Svi su izgledi da su bile pogrešne procene da je tročetvrtinska većina postignuta u pokrajinskom parlemntu prilikom izglasavanja novog vojvođanskog statuta dovoljna garancija da taj akt lako dobije zeleno svetlo i u Skupštini Srbije.
Poslednje najave predsednice republičkog parlamenta Slavice Đukić Dejanović da se narodni poslanici najverovatnije neće baviti statutom u ovoj godini kako je to ranije bilo obećano, kao i da su potrebne nove konsulatcije sa šefovima poslaničkih grupa – pokazuju da, bar kad je reč o statutu APV, nema nikakvog značaja to što većinu i u Skupštini Srbije i u Skupštini Vojvodine čine iste stranke. Ali i to, da i Ustavni zakon, koji propisuje opšti rok (do kraja 2008. godine) za usklađivanje svih propisa sa novim Ustavom Srbije, podleže drugačijem tumačenju kad je reč o propisima ako se odnose na Vojvodinu.
I dok je nakon petooktobarskih promena odlaganje rešavanja pitanja statusa APV obrazlagano neophodnošću ustavnih promena pa je pokrajina „kompenzovana“ takozavnim omnibus zakonom, danas je najviši pravni akt pokrajine u drugi plan potisnut nekim drugim „višim“ pitanjima. Uz večiti argument vezan za dinamiku rada paralamenta koja je opterećena opstrukcijom dela opozicije, sekundarni status Predloga statuta APV obrazlaže se i činjenicom da se dospelo u cajtnot kada je reč o budžetu i drugim zakonima koji bi morali da se nađu u proceduri do kraja godine.
Inače, jedini zakonski predlog Skupštine Vojvodine koji je u Skupštini Srbije uopšte stavljen na dneveni red bio je takozvani „omnibus“ zakon kojim su 2002. godine pokrajini vraćene neke ingerencije garantovane tadašnjim Ustavom, a koje su joj bile uskraćene republičkim zakonima. Od tada je u proceduru republičkog parlamenta iz Vojvodine upućeno 70-ak zakonskih predloga koji nikad nisu stavljeni na dnevni red.
Predlog vojvođanskog statuta usvojen je glasovima vladajuće kaolicije DS-G17 plus-SVM-LSV-SPS, kao i nekih opozicionih starnaka poput LDP-a. Nakon njegovog upućivanja u Skupštinu Srbije koja po Ustavu daje saglasnost na najviši pravni akt pokrajine, usledili su sastanci zvaničnika pokrajinske i republičke administracije, posle kojih je najavljeno da je statut APV, kao i specijalni zakon kojim će se definisati nove nadležnsoti pokrajine, jedan od prioriteta u radu parlamenta u tekućem zasedanju.
Promeni ovog stava oštro su se suprotstavile pojedine stranke iz pokrajinske vlasti, a prvenstveno SVM, čiji predstavnik je u republičkom parlamentu zatražio hitno stavljanje statuta na dnevni red. Isti zahtev predsednici Skupštine Srbije uputio je i predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši, koji je ukazao da je to bitno i sa aspekta ubrzanja evropskih integracija Srbije. On je takođe istakao da nema argumenata za odlaganje ovog pitanja „ako nije promenjena politička volja“, koja jej već jednom demonstrirana u Skupštini Vojvodine 14. oktobra, kada je za statut glaslao 89 od ukupno 120 poslanika.

(Beta)