Sigurna sam da je teško za muškarce da se upotrebljava tolika količina gadnih, zajedjivih reči, kao što je to činjeno sa ženama, evo, već 25 godina: nakaze, kučke, izdajnice, jalovice, veštice, babe, neudate, nevenčane, neopevane, gadure, lezbejke, komunistkinje…
Ovako je citirala večeras Staša Zajović iz Žena u crnom Borku Pavićević, dramaturškinju i osnivačicu Centra za kulturnu dekontaminaciju, prilikom promocije knjige „Političko pozorište Olivera Frljića: od empatije do simpatije“, autorke Jasne Novaković Sibinović.
Događaj je organizovan u prostorijama Žena u crnom, povodom druge godišnjice od smrti Borke Pavićević.
Bitno je da ne nosite crninu, nastavila je Staša Zajović da citira Borku Pavićević, ni crn konac u iglu da ne udevate, crnina može da podseti ili na Žene u crnom ili na sektu ‘Crne ruže’, metafizika devedesetih.
„Crnina je znak žalosti, to vas može označiti kao potencijalnog samoubicu…“, prenela je Zajović reči čuvene Borke.
Potom je, osvrnuvši se na knjigu „Političko pozorište Olivera Frljića: od empatije do simpatije“ dodala da Oliver Friljć podstiče etiku odgovornosti.
–I to je za mene najvažnije, etika je iznad estetike. Mi ćemo ostati dostojni sebe, ako ostanemo subverzivni. Istina je jedino sredstvo Olivera Frljića. Za nekoiliko dana je godišnjica genocida u Sebrenici, šta treba da ćutimo i da genocide nazivamo drugim imenom, kako je jednom rekla Borka Pavićević. Hajde sada da menjamo reči, da ih drugačije imenujemo, nije genocid – nego je veliki zločin. Istina je teška, kao i reč genocid – istakla je Zajović.
Prema rečima filozofa Lina Veljaka, knjiga „Političko pozorište Olivera Frljića: od empatije do simpatije“ je značajna knjiga posvećena odnosu teatra i politike. Stoga, dodao je on, posve je opravdano što se o ovoj knjizi raspravlja upravo u kontestu obeležavanja godišnjice smrti Borke Pavićević, koja je svojim životnim delom pokazala na koji se način stvara živo jedinstvo teatarskog stvaralaštva i emancipactorske prakse.
Tanja Marković, sociološkinja, navela je da je Oliver Frljić jedan od najistaknutijih predstavnika političkog pozorišta i reditelj koji izaziva otpor, polemike, zabrane, odustajanje glumaca od projekta, zbog beskompromisnog pokušaja da kroz pozorište suočava, na prvom mestu glumce, a onda i publiku sa političkim temama koje sredina poriče i nije spremna da se sa njima suoči.
Borka Pavićević, istakla je ona, bila je intelektualka koja je delovala u polju pozorišta i koja je tokom 90-tih učinila mnogo da u Beogradu postoji mesto gde su se ljudi kontinuirano okupljali i promišljali različite načine otpora režimu, ne samo kroz umetnost, nego kroz javnu reč i javno delovanje, umrežavanjem.
–Odlaskom Borke Pavićević postavlja se pitanje kada će se roditi osoba koja će imati takve kapacitete za inteletualno-umetnički rad – zaključila je Marković.
Tema knjige je glumačka igra, istakla je autorka Jasna Novaković Sibinović.
–Političko pozorište tematizuje aktuelni politički trenutak. Frljić se bavi tabu temama. Njegovo pozorište je sredstvo političke borbe i on time ništa ne gubi. Autorski projekti Olivera Frljića su nama bliski, to su naše teme, naša stvarnost i naša realnost, od nacionalizma do turbo folka… Ono što je važno, kod njega glumci u procesu rada prolaze kroz jedan put, usvajaju mišljenje i to izlažu na sceni, on od njih traži da skinu svoje maske i pokažu svoje pravo lice – to je karakteristika stvaralaštva Olivera Frljića.
Za glumce je to teško, to je novi scenski izraz i novi jezik, on se bori protiv zaborava i njemu je istina osnov artikulisanja. Nametnut okvir nacionalnog sećanja i borba protiv kolektivnog zaborava – to je uloga pozorišta koju Friljć koristi – rekla je, između ostalog, Jasna Novaković Sibinović.
STUPS: Hulja