Istoričarka i profesorka na Filiozofskom fakultetu Dubravka Stojanović ocenila je za N1 da je poređenje najviših državnih funkcionera Rezolucije Evropskog parlamenta sa austrougarskim ulitimatumom Srbiji iz 1914. godine skandalozno i sramno.

Nakon što je Evropski parlament usvojio Rezoluciju u kojoj se poziva na međunarodnu istragu izbornih neregularnosti u Srbiji najviši državni funkcioneri uporedili su to austrougarskim ultimatumom Srbiji iz 1914. godine, upirući prstom u opoziciji da su izdajnici.

„S jedne strane ne može ništa da me iznenadi živeći ovde pod ovim režimom, a s druge strane uvek odu korak dalje tako da svaki put jedan prostor za iznenađenje uvek postoji tako da je ovo bilo i skandalozno i sramotno jer to je jedna od najtežih situacija u kojoj se Srbija našla bar u svojoj savremenoj istoriji“, ističe istoričarka.

To je, ističe, trenutak koji je Austrougarska jedva dočekala.

„Treba ponoviti, Austrougarska je mnogo pre toga, bar 1906. odlučila da će krenuti putem istoka. To je dokazao profesor Andrej Mitrović na osnovu bečkih i berlinskih arhiva. Postojo je dogovor između Beča i Berlina o tom prodoru. To je stari plan i dogovor i čekao se povod. I zato kažemo Sarajevski atentat je samo povod. Taj ultimatim je bio neshvatljiv. Sve vlade, svi ministri spoljnih poslova u Evropi reagovali su zapanjeno jer tu vrstu teškog nediplomatskog teksta do tada nisu videli“, navodi.

Istoričarka Dubravka Stojanović podsetila je da se Srbija u tom periodu našla u izuzetno teškoj situaciji.

„Bili su Balkanski ratovi pre toga. Srbija je dve godine bila u tim ratovima, tek je završena mobilizacija građana, tu je poljoprivredna zemlja, izgubljeno je čitavo jedno leto, a tu već ulazimo u ozbiljan problem i sa ishranom stanovništva. U toku je predizborna kampanja, Nikola Pašić je u Nišu, to niko ne očekuje i Srbija je užasnuta idejom da će biti u još jednom ratu i da će je napasti Austrougarska. I sad sebe, danas, porediti sa tom situacijom, davati sebi težinu Nikole Pašiće, davati uopšte bilo koje poređenje između te dve situacije je zaista sramota. Jer Austrougarska tada želi rat i ma kakav da je odgovor došao iz Srbije ona bi u taj rat krenula jer je taj ultimatum bio tako sročen i to je napad spolja“, objašnjava istoričarka.

Srbija je sada, navodi istoričarka, napadnuta iznutra.

„Napadnuta je demokratija. Napadnuto je pravo na slobodne izbore, napadnute su ključne institucije. Na to je reagovao Evropski parlament – jedno demokratsko telo čiji deo mi želimo da budemo i vrlo je jasno da ne možete da budete član tako jednog prestižnog kluba ako se ne držite ključnih vrednosti, a demokratija je svakako jedna od njih. Tu nema nikakve pretnje, oćete da se držite demokratije ili nećete da se držite demokratije. Ili hoćete te milijarde koje Srbija dobija od Evropske unije, a da pritom ništa ne uradite nego da se stanje pogoršava“, smatra.

Iz tih razloga, ističe istoričarka, uporediti borbu Evropskog Parlamenta za demokratiju u Srbiju sa ulitimatom koji vodi u napad i rat protiv Srbije je stvarno nešto što je nedopustivo bez obzira što smo navikli na sve zloupotrebe prošlosti.

„Odlučlnost vlasti da brani izbore onakve kakvi su bili, odnosno da brani krađu tih izbora i podižu retoriku na svakoga ko postavi pitanje ispravnosti tj. krađe tih izbora i tu je jasan jedan odbranbeni mehanizam gde se samo podiže ton i gde se koriste sva sredstva. Izuzetno je opasno i izuzetno je nepravedno prema ovom društvu koristiti ovu vrstu paralela jer poredeći ovo sa napadnom Austrougarske na Srbiju vi plašite građane“, navodi.

Prema njenim rečima, mnogi građani, upravo iz navedenih razloga, osećaju se zbunjeno.

„Vi imate više od deset godina jedan snažan antievropski diskurs svuda u tabloidima i na televizijama sa nacionalnim frekvencijama. Građani su zagušeni jednim antievropskim govorom i sad na to još kažete – evo i Evropa nam šalje ulitamatum kakav je bio onaj iz 1914. godine“, navodi.

Upravo strah i plašenje građanja, smatra, predstavlja način vladanja ove vlasti.

„Jedna vrsta straha i paranoje, ideje da smo stalno okruženi neprijateljima je način na koji ova vlast vlada i za to pre svega koristi istoriju i te neumesne, nepostojeće paralele, pre svega zbog toga što čim imate uplašene građane vi lakše vladate“, ocenjuje.

Oni koji su podržali Rezoluciju označeni su izdajnicima, a to je, smatra istoričarka, pretnja njima lično.

„Pretnja svima koji bi ubuduće postavili pitanje ali i priprema za buduće krađe izbore. Vi unapred svima javljate njima da se takvo ponašanje neće praštati“, zaključuje istoričarka.

(N1, Foto: MC)