Prvi put se imenuje posebni izvestilac za istragu jedne od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN
Stanje ljudskih prava u Rusiji „znatno je pogoršano“ od invazije te zemlje na Ukrajinu, navela je danas u svom prvom izveštaju izvestiteljka Saveta Ujedinjenih nacija za ljudska prava Marijana Kazarova, zadužena za praćenje stanja ljudskih prava u Rusiji.
„Situacija se poslednjih 20 godina konstantno pogoršava, delom i zbog dva rata u Čečeniji koji su završili 2009“, istakla je izvestiteljka, prenosi Index.
Izveštaj, koje će ove sedmice biti predstavljen pred Savetom za ljudska prava, ne sadrži nikakva šokantna otkrića, ali i sama činjenica da je Savet imenovao posebnu izvestiteljku označava poraz za Moskvu u sklopu diplomatske borbe saveznika Kijeva na svim forumima UN.
Treba istaći da se prvi put imenuje posebni izvestilac za istragu jedne od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN. Kazarova je upozorila na pokušaje Moskve da je „omete“ u radu i izrazila je žaljenje zbog toga što joj nije omogućen pristup Rusiji.
U izveštaju je dokumentovano da su „ruske vlasti ozbiljno ograničile slobodu druženja, mirna okupljanja i slobodno izražavanje, čime su iz temelja potkopale nezavisnost pravosuđa i garanciju za poštena suđenja“.
Izvestiteljka osuđuje i nedavno uspostavljen zakonodavni aparat čija je svrha „da zapuše usta članovima civilnog društva i kazne ljudi angažovane na odbrani ljudskih prava“.
„Često nasilna primena ovih zakona i propisa rezultirala je sistemskom represijom protiv organizacija civilnog društva, što je blokiralo građanske aktivnosti i nezavisne medije“, konstatovala je posebna izvestiteljka.
„Nekažnjavanje Rusije zbog kršenja ljudskih prava na nacionalnom nivou, i njeno povlačenje iz Evropskog suda za ljudska prava, smanjilo je mogućnosti koje su na raspolaganju žrtvama u slučaju traženja pravnoga leka i odštete“, istaka je Kazarova.
Kazarova je zatražila oslobađanje svih političkih protivnika koji su proizvoljno pritvoreni, među njima Alekseja Navaljnog i disidente Vladimira Kara-Murzu i Ilju Jašina. Navela je i da su žene, posebno one koje rade na odbrani ljudskih prava, aktivistkinje i novinarke „doživele posebno rodno nasilje, poniženja i zastrašivanja“.
Dodala je da “uporno pribegavanje mučenjima i zlostavljanju, među kojima je seksualno i rodno nasilje, ugrožava živote osoba u pritvoru”, a Rusiju je pozvala da „sprovede efikasnu, nepristrasnu i nezavisnu istragu o svim slučajevima u kojima su korišćeni sila, proizvoljna pritvaranja i ostali oblici pritisaka“.