao podrška zato da bismo se potrudili da oni prođu u skladu sa zakonom, što je više moguće, sa pravilnostima. To je, vrlo verovatno, smetalo vladajućoj partiji, pa su bili spremni da utroše milione kako bi ubacili špijunske softvere u naše uređaje“, rekao je Rašić.

On poručuje da, uprkos svemu, želi da se o ovim stvarima govori javno.

„Želimo da razgovaramo o ovim stvarima. Zalažemo se za istinu, pravdu i transparentnost. Jeste nas neko prisluškivao, ali nemamo šta da krijemo. Mislim da je ovo jedan od glavnih pokazatelja na šta je vlast spremna, ali je bitna stvar da se režim plaši grupe mladih ljudi koja je spremna da se bori za pravdu“, zaključio je Rašić.

Studentkinja Fakulteta političkih nauka Ela Zeković kazala je da je 14 studenata, članova operativnih timova pokreta, špijunirano naprednim špijunskim softverima i da je sve počelo tako što je kompanija Epl poslala saopštenje korisnicima da su, kako tvrdi, bili meta napada.

Šer fondacija: Period targetiranja špijunskim softverom poklapa se sa periodom održavanja kampanje za lokalne izbore

„Možemo da kažemo da su mete u najvećem broju slučajeva bili članovi studentskog pokreta, aktivisti i lokalni odbornici iz opozicionih stranaka. Prema dostupnim informacijama, period targetiranja poklapa se sa periodom održavanja kampanje za lokalne izbore u martu 2026. godine“, navela je predstavnica SHARE Fondacije Andrijana.

Objašnjavajući zbog čega je takav softver opasan, ona kaže da omogućava pristup gotovo svim podacima na uređaju.

„Ima pristup svim podacima na uređaju – fotografijama, kontaktima i drugim fajlovima. Može i da uključuje kameru i mikrofon, kao i da pravi skrinšotove. Ono što dalje možemo da kažemo jeste da se podaci šalju naručiocu napada, u zavisnosti od toga koji softver je korišćen“, rekla je Andrijana.

Ona dodaje da se cena korišćenja Pegasusa procenjuje u milionima, kao i da je ovo, prema njihovim saznanjima, jedini slučaj zaražavanja Pegasusom u 2026. godini u svetu.

„Ostala dva slučaja poznata su javnosti pod imenom NoviSpy. Na jednom uređaju pronašli smo više od 1.500 slika ekrana koje je, po komandi, napravio špijunski softver, u cilju praćenja aktivnosti. Zaražavanje je izvedeno direktnim pristupom telefonu“, rekla je ona.

Ona tvrdi da je u tim slučajevima uočila obrazac po kojem se napad izvodi.

„Za to je potrebno da lice bude privedeno u prostorije policije, nakon čega se odvaja od telefona. Telefon se nezakonito otključava, kopiraju se svi podaci sa njega, a zatim se instalira špijunski softver, koji radi sve vreme u pozadini, prikuplja podatke i šalje ih na server čiju smo IP adresu uspeli da identifikujemo. Nakon toga se osoba pušta kući sa zaraženim telefonom“, navela je predstavnica SHARE fondacije.

Ona ocenjuje da je upotreba ovakvog softvera grubo kršenje prava na privatnost.

„Upotreba spyware-a podrazumeva neovlašćen pristup ne samo podacima targetirane osobe, već i podacima drugih osoba koji se takođe mogu naći na uređaju – odnosno svih sa kojima je ta osoba u kontaktu“, zaključila je.

„Nemoguće je kontrolisati obim tog nadzora“

Pravnica Ana, koja se, kako tvrdi, zaštitom privatnih podataka bavi oko 15 godina, kaže da je stanje – alarmantno.

„Trend nezakonitog nadzora pratim godinama unazad… Stanje je alarmantno. Srbija je danas zemlja u Evropi u kojoj je potvrđeno najviše slučajeva špijunskog softvera, uglavnom onih koji su se usudili da nešto kritički kažu u javnom prostoru“, istakla je ona na konferenciji za medije.

Kaže da se radi o nadzoru čiji dometi ne mogu da se kontrolišu.

(Autonomija/Beta/N1, foto: Screenshot Facebook Studenti u blokadi Beograd)