Među sankcionisanima su zvaničnici talibanske vlade u Avganistanu, ruski oficiri, zvaničnici is Južnog Sudana, Burme Irana i Sirije
Srbija se nije usaglasila sa odlukom Saveta Evropske unije (EU) koje se odnose na restriktivne mere za devet pojedinaca i tri subjekta s obzirom na njihovu ulogu u činjenju teških kršenja i zloupotreba ljudskih prava, posebno zbog seksualnog i rodno zasnovanog nasilja.
Naime, radi se o odluci koju je Savet EU doneo 7. marta uoči međunarodnog dana žena protiv osoba koje su kršile prava žena u svetu. Među sankcionisanima su zvaničnici talibanske vlade u Avganistanu, ruski oficiri, zvaničnici is Južnog Sudana, Burme Irana i Sirije.
Na listi sankcionisanih se nalaze dva vršioca dužnosti talibanskih ministara za koje se smatra da stoje iza uredbi kojima se ženama zabranjuje visoko obrazovanje i rodno segregirane prakse u javnim prostorima.
Takođe su uvršteni i službenici Moskovske policijske stanice odgovorni za proizvoljna hapšenja i pritvaranja, kao i za mučenje i druga okrutna, nehumana i ponižavajuća postupanja u kontekstu cenzure i ugnjetavanja ruskih vlasti.
Lista će takođe ciljati visokorangirane pripadnike ruskih oružanih snaga, čije su jedinice sistematski učestvovale u aktima seksualnog i rodno zasnovanog nasilja u Ukrajini u martu/aprilu 2022. godine, u kontekstu vojne agresije Rusije na Ukrajinu.
Među sankcionisanim licima su i vladini zvaničnici koji komanduju južnosudanskim milicijama odgovornim za široko rasprostranjenu i sistematsku upotrebu seksualnog i rodno zasnovanog nasilja kao ratne taktike u zemlji. Na listi je takođe i i zamenik ministra unutrašnjih poslova u Burmi.
Među sankcionisanim subjektima su zatvor Karćak u Iranu, Sirijska republikanska garda i Kancelarija šefa za poslove vojne bezbednosti u Burmi, zbog njihove uloge u ozbiljnim seksualnim i rodno zasnovanim kršenjima ljudskih prava.
Sa ovom odlukom EU su se usaglasile sve ostale zemlje Zapadnog Balkana: Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija, Bosna i Hercegovina, ostale zemlje kandidati za punopravno članstvo poput Ukrajine i Moldavije kao o članice evropskog ekonomskog prostora, Island, Lihtenštajn i Norveška.
“Ove zemlje će obezbediti da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom Odlukom Saveta. Evropska unija prima na znanje ovu posvećenost i pozdravlja je”, navodi se u saopštenju koje je izdao Josep Borrell (Žozep Borelj) visoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost.
STUPS: DijAVlog
){kind=avatar}
