Petnaestu godišnjicu genocida u zaštićenoj enklavi Srebrenici, obeležiće i početak izgradnje skulpture simbolično nazvane „stub srama“, na brdu iznad Memorijalnog kompleksa i bivše fabrike akumulatora, gde su bili zatočeni stanovnici Srebrenice i Žepe pre masovnih ubistava.
Divovska spomen-skulptura biće sagrađena od 16.744 cipela, koje predstavljaju 8.372 žrtava, a simbolizovaće aroganciju Ujedinjenih nacija. O njenom mjestu odlučit će majke Srebrenice, kao i o listi imena zapadnih političara i generala koja će biti ispisana na njemu. „Stub srama“ trebao bi biti postavljen u Potočarima u maju naredne godine.  „Stub srama“ će poslužiti kao metafora za veliku izdaju Ujedinjenih nacija u Bosni i Hercegovini, i kao upozorenje svim budućim saradnicima ove svetske organizacije“, kaže Philipp Ruch, idejni tvorac projekta i prvi čovek Centra „Political Beauty“ iz Berlina. „Gledajući na svetskomi nivou, premalo se uopšte u ovih 15 godina govorilo o tome zašto je Organizaciji Ujedinjenih nacija dopušteno da ne odreaguje i ne spreči genocid u Bosni i Hercegovini.“
Dva slova U i N široka više od 12 metara i visoka više od 8 metara u svojoj će rešetkastoj čeličnoj unutrašnjosti sadržavati onoliko pari starih cipela, koliko je zvanično žrtava genocida.

Srebreničke majke prikupljaju cipele žrtava

Članice četiri srebrenička udruženja žena, svesrdno su podržale ovu ideju i prikupljaju cipele, među kojima će biti i sve one pronađene u masovnim grobnicama širom Podrinja. Obuća će biti konzervirana u hermetički zatvorenim paketima od pleksiglasa koja metaforično predstavljaju „izgorele elemente“, kako stvaraju tri rupe u spomeniku. Centar za političku lepotu iz Berlina i preživele Srebreničane povezalo je Društvo za ugrožene narode BiH.
Povratnica u Srebrenicu Hatidža Mehmedović, predsednica Udruženja „Srebreničke majke“, kaže da će ovaj spomenik biti opomena ljudima koji budu dolazili u Potočare, te podsetnik na krivca za tako stravična događanja u zoni koju je štitio UN. „Daće to novu sliku cijelom Kompleksu u kojemu su ukopane žrtve genocida“, kaže ona.
Fazila Efendić, povratnica koja danas, zbog genocida, u Potočarima živi sama i koja je zahvaljujući pomoći nevladinih organizacija započela privatni posao u maloj suvenirnici nasuprot Memorijalnom kompleksu, kaže da je narod Nemačke još jedanput pokazao svoje saosećanje sa bosanskom tragedijom. Prvi put je to osetila kada su je 1996. godine kao prognanicu prihvatili baš u Nemačkoj. Smatra da je „Stub srama“ prilika da se priča o genocidu aktuelizuje, ne samo na petnaestogodišnjicu, nego i sve dok UN spomenik bude svedočio o tome.
Philipp Ruch, politički filozof i aktivista Centra za političku lepotu, nekoliko puta je boravio u Srebrenici, te organizovao protestna podsećanja 11. jula na Berlinskom trgu. On kaže: „Šest hiljada preživelih žrtava genocida tuže Ujedinjene nacije, a niko u Glavnom štabu u Njujorku ni ne pomišlja da se pojavi u sudnici. To nije ispravno. Ako se UN-u ne može suditi pravno, sudićemo mu onda na drugi način. Ujedinjene nacije su neverovatno arogantne prema preživelima. ‘Stub srama’ je odgovor na tu aroganciju.“
Cipele žrtava genocida koje će do sredine narednog meseca prikupljati Srebreničani, biće deo svojevrsne izložbe koju će Centar za političku lepotu organizovati 1. jula u Hagu, a zatim i u Berlinu 11. jula ove godine.

http://pillarofshame.eu/