Skip to main content

Šta je Papa rekao

Građani 29. јул 2013.
4 min čitanja

Izgleda da je Papa Franja znatno omekšao stav Rimokatoličke crkve prema homoseksualnosti i gej sveštenicima, dajući izuzetno iskren intervju, i to u toku leta avionom za Rim, u povratku sa jednonedeljnog putovanja u Brazil.

Na prvoj konferenciji u toku četiri meseca u ulozi Pape, 76-godišnji poglavar izjavio je da nije na njemu da procenjuje da li je neko homoseksualac.

„Ako je neko gej, a veruje u Boga a ima dobru volju, ko sam ja da mu sudim?“, pitao je Franja, vraćajući se sa prvog putovanja preko okeana od kada je izabran za Papu u martu mesecu.

Takođe, on je istakao da diskriminacije prema LGBT osobama ne treba da bude, ali i reafirmisao opšti stav Rimokatoličke crkve da, iako istopolna orijentacija sama po sebi nije greh, istopolni odnosi jesu.

On je ipak, znatno otvoreniji i pomirljiviji po ovom pitanju od svog prethodnika, Pape Benedikta XVI, koji je tokom 2005. godine potpisao dokument u kome stoji da osobe sa duboko ukorenjenim homoseksualnim sklonostima ne treba da obavljaju svešteničku dužnost.

Papa je takođe bio priupitan i o već dugo postojećim glasinama o postojanju snažnog „gej lobija“ u Vatikanu.

On je u junu mesecu objavio da takav lobi zaista postoji unutar Kurije, tajne administracije Vatikana.

Tokom leta, kako je izjavio, taj gej lobi bio je problem, ne zbog činjenice da su ljudi unutar njega bili istopolne orijentacije, već zbog činjenice da su sprovodili razne mahinacije unutar Vatikana.

„Nije problem biti tako orijentisan. Problem je lobiranje po osnovu te orijentacije, kao što je problem i lobiranje po osnovu političkih ili masonskih veza, pohlepe… Postojanje tako snažnih lobija, to je najgori problem“, izjavio je Papa.

Posebno je bio upitan o tvrdnjama da je jedan od njegovih poverenika, sveštenik zadužen za nadgledanje skandalima opterećene Vatikanske banke, imao seriju homoseksualnih ispada dok je služio kao Vatikanski diplomata u Urugvaju i Švajcarskoj, pre desetak godina.

57-godišnji monsinjor iza koga je 15 godina duga karijera vatikanskog diplomate navodno je šokirao kolege sveštenike i časne sestre u predstavništvu Biskupije u Montevideu svojom homoseksualnom vezom sa kapetanom švajcarske armije koga je sreo tokom ranijeg prebivanja u Bernu.

Papa izjavljuje da je ispitao navode, ali nije našao ništa što bi dokazalo njihovu istinitost. Izjavio je da je naredio brzu istragu, ali da ništa o tome nije pronađeno. O tome je pričao tokom unakrsnog ispitivanja i odgovaranja koje je potrajalo punih sat ipo.

„Nisam u Vatikanu video nikoga ko je označen kao pripadnik LGBT populacije na ličnim ispravama, ali smo svesni da postoje“, izjavio je Papa.

Već duže vreme postoje navodi da je mnogobrojno sveštenstvo unutar Vatikana homoseksualne orjentacije.

Tokom 2011. godine italijanski novinar-istraživač Kamelo Abate je proveo mesece istražujući tajni svet u kome gej sveštenici različitih nacionalnosti izlaze u noćne klubove u Rimu i muškim prostitutkama plaćaju za seks.

U svojoj knjizi pod naslovom „Seks i Vatikan – tajno putovanje u vladavinu nevinih“, Abate izjavljuje da je o toj temi postojala „kultura tišine“.

Knjiga je nastala kao rezultat istrage u kojoj je Abate mikro-kamerama snimao trojicu sveštenika kako posećuju gej klubove u rimu i imaju seks sa nasumično odabranim muškim prostitutkama, a zatim ponovo nameštaju svoje mantije i održavaju crkvene službe dan kasnije, kao da se ništa nije desilo.

Na temu korupcije unutar biskupije Papa je odgovorio referišući posebno na monsinjora Nuncija Skarana, koji je uhapšen u pokušaju krijumčarenja 20 miliona evra u svom privarnom avionu iz Švajcarske u Italiju.

„Postoji mnogo ljudi u Vatikanu koji su sveci, ali i onih koji to svakako nisu, i boli me kad se tako nešto desi. Imamo monsinjora u zatvoru, a tamo sigurno nije otišao zato što je ličio na sveca. Takvi skandali mogu mnogo da nam naude“, izjavljuje Papa.

Monsinjor Skarano navodno je prao novac preko najmanje dva računa u Vatikanskoj banci, za koju je Franja najavio da će je reformisati i učiniti njeno funkcionisanje transparentnijim.

Argentinski Papa izjavio je da Vatikanska banka, poznata pod nazivom Institut za rad religije mora postati „pоštena i transparentna“.

Osim toga, Papa je od ključnih tema govorio i da ženama treba dati značajniju ulogu u Rimokatoličkoj crkvi, ali je odbio da obrazlaže ovo, govoreći da „zatvara vrata“ te teme.

Takođe je odbio da promeni stav Rimokatoličke crkve na temu istopolnih brakova i abortusa rekavši da se savršeno dobro zna kako se Crkva pozicionira prema tome.

Takođe, Papa je pokazao i svoju svetliju stranu kada se našalio na račun sadržaja svoje crne kožne torbe koju je lično uneo uz stepenice u avion Alitalije kada je napuštao Rim prošle nedelje.

Izjavio je da se u njoj „ne nalaze ključni delovi atomske bombe.“

Zapravo, u njoj su bili Papin lični dnevnik, knjiga koju je čitao i brijač.

Izjavio je da ga je začudilo to da je njegova slika na kojoj nosi svoj ručni prtljag obišla svet. „Uvek putujem sa ovom putnom torbom, ne vidim šta je tu čudno.“

Upitan na temu kako je to živeti sa još jednim poglavarom, papom Benediktom XVI unutar Vatikana, izjavio je da je to kao živeti sa mudrim dedom u istoj kući.

„Poslednji put kada je bilo više od jednog pape u Vatikanu, oni međusobno nisu govorili i svađali su se oko toga ko je zapravo pravi Papa“, podsećao je Papa Franja na istorijske raskole između Papa i njihovih izazivača.

Iako je delovao fizički robusno i zdravo tokom puta od nedelju dana, Papa je priznao da je u prvom mesecu nakon izbora za poglavara povredio bedrene mišiće zbog upotrebe neudobne stolice. „Bilo je bolno. Jako bolno! Nikome to ne želim.“

Izjavio je da ga je jednonedeljni put u Brazil umorio, ali da mu je doneo mnogo duhovnog dobra. Izjavio je takođe da nije ni želeo da bude okružen poltronima koji samo potvrđuju njegove reči, već da više voli kada ga saradnici izazovu.

„Volim kada mi neko kaže – ne slažem se! To je pravi saradnik. Kada neko samo govori – to je dobro, tako treba, to je dobro… – taj je beskoristan.“

(www.telegraph.co.uk / prevod: Nataša S. / Preuzeto sa portala www.labris.org.rs)