“SPS je blokirao usvajanje statuta Vojvodine zbog povratka na patriotsku retoriku pred partijski kongres, zbog čega je Demokratska stranka došla u vrlo tešku poziciju, jer bez glasova SPS-a u srpskom parlamentu nema većinu za usvajanje statuta”, piše u internom dokumentu EU u delu posvećenom Vojvodini i usvajanju novog statuta, u koji je „Dnevnik“ imao uvid.
U dokumentu se kaže da se čini da je statut Vojvodine stavljen ad akta zbog narastajuće tenzije, kontroverzi i podela vezanih za taj dokument, ali pre svega zbog SPS-a. Socijalisti su u prvi mah podržali najviši pravni akt APV, a onda su promenili mišljenje zbog unutrašnjih razloga pred stranački kongres i počeli da insistiraju na stavu „da neće podržati bilo koji dokument koji će podeliti Srbiju“.
“Dok zvaničnici Vlade Srbije nastavljaju da objašnjavaju da novi Zakon o regionalnom razvoju ima za cilj da obezbedi ravnomeran razvoj i omogući lakši pristup fondovima EU, stiče se utisak da Demokratska stranka insistira na tome kako bi sakrila nedostatak konsenzusa unutar vladajuće koalicije i na neko vreme odložila kontroverzno pitanje statuta Vojvodine”, stoji u dokumentu EU.
Ipak, odluka srpske vlade da regionalizuje Srbiju se ocenjuje pozitivno, ali uz opasku da iskustvo drugih članica EU, a pogotovo onih koji su ušli u Uniju 2004. i 2007, pokazuje da je statistička regionalizacija veliki promašaj ako je ne prati stvarna politička regionalizacija države. Najbolji dokaz za to su Poljska, koja predstavlja pozitivan primer stvarne regionalizacije, i Rumunija, kao negativan uzor za fiktivnu-statističku regionalizaciju. Varšava, naime, koristi gotovo u celosti fondove EU koji su joj namenjeni, dok Bukurešt ne povlači ni trećinu raspoloživih para.
– Pogrešno je stvarati i prilagođavati regione samo zbog toga da bi mogli konkurisati za novac iz EU fondova a da oni pri tom ne odslikavaju bar nekakvu realnost na terenu, bilo da se radi o ekonomskoj, istorijskoj ili nekoj drugoj – rekla nam je ministarka za regionalni razvoj Poljske Elizabeta Bjenkovska. – U Poljskoj nismo stvorili nove regione zbog evropskih fondova već da bi država bolje funkcionisala i da bismo razvili administrativne kapacitete na celoj teritoriji. Uz to, uložili smo više od pola milijarde evra u obučavanje ljudi koji su danas stubovi administrativnih kapaciteta naših regiona.
Odgovarajući na pitanje „Dnevnika“ o postignutim rezultatima istorijskih regiona, poput Vojvodine u Srbiji, i novoformiranih, Bjenkovska je rekla da se upravo kroz početne rezultate videlo koliko je važno imati regione koji nisu fabrikovani.
– Tradicionalni regioni sa svojim istorijskim centrima su mnogo brže napredovali i bili efikasniji u trošenju novca EU fondova iz prostog razloga što su već imali odgovarajuće ljudske resurse i obučene kadrove. Novonastali regioni su krenuli iz nešto nepovoljnije pozicije, ali su, uz veliko investiranje u ljudski kapital i obuku kadrova, i oni relativno brzo postali konkurentni – kaže Bjenkovska.
U Poljskoj su tako danas u eksluzivnoj nadležnosti države samo oblast odbrane, unutrašnjih i spoljnih poslova i migracije, dok su ostali segmenti ili u ekskluzivnoj nadležnosti regiona, koji imaju svoje parlamente i vlade, ili su podeljeni između Varšave i regionalnih centara. Inače, nije zgoreg navesti da je u periodu 2007–2013. za Poljsku predviđeno čak 67,5 milijardi evra iz budžeta EU, od kojih je 16,5 direktno namenjeno za regionalne programe razvoja.
(Dnevnik)