“U Bečeju su tada majke polegale u peronima autobuskih stanica i telima sprečile da autobusi sa vojnicima krenu na ratište. U Vršcu je bio kolektivni štrajk žena protiv mobilizacije… Bile su to pobune roditelja, a pre svega majki u Vojvodini protiv rata“, podsetila je Staša Zajović iz organizacije Žene u crnom na obeležavanju 30. godišnjice antiratnih demonstracija u Senti.

U Senti su se tom prilikom okupili aktivisti i aktivistkinje, kao i učesnici i učesnice demonstracija kako bi podsetili na otpor koji su pružali u jeku prisilnih mobilizacija početkom devedestih godina.

Podsetli su da je u masovnoj mobilizaciji 1991. godine 450 muškaraca iz tog grada dobilo je poziv za, navodno, petodnevnu vojnu vežbu, da bi ubrzo saznali da je to zapravo poziv na prvu liniju fronta u Hrvatskoj, te da se moraju prijaviti kao „dobrovoljci“. Senćani su se tada na gradskom trgu suprotstavili prisilnom odvođenju članova porodica na ratišta.

“O tome se jako malo zna, kao što se ne zna o drugim, sličnim pobunama u Vojvodini. Mi smo smatrale da je naša obaveza da to učinimo vidljivim, da i drugi saznaju – a posebno i generacije mladih ljudi koji nemaju nikakav način da saznaju šta se dešavalo devedesetih”, kazala je Staša Zajović za Autonomiju.

Novinarka i antiratna aktivistkinja iz Novog Sada Gizela Stanjo Tot, bila je svedok demonstracija pre 30 godina. Ona je za Autonomiju istakla da je suočavanje sa prošlošću veoma važno, kako bismo mogli da razumemo sve šta se događalo na ovom prostoru.

“Veoma je važno, prvenstveno zbog mladih pokolenja. Odrasla nam je jedna generacija u ko zna kakvim okolnostima po pitanju informisanja o ovoj temi. Pamćenje i sećanje je veoma važno zbog odavanja časti svim onima koji su imali hrabrosti da se suprotsave ludilu, jer rat ne vodi nikud”, kazala je Gizela Stanjo Tot.

Staša Zajović je na mirovnom skupu predstavila publikaciju u izdanju Žena u crnom „Pamtimo antiratni otpor – Vera Vebel Tatić i Centar za antiratnu akciju Ada“, kao i “Mapu antiratnog otpora u Srbiji”. U pomenutoj mapi, zabeležene su i pobune žena koje su se širom Srbije suprotstavljale ratu i mobilizaciji.

Sanja Kosović (Autonomija, foto: lična arhiva Nenada Čanka)

Tekst je objavljen uz podršku regionalnog projekta jačanja mehanizama tranzicione pravde koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Sadržaj teksta je isključivo odgovornost portala Autonomija i ne odražava nužno stavove Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) ili Vlade Ujedinjenog kraljevstva.