Zakonik će dopuštati da se postojanje zajednica osoba istog pola reguliše posebnim zakonom, kao i da se ustanovi registar zajednica osoba istog pola koji bi vodio administrativni organ.
Za sada se ne razmatra ni mogućnost priznavanja prava na usvajanja dece homoseksualnim partnerima, jer je to, kao i homoseksualni brakovi, srpskom društvu još uvek neprihvatljivo i zahteva vreme i viši stepen tolerancije nego što je sada ima.
Prednacrtom GZ nije predviđena mogućnost sklapanja braka ljudi istog pola, pre svega zato što to ne bi bilo u skladu sa našim Ustavom, koji izričito predviđa da se „brak zaključuje na osnovu slobodno datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom“, izjavila je članica radne grupe za izradu zakonika Olga Cvejić Jančić.
Priznavanje prava na sklapanje braka ljudima istog pola u ovom momentu bi takođe bilo preuranjeno, imajući u vidu da je do 1994. godine homoseksualni odnos predstavljao krivično delo, podsetila je Cvejić Jančićeva, koja je profesorka na Katedri za privatno pravo Fakulteta za Evropske pravno-političke studije na Univerzitetu Singidunum u Novom Sadu.
„Pored toga, u svesti našeg naroda još uvek je ukorenjeno shvatanje da je taj odnos nešto neprihvatljivo, nedopušteno, čak i bolesno, a ta shvatanja se kod nas sporo i teško menjaju“, dodala je Cvejić Jančićeva.
Međutim, Prednacrtom GZ je predviđena mogućnost da se vanbračna zajednica života homoseksualaca reguliše posebnim zakonom.
„Nema ustavnih smetnji da se licima istog pola koja su zasnovala zajednicu života priznaju prava koja se priznaju licima različitog pola koja žive u vanbračnoj zajednici, a to znači pravo na međusobno izdržavanje, na udeo u zajedničkoj imovini, kao i pravo da svoje imovinske odnose urede ugovorom“, ukazala je profesorka.
Taj nivo pravne zaštite, koji bi se obezbedio regulisanjem zajednice života osoba istog pola bi, prema njenim rečima, predstavljao i realizaciju odredbe o zabrani diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije, a bio bi i u skladu sa Konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, koji u svojim odlukama insistira na zabrani diskriminacije lica homoseksualne orijentacije.
Ona je objasnila da bi zajednica osoba istog pola mogla da bude predviđena kao „faktička zajednica“ – bez obaveze registracije bilo koje vrste, ali da bi u tom slučaju ostao problem dokazivanja njenog postojanja, kao i da bi mogla da se predvidi registracija tih zajednica.
Oba rešenja postoje u pravnim sistemima drugih država, ukazala je profesorka i istakla da bi za registraciju zajednica osoba istog pola bilo potrebno ustanoviti poseban registar koji bi vodio administrativni organ.
Što se tiče usvajanja dece, priznavanje tog prava takođe zahteva vreme i viši stepen tolerancije nego što je to trenutno slučaj u našoj zemlji, ukazala je Cvejić Jančićeva.
„Međutim, u praksi Evropskog suda za ljudska prava ima odluka kojima je ustanovljena povreda prava koja su garantovana Konvencijom o ljudskim pravima zbog nepriznavanja prava na usvojenje zbog homoseksualne orijentacije budućeg usvojioca“, upozorila je ona.
Napomenula je da zemlje koje snose odgovornost zbog povrede tog prava svojih državljana, kao što je na primer bila Francuska, sada razmatraju mogućnosti izmene zakonodavstva, jer ne žele da budu obeležene kao zemlje u kojima se ne poštuju ljudska prava.
Evropski sud za ljudska prava je nadležan i za odluke naših organa kojima su povređena prava garantovana Konvencijom o ljudskim pravima.

(agencije)