Nedavno su napadnute najmanje četiri novinarske ekipe koje su izveštavale o antivladinim protestima u Srbiji. Na ranijim sastancima u Beogradu, Reporteri bez granica (RSF) su od ministra za informisanje i medijskog savetnika predsednika tražili mere protiv nekažnjivosti zločina počinjenih protiv novinara, zloupotrebe tužbi usmerenih na novinare, kao i protiv ruske dezinformacije.

Napadi na srpske medije koji izveštavaju o antivladinim protestima nakon smrtonosne nesreće na železničkoj stanici u Novom Sadu ponovo su ukazali na opasnosti s kojima se suočavaju novinari koji izveštavaju u javnom interesu. Petog novembra, nasilni pojedinci su uništili kameru nezavisnog kanala N1, oborili snimatelja Euronewsa, dok su novinari lokalnog radija 021 napadnuti farbom i plastičnim flašama. Nakon protesta u Beogradu iste večeri zbog uklanjanja mosta, ekstremni desničarski političar je napao i pretnjama smrću zlostavljao snimatelja novinske agencije FoNet.

Ovi incidenti dodaju se dugoj istoriji nesankcionisanog nasilja, uključujući nerazrešeno ubistvo Slavka Ćuruvije 1999. godine. Kao što je pokazano tužbama za klevetu koje su bivši optuženi za njegovo ubistvo podneli protiv Fondacije Slavko Ćuruvija zbog nezadovoljstva zbog njihove oslobađajuće sudske presude u februaru 2024. godine, nedostatak pravde pogoršava rizike za novinare.

U Srbiji, koja se nalazi na 98. mestu od 180 zemalja – drugo od poslednjeg u Evropskoj uniji (EU) i Balkanskoj zoni – prema Indeksu slobode medija RSF za 2024. godinu, pristup građana pouzdanim informacijama dodatno je potkopan ruskom propagandom i zloupotrebom tužbi (SLAPP) usmerenih protiv medija. RSF je o tim pitanjima razgovarao tokom svoje misije u Beogradu od 31. oktobra do 4. novembra sa predstavnicima novinara, međunarodne zajednice i vlade – ministrom informisanja Dejanom Ristićem i medijskom savetnicom predsednika Srbije, Suzanom Vasiljević.

Kao što je RSF istakao na forumu Brave New Media, koji je organizovala Deutsche Welle Akademie 2. novembra, na Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti za zločine počinjene protiv novinara, hitna akcija srpskih vlasti potrebna je u tri ključne oblasti:

Napadi na novinare i nedostatak pravde. Pored emblematičnog slučaja Slavka Ćuruvije i drugih ubistava novinara, pravda nije zadovoljena ni u novijim slučajevima, kao što su pretnje smrću novinarima iz Novog Sada Ani Lalić i Dinku Gruhonjiću u martu 2024. godine. Osoba koja je osumnjičena za ove pretnje – a koje su usledile nakon ponovljenih klevetničkih izjava lidera parlamentarne većine – pobegla je iz Srbije dok je bila u pritvoru. Tokom svoje misije u Beogradu, RSF je izrazio zabrinutost zbog političkih napada na novinare i zatražio od vlade da stvori uslove za pravosudni sistem da brzo odgovori za zločine počinjene protiv novinara.

Zloupotreba tužbi (SLAPPs). Istraživački portal KRIK je najviše pogođen SLAPP tužbama u Srbiji, sa 16 aktivnih postupaka protiv njih. Nekoliko pravnih akcija usmerenih na utišavanje nacionalnih medija – kao i lokalnih medija koji imaju manje resursa za odbranu na sudu – pokrenuli su pojedinci ili entiteti povezani sa vlašću. Na sastancima sa Dejanom Ristićem i Suzanom Vasiljević, RSF je pozvao vlasti da rade na zakonodavnim i nezakonodavnim merama protiv SLAPP-a, u skladu sa nedavnim preporukama Saveta Evrope i Evropske komisije.

Ruska propaganda. Reakcije vladajuće većine i provladinih medija na istraživanje RSF iz septembra 2024. godine o „propagandnoj fabrici“ Kremlja u Beogradu, RT Balkan, pokazale su šta najbolje rade ruski mediji i njihovi srpski politički amplifikatori: šire dezinformacije. RSF je lažno optužen da je „obaveštajna služba“ i „alat Zapada“. Vladini zvaničnici su širili lažne vesti da je RSF odobrio smrtonosni napad na RTS 1999. godine i lansirali narativ o Srbiji kao „ostrvu slobode“. Čak je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić komentarisao istraživanje RSF-a rekavši da „celog života su nas učili da mora da postoji druga strana, da moraš da čuješ sve, a danas je sve toliko podeljeno da ako slušaš obe strane, ti si neprijatelj obe strane“. Tokom boravka u Beogradu, RSF je pozvao vlasti da sprovedu srpski zakon koji RT Balkan krši zbog nedostatka transparentnosti, ako ne žele da primene sankcije EU na ruske propagandne kanale.

Reagujući na istraživanje RSF-a početkom oktobra, Evropska komisija je podsetila Srbiju da „kao zemlja kandidat za članstvo u EU, mora… preduzeti hitne mere u borbi protiv manipulacije i mešanja stranih informacija“. U svom godišnjem izveštaju o Srbiji, objavljenom 30. oktobra, Evropska komisija je pozvala Srbiju da deluje na zaštiti novinara i protiv SLAPP tužbi. Zemlja nije ostvarila „progres“ u oblasti slobode izražavanja u prethodnoj godini, navodi se u izveštaju.

(Reporteri bez granica)