U Srbiji je na delu eskalacija upotrebe špijunskog softvera, kaže za N1 Rori Noulen iz Amnesti Internešnela, i istovremeno upozorava da digitalni nadzor gotovo uvek ide „ruku pod ruku“ sa drugim oblicima represije nad civilnim društvom. Ocenjuje i da u Srbiji postoji osećaj nekažnjivosti ovakvih zloupotreba, što povećava verovatnoću da se one ponove.

Špijunski softver pronađen je na telefonima još dvoje ljudi u Srbiji, pokazala je analiza forenzičke laboratorije Citizen Lab iz Kanade i SHARE Fondacije. Reč je o rektoru beogradskog univerziteta Vladanu Đokiću i više tužilačkom saradniku Radetu Bajiću.

Kako Amnesti internešenel ocenjuje nalaze da je telefon rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića zaražen Pegazusom i upozorenje o pretnji špijunskim softverom koje je dobila viša tužilačka saradnica u Srbiji? Sve to dolazi nakon što je Amnesti potvrdio da je špijunirano i nekoliko studenata.

Pre svega, rekao bih da je rad SHARE fondacije i Citizen Laba izuzetno kredibilan. Zato njihove nalaze shvatamo veoma ozbiljno.

Kao što ste rekli, oni se nadovezuju na prethodna istraživanja Amnesti internešenela. Tokom 2024. i 2025. dokumentovali smo, prema našoj oceni, razornu kampanju digitalnog nadzora usmerenu protiv civilnog društva u Srbiji, uključujući novinare i studentske aktiviste.

To je uključivalo komercijalni špijunski softver Pegazus kompanije NSO grupa, isti softver o kojem su SHARE fondacija i Citizen Lab izvestili ove nedelje, kao i prethodno nepoznat špijunski softver koji smo nazvali NoviSpy. U tom slučaju smo upotrebu softvera NoviSpy pripisali Bezbednosno-informativnoj agenciji Srbije, BIA.

To je bilo 2024. i 2025. godine. Prošlog meseca, u septembru, SHARE i Citizen Lab izvestili su o novom talasu pretnji špijunskim softverom. Dokumentovali su 14 novih slučajeva osoba, studenata i članova civilnog društva koje su bile na meti, uključujući jedan dokumentovani slučaj upotrebe Pegazusa.

Sada, ovog meseca, ove nedelje, imamo telefon Vladana Đokića zaražen Pegazusom i upozorenje o pretnji koje je dobila Rada Bajić. To zaista pokazuje eskalaciju upotrebe špijunskog softvera i širenje kruga ljudi koji su na meti — na nekoga sa univerziteta, nekoga iz tužilaštva. To je izuzetno zabrinjavajuće.

Da li ovi slučajevi ukazuju na to da se u Srbiji širi krug ljudi koji su na meti špijunskog softvera i da li bi moglo biti još slučajeva?

Jedna od teškoća sa špijunskim softverom jeste to što moramo da pregledamo uređaje kako bismo utvrdili pune razmere njegove upotrebe. Zato je teško reći da li se ona širi. U najmanju ruku, prilično je šokantno što se pretnja civilnom društvu nastavlja.

Amnesti se nadao, možda smo bili pomalo naivni, da će tako jasni dokazi iz 2024. i 2025. dovesti do mera koje bi sprečile zloupotrebu špijunskog softvera.

Nažalost, nije bilo značajnijeg napretka u istragama, što je ostavilo utisak da odgovorni mogu da izbegnu odgovornost. Žrtve nisu dobile priliku da ostvare pravdu zbog toga što su bile na meti.

Kada je reč o razmerama, gotovo sigurno očekujemo da postoji mnogo više slučajeva. U ovom slučaju imamo uređaj zaražen Pegazusom, a imamo i Eplovo upozorenje, dakle govorimo o napadima na ajfone. Međutim, još 2024. dokumentovali smo i napade drugim špijunskim softverom, usmerene na android uređaje. Zato svakako očekujemo da je ono što vidimo samo mali deo onoga što se dešava. Verujemo da je to mnogo rasprostranjenije.

Kakve mogu biti posledice takvog nadzora po akademske slobode, nezavisnost tužilaštva i spremnost pojedinaca da javno govore ili istražuju politički osetljive slučajeve?

Iz perspektive Amnestija, takvi slučajevi imaju razoran uticaj na društvo, ne samo u Srbiji već svuda gde smo ih dokumentovali. To važi i za akademsku zajednicu, i za medije, i za mogućnost novinara da istražuju.

Pegazus je izuzetno invazivan špijunski softver. On praktično otkriva nečiji celokupan digitalni život: komunikaciju, kontakte i mrežu ljudi sa kojima je povezan. Može da uključi mikrofon i kameru.

Za pojedinca je izuzetno potresno kada mu je na taj način izložen čitav život. Ali kada smo razgovarali sa žrtvama špijunskog softvera, one su često govorile ne samo o posledicama po sebe već i o osećaju krivice zato što su izloženi i drugi ljudi — svi sa kojima kontaktiraju.

Uzmimo novinare. Hoće li izvori imati poverenja da im se obrate i podele informacije? Hoće li se ljudi povući? To zaista može da utiče na mogućnost ljudi da učestvuju u građanskom životu, da se udružuju, slobodno izražavaju i iznose kritičke stavove. U Srbiji je to, naravno, posebno važno sada.

Upotreba ovakvih tehnologija nadzora stvara ono što nazivamo odvraćajućim efektom, odnosno efektom zastrašivanja, čije posledice prevazilaze same žrtve.

Dodao bih još nešto: mi se bavimo digitalnim nadzorom, ali on je, kako u Srbiji tako i drugde, samo jedno od sredstava za suzbijanje prostora za građansko delovanje.

Tamo gde vidimo da su ljudi na meti digitalnog nadzora, gotovo uvek vidimo i druge oblike represije nad civilnim društvom. U Srbiji smo videli represiju nad studentskim protestima, proizvoljna hapšenja i pritvaranja, neosnovane krivične optužbe, napade na nezavisne novinare i slično. Dakle, u Srbiji vidimo isti obrazac kao i na drugim mestima na kojima se koristi digitalni nadzor.

Šta bi zahtevala delotvorna, nezavisna istraga ovih navoda, posebno ako postoji sumnja da su umešani državni organi? I očekujete li nekakvo rešenje u autoritarnim zemljama?

To je dobro pitanje. Kada govorimo o upotrebi špijunskog softvera, obično očekujemo da su u nju uključene države. Ponekad su to vlasti drugih država koje sprovode nadzor u inostranstvu. Međutim, često biste istragu tražili od iste vlasti za koju se sumnja da zloupotrebljava tehnologiju. To, naravno, otvara pitanje koliko bi takve istrage bile nezavisne.

Ono što očekujemo jesu transparentne i nezavisne istrage. Očekujemo i brzo postupanje: da se ljudi pozivaju na razgovor i da se prikupljaju dokazi.

Ako se vratimo slučajevima koje smo dokumentovali 2024. i 2025, pred Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal i dalje je sedam nerešenih predmeta. Jednostavno je neprihvatljivo što ne vidimo da se sprovode odgovarajuće istrage.

U Srbiji postoje i Zaštitnik građana i Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti. Dakle, postoje načini da se istrage sprovedu. Ali ono što smo do sada videli jeste, izgleda, nespremnost da se te zloupotrebe valjano istraže, što je dodatno učvrstilo osećaj nekažnjivosti. I drugde vidimo da nekažnjivost znatno povećava verovatnoću da se zloupotrebe ponove.

Šta bi zahtevala delotvorna, nezavisna istraga ovih navoda, naročito ako postoji sumnja da su umešani državni organi? Koje bi hitne korake vlasti u Srbiji trebalo da preduzmu kako bi zaštitile osobe koje su bile na meti, sačuvale dokaze i obezbedile pristup delotvornim pravnim sredstvima?

Očekujemo da se onima koji sprovode istrage niko ne meša u rad i da im se omogući prikupljanje dokaza.

Potrebna je transparentnost o tome koje se istrage vode. Sa žrtvama treba razgovarati bez odlaganja, obavestiti ih o postupcima i pokazati napredak u pozivanju počinilaca na odgovornost.

Kao što sam rekao, ovo nije situacija svojstvena samo Srbiji. Uopšteno smo videli da je tamo gde je korišćen špijunski softver bilo veoma teško doći do pravde. Ali to ne umanjuje njen značaj.

Kakvu odgovornost imaju NSO grupa i organi koji izdaju dozvole za izvoz špijunskog softvera, da istraže moguću zloupotrebu te tehnologije u Srbiji i šta bi trebalo da preduzmu?

Amnesti, Citizen Lab, koji je uključen i u ovaj slučaj, i druge organizacije dokumentovali su brojne zloupotrebe Pegazusa širom sveta. Korišćen je protiv novinara i civilnog društva u mnogim zemljama.

Svoje nalaze smo uvek dostavljali NSO grupi. Međutim, ono što smo iznova viđali jeste nespremnost da se sprovede odgovarajuća istraga i da se transparentno objasni koje su istrage sprovedene.

U Srbiji smo, kao što sam rekao, slučajeve upotrebe Pegazusa dokumentovali još 2024. Sada, 2026, ponovo imamo jasne forenzičke dokaze da se Pegazus i dalje koristi.

NSO, kao i sve kompanije, ima odgovornost da sprovodi procenu rizika i odgovarajuće provere kako bi utvrdio postoji li opasnost od kršenja ljudskih prava.

Ali kada je reč o Srbiji, jasno je da su dokazi dostavljeni, a da su oni spremni da nastave da isporučuju Pegazus koji se koristi protiv civilnog društva. Znamo da NSO grupa ima veoma dobar uvid u to kako se njeni proizvodi koriste.

Organi koji izdaju izvozne dozvole trebalo bi da spreče izvoz tehnologija koje ugrožavaju ljudska prava. U slučaju Pegazusa postoji zaista obimna dokumentacija o zloupotrebama te tehnologije. Zato bi ti organi trebalo da blokiraju njen izvoz.

Koje bi konkretne mere Evropska unija i druga međunarodna tela trebalo da preduzmu povodom ovih izveštaja? Da li Amnesti planira dalja istraživanja?

Mislim da bi EU i druga međunarodna tela trebalo vrlo jasno da pokažu da ove izveštaje o zloupotrebi digitalnog nadzora shvataju veoma ozbiljno.

Zvaničnici EU jasno su rekli da je nezakonit nadzor mirnih demonstranata i ostalih učesnika javnog života neprihvatljiv. Izrazili su zabrinutost, a najnovija otkrića su, očigledno, veoma zabrinjavajuća.

Treba, međutim, istaći da Srbija nije jedina evropska zemlja u kojoj smo videli zloupotrebu špijunskog softvera. Amnesti već dugo poziva EU da reaguje na takve zloupotrebe u državama članicama, uključujući Španiju, Italiju i Grčku. Želimo da i tamo vidimo odgovarajuće istrage.

Kada je reč o Srbiji, očekujemo da EU i međunarodna tela pojačaju pritisak kako bi se sprovele nepristrasne istrage i najnovijih i ranijih slučajeva nezakonitog nadzora, utvrdila odgovornost i obezbedilo da Srbija uspostavi delotvorne zaštitne mehanizme protiv zloupotrebe tih tehnologija.

EU ima delotvorne instrumente kojima može da izvrši takav pritisak. Prethodne istrage, kao što smo rekli, nisu napredovale.

Očekujemo da sva međunarodna tela jasno stave do znanja da je poštovanje ljudskih prava, sloboda i vladavine prava od suštinskog značaja.

Kada je reč o odgovornosti kompanija, veoma je važno da zloupotrebe istražuju i nadležni organi u zemljama u kojima te kompanije imaju sedište.

Amnesti će nastaviti da se zalaže za zabranu tehnologija poput Pegazusa, izrazito invazivnog špijunskog softvera koji je suštinski nespojiv sa ljudskim pravima. Nastavićemo i da istražujemo slučajeve zloupotrebe tih alata u Srbiji i drugim zemljama.

(N1, foto: Pixabay)