"Uprkos tome, predsednica parlamenta Ivana Macak ima smelosti da govori u ime svih studenata"
Studentski parlament Filozofskog fakulteta u Novom Sadu radi kao eksponent režima, a ne kao zastupnik studentskih interesa, a rad tog tela obeležen je neodržavanjem sednica, donošenjem odluka bez potrebnog kvoruma, netransparentnim upravljanjem finansijama i neprofesionalnošću, kazali su novinarima predstavnici neformalnih studentskih organizacija sa tog fakulteta.
Neformalna organizacija Studentska konekcija navela je da je u 2023. godini devet od 15 članova parlamenta predalo inicijativu za smenu predsednice i studenta prodekana Filozofskog fakulteta.
Kako su naveli, tada su dva člana dala ostavku “zbog raznoraznih pritisaka kojima su bili izloženi”, nakon čega je predsednica Studentskog parlamenta raspisala dopunske izbore za dva člana sa svoje liste.
Predsednica Studentskog parlamenta je Ivana Macak, koja je na izborima za Skupštinu Vojvodine u decembru 2023. godine bila četvrta na listi kandidata za poslanike Ruske stranke.
Od ukupno 15 članova Studentskog parlamenta, sedam članova je u tom periodu zbog nezadovoljstva funkcionisanjem Studentskog parlamenta i Savezom studenata formiralo neformalnu organizaciju pod nazivom Studentska konekcija, koja se zalaže za transparentnost u radu, kako parlamenta, tako i studentskih organizacija, zaštitu prava studenata, podizanja studentskog standarda i uslova studiranja, navela je Studentska konekcija u svojoj objavi na društvenim mrežama.
Prema njihovim rečima, sve sednice parlamenta, od septembra 2023. godine, zakazane su kao „hitne elektronske“ i na njima nijednom nije glasalo dovoljno članova da bi se odluke usvojile.
„Uprkos tome, predsednica parlamenta ima smelosti da govori u ime svih studenata. Smatramo da studenti treba da budu upoznati sa dešavanjima na svom fakultetu“, naveli su iz Studentske konekcije.
Iz neformalne organizacije STAV (Studenti protiv autoritarne vlasti) kazali su novinarima da su sednice koje je Studentski parlament zakazivao i sprovodio same po sebi vrlo problematične i upitne.
„Jako se lepo politička situacija u državi ogleda i na primeru rada Studentskog parlamenta. Pritom, ne znamo da li sednicom može da se nazove nešto čemu prisustvuje pet osoba. Njihov rad je krajnje neprofesionalan i zbog drugih stvari”, naveli su iz Stava.
Izbori za Studentski parlament Filozofskog fakulteta u Novom Sadu održaće se 16. aprila, verovatno samo sa jednom listom, za koju studenti iz neformalnih organizacija kažu da je podržana od strane režima.
Iz STAV-a su dodali da se neće kandidovati na izborima za Studentski parlament jer je zbog promene Pravilnika o sprovođenju izbora “gotovo nemoguće” da se neformalne grupe kandiduju.
„Da bi se neformalna grupa kandidovala potrebno je da deset odsto od ukupnog broja studenata na fakultetu da svoj potpis, što je više od 500. Uz to, potrebno je da svi oni idu lično da podnose formular, dakle to podrazumeva da skoro 600 ljudi nekako odobrovoljite da izdvoje svoje vreme i da predaju formular s imenom prezimenom i još nekim podacima“, objasnili su iz STAV-a.
Problemi sa organizovanjem studenata na Filozofskom fakultetu zabeleženi su i na izborima za Studentski parlament 2022. godine, kada su uočene brojne neregularnosti, koje je utvrdila i nadležna inspekcija.
Studentski parlament Filozofskog fakulteta podneo je Etičkoj komisiji svoga fakulteta prijavu protiv profesora Dinka Gruhonjića zbog navodnog govora mržnje.
Gruhonjića su optužili za govor mržnje na osnovu izmontiranog video snimka sa tribine u Dubrovniku od pre godinu dana, gde je on navodno veličao ratnog zločinca iz Drugog svetskog rata, što je profesor oštro demantovao i podsetio da je celu svoju novinarsku i profesorsku karijeru proveo kao dosledni borac protiv nacionalizma i protiv veličanja politike ratnih zločina u regionu.
Etička komisija je Studentskom parlamentu vratila prijavu protiv Gruhonjića na dopunu, za šta imaju rok od 30 dana.
Dinko Gruhonjić je na jednom skupu nedavno rekao da ima potpuno pouzdanu informaciju da su se članovi Studentskog parlamenta Univerziteta u Novom Sadu sastali sa visokim funkcionerom Srpske napredne stranke u jednom novosadskom restoranu.
Dodao je da je taj sastanak održan neposredno pre početka blokade Filozofskog fakulteta, koja je trajala od četvrtka, 28. marta, do nedelje, 31. marta.
Kako su mediji izvestili, u blokadi Filozofskog fakulteta učestvovale su i osobe koje nisu studenti, kao i mnogi koji nisu studenti Filozofskog fakulteta.
Pojedini mediji i opozicione partije su tvrdili da su u blokadi učestvovali i radnici javnih i komunalnih preduzeća u Novom Sadu.
Jedan od učesnika blokade je u zgradu Filozofskog fakulteta upao u majici sa likom Milorada Ulemeka Legije.
Ulemek je osuđen na 40 godina zatvora zbog atentata na premijera Srbije Zorana Đinđića, na još 40 godina zbog ubistva nekadašnjeg predsednika Srbije Ivana Stambolića i na 15 godina zatvora zbog pokušaja atentata na nekadašnjeg opozicionog lidera Vuka Draškovića.
Filozofski fakultet se nalazi u Ulici Zorana Đinđića. Pokojni premijer je bio i zaposlen na tom fakultetu.
Taj mladić u majici sa Legijinim likom je nosio transparent “Moj sinko samo nikad kao Dinko”.
Blokada je ukinuta u nedelju, 31. marta popodne, kada je pred fakultet došao rektor Dejan Madić, zajedno sa dekanima Fakulteta tehničkih nauka Borisom Dumnićem i Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Patrikom Dridom.
Oni su podržali studentske zahteve i optužili Gruhonjića za govor mržnje, tako što je rektor Madić čitao rečenice iz Gruhonjićevih publicističkih kolumni, izvađene iz konteksta.
Gruhonjić je takav postupak rektora prokomentarisao rečima da mu je “ispod akademske časti” da komentariše rektorove postupke i poručio da će se videti ko u stvari treba da ide pred etičku komisiju – rektor ili on.
Studentski parlament Univerziteta u Novom Sadu najavio je da će se blokada nastaviti ukoliko Gruhonjić ne dobije otkaz.
Rektor Dejan Madić na sastanak sa studentima koji su blokirali fakultet nije pozvao dekanicu Filozofskog fakulteta Ivanu Živančević Sekeruš, što je ona oštro osudila.
Dekanica je kazala i da ne želi da razgovara sa studentima koji postavljaju ultimatume i podsetila da postoje jasne procedure na univerzitetu na osnovu kojih neki profesor može dobiti otkaz, ali da se u te procedure ne ubrajaju ultimatumi.
(Autonomija/Beta)