Reditelj Gorčin Stojanović ocenio je u Novom danu televizije N1 da je „tužno i sramotno“ što se u Srbiji u 2021. godini dijalog vlasti i opozicije odvija uz posredstvo Evropske unije, i dodaje da nismo mnogo odmakli od uvođenja demokratije, iako je formalno prošlo 30 godina od toga.

„Tužno je da se mi 30 godina posle uvođenja demokratije u Srbiji još uvek moramo oslanjati na posrednike i nešto ispunjavati. Pa valjda bi trebalo nešto da napravimo, a ne nešto da ispunjavamo. Kao da rešavamo ukrštnicu, pa ne znamo ključne reči i zovemo nekog u pomoć… 2021. godine se odigrava prvenstvo koje je trebalo 2020. godine, a bojim se da mi 2021. u Srbiji igramo prvenstvo iz 1989. godine. Evropsko prvenstvo zbog kovida kasni godinu dana, a mi se zavaravamo da smo napredovali na planu demokratije. 33 godine jesmo, ali po Lenjinovom principu, korak napred, dva nazad, što će reći da blago regresiramo“, ocenjuje naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, Evropska unija je pre svega skup nekih pravila, koja su elementarna, koja sve fasciniraju, ali koja ne primenjujemo.

„Ako ima kamera u toaletu, onda ćemo ostaviti toalet iza sebe u čestitom stanju. A ako nema, onda će biti: ‘Baš me briga za drugoga’“, kaže Stojanović.

Komentarišući mere protiv koronavirusa, konstatuje da ih sve manji broj ljudi poštuje, uključujući i njega, i ističe da je preležao ozbiljan oblik ove bolesti sa ozbiljnom upalom pluća.

„I ja se ponašam kao da je sve normalno, a nije normalno, bez obzira na moj navodni stepen zaštite. Ako postoje neke mere koje su na snazi, onda hajde da ih se držimo. Onda ne pravimo Egzit. Mi smo do neki dan u pozorištu imali ljude koji nose maske, a sada ti isti ljudi skinu maske, pa odu na Egzit, gde su sve šanse da će se pre zaraziti ili ugroziti, nego u pozorišnoj sali. Hoću da kažem da smo licemeri. Ponavljam, polazim od sebe“, kazao je gost N1.

„Egzit izgubio kredibilitet“

Govoreći o festivalu Egzit koji je počeo, navodi da je on samo u početku imao u sebi otpor prema režimu, da bi se sada sveo na „puku zabavu“.

„Mogu biti samo grub prema Egzitu. Egzit je svaki svoj kredibilitet izgubio onog 11. jula pre više od 10 godina kada su rešili da obeleže srebreničku tragediju i kada im to nije uspelo. Mislim da je to bila 2011. godina, kada su ih desničarski huligani u tome sprečili, a oni su nastavili da pevaju, đuskaju i da se ponašaju kao da se to nije dogodilo. Što su se pačali, a nisu uspeli je jedno pitanje, a kada nisu uspeli, kako su tako lako preko toga prešli? To je bio uvod u suspenziju demokratije u kojoj sada živimo. Egzit je već odavno samo puka zabava koja zanima one koje zanima. Ja ne pripadam egzitovskoj eliti, ja sam neegzitovska fukara“, istakao je Stojanović.

Upozorio je da je kultura sećanja još opasnija od kulture zaborava, koja se često javlja kod nas.

„Kultura zaborava je takođe nešto što gajimo. Kada je reč o kulturi sećanja, ona se svodi na komemorativnost, na neko okamenjeno, spomeničko sećanje na ljude, poput ovih spomenika koji kod nas rastu kao pečurke. Groteskno je, nezgrapno, vrlo često ružno, a najpre glupo, tako da je ta kultura sećanja još opasnija od kulture zaborava, jer sećati se sa revizijom, znači naprosto lagati. Lažete druge, ali lažete i sebe, polako sebe ubeđujete u laži koje izgovarate“, naveo je Stojanović..

(N1)