Aktivista za ljudska prava Boban Stojanović, koji je pre šest godina dobio azil u Kanadi, rekao je za N1 da je pritisak državnih institucija bio ključni razlog zašto je sa partnerom napustio Srbiju.

Stojanović, koji je bio izložen napadima i pretnjama zbog svoje orijentacije i LGBT aktivizma, navodi da „ako i država vrši neku represiju nad tobom možeš ili da ostaneš tamo gde ti je život pakao, kao što je meni bio, ili da se pomeriš“.

„Meni se čini da je najteži momenat zapravo taj u kom smo se mi kao građani te zemlje, koji žele nešto da promene na bolje, osećali potpuno napušteno, samo i bespomoćno“ , rekao je on u emsiji Studio Live.

Kada je sa partnerom došao u Kanadu pokrenut je proces azila, a sudija na ročištu na kojem se odlučivalo o zahtevu je rekao da „u dugogodišnjoj karijari nije imao tako čist slučaj kao naš“, kaže Stojanović.

Objašnjava da je sve što tražilac azila tvrdi mora da bude potkrepljeno dokazima, a deo tih dokaza bilo je „nepostojanje reakcije države, njihovo nečinjenje“.

Kako kaže Stojanović, on i partner su imali 200 prijava za pretnje nasiljem, i to pretnje poput „znam gde živiš“ i „video sam te kad si izašao iz zgrade“.

„Ništa nije bilo rešeno u vezi dva napada na naš stan, crtanje kukastih krstova, lepljenje nalepnica…“ govori on.

Prisetio se i razgovora sa ministarkom za evropske integracije Jadrankom Joksimović, koja je bila „delegirana“ da komunicira sa organizatorima Prajda u Beogradu.

Stojanović kaže da mu je nakon napada na njega 2016. godine, koji je izazvao veliku medijsku pažnju, Joksimović rekla na sastanku da je videla šta se desilo ali mu je poručila: „Skrati malo, da ne rade Kurir i Informer“.

On je to doživeo kao otvorenu pretnju.

Opisao je i situaciju koja se desila nešto ranije, kada je pozvan na sastanak u njeno ministarstvo, gde mu je ponuđen posao koji nikad nije tražio, i da je to doživeo kao neku vrstu pritiska.

„Da sam se našao u poziciji da budem državni službenik ne bih mogao da kritikujem državu, ne bih mogao da kažem šta mislim“, rekao je Stojanović i dodao da on to kao aktivista za ljudska prava nije želeo.

„Danas vidimo da jedan deo prestavnika LGBT zajednice radi u institucijama ili veoma podržava aktuelnu vlast“, dodaje.

Stojanović smatra da je od tada bio na „crnoj listi ljudi koje treba smiriti na neki drugi način“.

Na pitanje kako danas žive on i njegov partner, odgovara – dobro.

„Neću da kažem da je na Zapadu ili u Kanadi sve perfektno, daleko od toga, ali je daleko uređenije… Trudimo se da živimo normalan, skroman život“, kazao je.

Dodaje da ranije nije shvatao koliko je važno baviti se mentalnim zdravljem, a prošao je kroz „neke teške trenutke“.

Njegov odlazak je, kaže, učinio njegove roditelje tužnim, a oni nikad nisu saznali zašto je otišao, jer je mislio da će ih tako zaštiti.

„Zbog toga se nažalost moja mama razbolela, zbog lošeg tretmana u bolnici umrla. Tata se osećao beznadežno i pre nekoliko godina počinio je samoubistvo“, rekao je Stojanović.

Upitan da li ima želju da se vrati u Srbiju, kaže da „deo srca kaže da, ali veći deo kaže ne“.

„Ja više nemam nikog, ja sam bio jedinac. Nemam najbližu porodicu zbog koje bih došao, a sa prijateljima uvek možeš da se vidiš negde u okolini… Ne planiram da se vratim, čak ni u posetu“, rekao je Stojanović.

(N1, foto:Medija centar Beograd)