To što se dešava od 2016. pa do danas, na Radio televiziji Vojvodine deo je istog procesa koji u Srbiji traje od 2012, a to je proces kontrarevolucije, gde se sve ovo što sada vidimo, na RTV-u smo gledali još krajem osamdesetih godina, od Jogurt revolucije i čistki na TV NS, pa sve do pada Miloševića, kada je televizija Novi Sad pretvorena u provincijalno dopisništvo RTS-a. To je istakao je za Danas novinar Dinko Gruhonjić, komentarišući situaciju na pokrajinskom Javnom servisu, koja je ponovo u fokusu medijske zajednice nakon otpuštanja novinarke Sandre Žigić.

– Možda je i cilj cele operacije uništavanja RTV-a taj da se kaže da Vojvodini ne treba javni servis, kao što Vojvodini ne treba ništa, i kao što Vojvodina u javnom, političkom diskursu uopšte nije tema. Moj utisak je da bi oni RTV najradije pretvorili u javni servis koji će služiti isključivo tome da se pred Evropom kaže da ovde postoje programi na manjinskim jezicima iako ni ti programi zapravo ne služe ničemu, ocenio je Gruhonjić.

Prema njegovim rečima, problem leži i u tome što je samo mala grupa građana svesna razlike između državne televizije i javnog servisa, koji plaćaju građani, za šta je okrivio nosioce političke moći koji autoritarnu svest građana Srbije koriste kako bi njima manipulisali.

– Javni servisi otkako postoje, a u Srbiji postoje tek 15 godina, što je još jedan od razloga što izgledaju tako kako izgledaju, a pritom se nikada nije radilo na opismenjavanju građana i formiranju prirodnog partnerstva i otvaranja kanala komunikacije sa građanima i interaktivnosti koja je zahtev novog medijskog doba, istakao je Gruhonjić.

Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Norbert Šinković rekao je za Danas da je RTV kao značajna institucija, za informisanje na srpskom i jezicima nacionalnih manjina, „nažalost izgubila svoju ulogu u društvu i ne vidi sebe u toj ulozi“ koja je propisna zakonom i idejom o javnom servisu.

– Umesto da bude pobornik za novinarska prava i za pravo građana da budu kvalitetno informisani, vidimo da se ona nalazi na nižim lestvicama i po kvalitetu i po pristupu društvenim i političkim temama. Žalosno je zato što nam je više nego ikada u srpskom društvu potrebno da imamo kvalitetne medije, naglasio je Šinković.

Prema njegovim rečima, svesti pokrajinski javni servis „na nivo statističke greške“ u pogledu gledanosti i kvaliteta je „tužan pokazatelj“ da u toj kući ne postoji motiv da bude „lider u kvalitetnom informisanju“, i podsetio da tu instituciju, kao i RTS, finansiraju građani građanke ove zemlje.

– Kod građana nije stvorena svest o tome da te televizije, odnosno medijski sistemi i ustanove postoje zbog njih i da su oni ti koji kontrolišu, finansiraju i održavaju u životu ideju o tome da imaju pravo na pristup kvalitetnom informisanju. Ne radi se samo o tome da li imamo javni servis ili ne, radi se o tome da li u društvu negujemo ideal o pristupu kvalitetnom informisanju na koje svi imamo pravo. To je kod građana nisko kotirano i za to smo mi, kao profesionalna zajednica donekle krivi, ali i politička elita koja apsolutno ne poštuje javne servise, posmatrajući ih kao politički plen, uključujući i druge segmente društva, van medijskog sektora, zaključio je Šinković.

Srijemac: RTV ne sme da zapošljava preko agencija

– Zapošljavanje preko agencija ne sme da sprovodi ni RTV ni bilo koji drugi medij, naročito ne javni servis, zato što su oni obavezani Zakonom o javnim servisima da izveštavaju na objektivan način i samim tim i da se bore protiv diskriminacije i da ukazuju na takve stvari, istakla je za Danas novinarka Tamara Srijemac, komentarišući pritiske kojima su izloženi novinari javnog servisa Vojvodine.

– To jeste vid pritiska, ako nekome omogućimo, odnosno, onemogućimo neke normalne uslove rada, samim tim veća je podložnost pritiscima, cenzuri i autocenzuri. Sandrina situacija je tipična socijalna priča koja je karakteristična za našu državu, da se sa jedne strane odobravaju sredstva za prvo, drugo ili treće dete, a sa druge da se mladoj majci koja se vraća sa porodiljskog odsustva ne produžava ugovor, istakla je Srijemac.

(Danas)