Skip to main content

Srbija među zemljama čiji su novinari najčešće žrtva zastrašivanja

Građani 27. apr 2022.
3 min čitanja

U zemljama članicama Saveta Evrope je tokom 2021. godine zabeleženo 41% više pretnji slobodi medija, a Srbija je među zemljama u kojima je prijavljeno najviše slučajeva zastrašivanja i uznemiravanja novinara, navodi se u izveštaju Platforme Saveta Evrope za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara objavljenom 27. aprila.

U Srbiji su tokom protekle godine zabeleženi slučajevi nasilja nad novinarima tokom javnih događaja, pretnji novinarima, uključujući pretnje smrću, zloupotrebe tužbi protiv novinara, uznemiravanja i zastrašivanja novinara.

U godišnjem izveštaju 15 partnerskih medijskih organizacija Saveta Evrope “Odbrana slobode medija u vreme tenzija i sukoba” navodi se da je najveći broj upozorenja koja se odnose na uznemiravanje i zastrašivanje novinara zabeležen je u Poljskoj, Rusiji, Srbiji, Sloveniji i Velikoj Britaniji.

Na Platformi je 2021. objavljeno sedam upozorenja na uznemiravanje i zastrašivanje novinara u Srbiji i pet na napade na novinare.

U izveštaju se navodi da se većina napada na novinare desila tokom javnih događaja kao što su skupovi i protesti, posebno demonstracije protiv antikovid mera. Zabeležena su 32 slučajeva napada na novinare i medijske radnike, i to u Jermeniji, Hrvatskoj, Francuskoj, Gruziji, Nemačkoj, Grčkoj, Italiji, Crnoj Gori, Srbiji, Španiji, Velikoj Britaniji, Holandiji, Turskoj, Ukrajini.

“Bezbednost medijskog osoblja na tim događajima bila je toliko ugrožena da su u nekim slučajevima medijske organizacije i njihovi radnici prestali da pokazuju svoj logo dok su izveštavali sa terena”, navodi se u izveštaju.

Srbija je takođe među zemljama u kojima su novinari najviše dobijali pretnje smrću, pored Francuske, Rusije, Španije i Holandije.

U izveštaju se ističe i da su u Srbiji SLAPP tužbe uobičajena taktika protiv nezavisnih medija, a da je posebno na meti KRIK.

“Uobičajeno, tužitelji traže da sud primora novinare i medije da uklone publikacije, izvine se, objave ispravku i da se obavežu da neće izveštavati u budućnosti o određenoj temi”, navodi se u izveštaju.

Platforma ukazuje i na “snažan zastrašujući efekat na javne servise” kada državni zvaničnici kritikuju novinare nacionalnih medija.

Navodi se da je Vojislav Šešelj novinarki RTRS uputio uvrede o njenom privatnom životu, kao i primer predsednika Hrvatske Zorana Milanovića koji je novinara HRT nazvao “varalicom”, “plaćenikom” i “sramotom za zemlju”.

U izveštaju se objašnjava da je najviše pretnji novinarima u 2021. bilo usmereno na njihov život, zdravlje i fizički integritet. Većinu tih pretnji uputile su nepoznate osobe u pisanoj i onlajn komunikaciji, a pretnje preko telefona pojavile su se kao novi trend 2021.

“Iako se upozorenja na ovaj problem uglavnom tiču Rusije, Srbije, Kipra i Bugarske, ovi akti ukazuju na zabrinjavajući nivo napada na medije širom Evrope, što potkopava slobodu novinara i snižava granice nasilja nad medijima”, navodi se u izveštaju.

Platforma kao pozitivne korake u Srbiji navodi rad Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara i potvrdu osuđujućih presuda za četiri bivša zvaničnika Državne bezbednosti za ubistvo Slavka Ćuruvije 1999.

Srbija je među nekoliko zemalja koje su usvojile planove čiji cilj je bolja bezbednost novinara u skladu sa britanskim, holandskim i švedskim akcionim planovima o bezbednosti novinara, navodi se u izveštaju ali se napominje da su neke države imale polovičan uspeh.

Podseća se da je Srbija u decembru 2020. godine uspostavila Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara, ali da se pet novinarskih i medijskih udruženja u martu 2021. povuklo iz nje, navodeći kao razlog nedostatak poverenja u institucije i orkestriranu kampanju kleveta i pretnji upućenih vodećoj grupi istraživačkih novinara KRIK.

U izveštaju se podseća i na 20 ubistava, otmica i nestanka srpskih, albanskih i stranih novinara od 1998. do 2005, i da u 19 slučajeva niko nije kažnjen.

Od osnivanja platforme 2015. u Srbiji je i dalje je aktivno 50 upozorenja, a osam je rešeno i to poslednje 2019.

Opšti trend ka eroziji medijskih sloboda

U 35 članica Saveta Evrope je tokom 2021. registrovano 282 upozorenja, u odnosu na 200 upozorenja godinu dana ranije. Među njima je šest slučajeva ubistava novinara, navodi se u saopštenju Saveta Evrope.

Broj upozorenja koja se tiču napada na fizičku bezbednost i integritet novinara porastao je za 51% (82 slučaja), a zabeleženo je 110 upozorenja u vezi sa uznemiravanjem i zastrašivanjem, u poređenju sa 70 godinu dana ranije.

Do kraja godine 26 slučajeva napada na novinare je ostalo nerešeno, a 56 novinara je bilo u zatvoru.

U izveštaju se posebno izražava zabrinutost zbog sve većeg sudskog zatrašivanja, zloupotrebe tužbi za klevetu kako bi se ućutkali mediji i usvajanja restriktivnih zakona pod izgovorom borbe protiv “lažnih vesti”, stranog mešanja i pandemije.

Drugi zabrinjavajući trendovi su erozija nezavisnosti javnih servisa i kontrola države nad privatnim medijima u nekoliko zemalja, kao i ograničenja izveštavanja, posebno o migracijama, pretnje organizovanog kriminala medijima i elektronski nadzor novinara.

Partneri Platforme su izrazili žaljenje što su članice Saveta Evrope odgovorili na samo jednu trećinu upozorenja objavljenih na platformi tokom 2021. godine.

(Euractiv.rs, Pixabay.com)