Srbija je od 2008. do 2022. dodelila tražiocima azila i izbeglicama oko 250 azila, rekao je advokat i saradnik Beogradskog centra za ljudska prava Marko Štambuk.

On je za agenciju Beta rekao da je 2022. godine oko 30 ljudi dobilo azil, te podsetio da su od marta u Srbiji, zbog ruske agresije, i državljani Ukrajine koji dobijaju privremenu zaštitu, odnosno „jedan oblik zaštite u skladu sa zakonom“.

Ocenio je da kapaciteti državnih organa koji se zahtevima za azil, nisu na najvišem nivou i da ih je potrebno povećati.

„Kancelarija za azil, koja je prvostepeni organ, ima mali broj službenika i mislim da sada četiri inspektora rade saslušanja, podonošenja zahteva, pišu odluke…“, rekao je on.

Naveo je i da kapacitete treba da povećaju i Komisija za azil, kao drugostepeni organ, i Upravni sud kao poslednja instanca koja odlučuje u postupku odobravanja azila.

Smatra da je potrebno i da nadležni rade na tome da „budu kvalitetnije“ odluke koje donose.

Napomenuo je da se Beogradski centar za ljudska prava bavi tražiocima azila i izbeglicama, te da među migrantima ima i onih koji nisu tražioci azila i nisu izbeglice jer samo prolaze Srbiju.

Taj centar objavljuje izveštaje o pravu na azil u Srbiji i obuhvata ne samo taj postupak azila, već i prava određenih kategorija poput dece, kazao je on.

Štambuk je rekao da će taj izveštaj za 2022. biti objavljen u februaru ove godine.

„Ko hoće da traži azil u Srbiji, odakle god da dolazi, na to ima pravo i uglavnom može da ostvari to pravo“, rekao je Štambuk.

Ukazao je da sam postupak „zna da potraje malo duže“ i to „i po nekoliko godina“.

Rekao je da je mnogo ljudi u tranzitu i da se ne zadržavaju u Srbiji jer „ne žele da ostanu, hoće da odu na Zapad“.

Kazao je da se smeštajni uslovi za tražioce azila i izbeglica razlikuju „od centra do centra“ širom Srbije – od Preševa do Subotice.

„Uslovi se razliku, ali svako kome treba krov nad glavnom i tri obroka dnevno i osnovna zdravstvena zaštita, na to može da računa“, rekao je Štambuk.

(Beta)