Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, u intervjuu za RTCG uputio je zahtev da se veronauka vrati u škole u Crnoj Gori.

Joanikije se pozvao na Temeljni ugovor Srpske pravoslavne crkve (SPC) i Vlade Crne Gore (potpisan 2022, prim. nov.) izjavivši da je pravo crkve da se omogući vraćane veronauke u škole i verska služba u vojsci.

Ministarstvo: Nema potrebe da se uvede veronauka

Na taj zahtev, nekoliko dana kasnije, reagovalo je Ministarstvo prosvete, nauke i inovacije te države, kazavši da smatra da je izučavanje religije dovoljno zastupljeno u nastavnom programu kroz izborne predmete, te da nema potrebe da se veronauka uvede u programe javnih obrazovnih ustanova u Crnoj Gori.

Iz Ministartsva su za portal CdM saopštili da član 5 Opšteg zakona o obrazovanju i vaspitanju propisuje da je u javnoj ustanovi obrazovanje i vaspitanje svetovnog karaktera, što znači da u obrazovnim ustanovama nije dozvoljeno religijsko delovanje osim u ustanovama koje su licencirane kao verske škole.

„Što se tiče javnih obrazovnih ustanova, učenicima koji to žele, omogućeno je izučavanje izbornog predmeta Istorija religije u devetom razredu osnovne škole, kao i u gimnazijama“, dodali su iz Ministarstva.

Napominju da u osnovnoj školi učenici stiču znanja u okviru četiri glavne teme: Osnovni koncepti i pojmovi religije i predmonoteistička verovanja; Judaizam; Hrišćanstvo; Islam, dok učenici gimnazija, pored navedenih, izučavaju i teme: Verovanja i rituali u Evropi do prodora hrišćanstva, Religijski sistemi starih civilizacija, Religija i savremeni svet itd.

„Stav Ministarstva prosvete, nauke i inovacija je da je izučavanje religije već dovoljno zastupljeno u nastavnom programu kroz pomenute izborne predmete, pa samim tim nema potrebe za uvođenje predmeta veronauka u programe javnih obrazovnih ustanova“, istakli su iz Ministarstva.

Crna Gora je sekularna država

Politički analitičar Ljubomir Filipović tim povodom kaže za Danas da nije problem da deca uče veronauku, ali jeste problem ako postoji zahtev da se veronauka uči u državnim školama, jer je, kako ukazuje, Crna Gora Ustavom sekularna država.

„Crna Gora je multietnička i multikonfesionalna država, građanska država, koja ne odvaja svoje građane ni po etnicitetu ni po religiji. Ne postoji povlašćeni narod ni Ustavom ni na neki simbolični način“, kaže Filipović.

On primećuje da bi veronauka u školama predstavljala problem jer bi razdvajala decu po religiji.

„Pretpostavlja se da će veronauku u školama za djecu pravoslavne vjeroispovesti predavati pravoslavni sveštenik, za muslimansku djecu će to raditi imam, za djecu jevrejske vjeroispovesti će to raditi rabin i tako dalje. Dakle, ta djeca će u jednom trenutku morati biti odvojena što stvara kod njih stvara dodatnu konfuzniju“, kaže naš sagovornik i naglašava da javna škola ne bi trebalo da bude mesto za to.

Pravoslavna gimnazija i Medresa

Filipović podseća da je privatna škola nešto drugo, te da u Crnoj Gori postoji Pravoslavna gimanzija i Medresa (mesto podučavanja, islamska visoka škola, prim. nov.) te da će se „verovatno otvoriti i katolička ili jevrejska škola“.

Danasov sagovornik objašnjava da u privatnoj školi „imate pravo da oblikujete nastavni program kako mislite da treba uz poštovanje zakona Crne Gore“.

Joanikije da povuče ručnu

Filipović priznaje da mu je nejasna „agresivna želja“ za uređivanjem društvenih odnosa u Crnoj Gori u kojoj “srpska pravoslavna zajednica nije jedina zajednica.“

„Mislim da ovo invazivno i agresivno ponašanje srpske crkve u Crnoj Gori koja želi da određuje društvene odnose u zemlji mora da prestane. Mitropolit Joanikije treba da povuče ručnu i kada je u pitanju ovaj zahtjev, i kada je u pitanju zahtjev promene zakonodavstva, abortus, rušenje mauzoleja na Lovćenu…“, kaže i dodaje da se ovim ruše međuetnički i međukonfesionalni odnosi u zemlji, te da se šteti socijalnoj koheziji u kančnici.

Od učenika stvaraju vernike

Verski analitičar i istoričar Vladimir Veljković kaže za Danas da crkva hoće katehizaciju vernika.

„Oni hoće da taj predmet bude misionarski. Od učenika žele da stvore vernike svojih verskih zajednica“, kaže Veljković i podseća da je takav oblik veronauke prisutan u Srbiji.

Veljković objašnjava da ne postoji pravo verskih zajednica na katehizaciju vernika unutar školskog sistema. U tom smislu, kaže, ne postoji obaveza države da im tako nešto omogući.

„Ako postoji politička volja za uvođenjem nekog oblika verske nastave u škole, onda je najbolje da to bude nekonfesionalni oblik verske nastave u okviru kojeg bi đaci se upoznali sa sociologijom i istorijom religije i takav predmet bi pružio objektivna znanja o religiji, na osnovu kojih bi učenici mogli da procene kada verske zajednice odstupaju od svojih visokih etičkih načela u korist nekih drugih materijalnih ili političkih interesa“, kaže Veljković.

Politički akteri se dodvoravaju crkvi

Petar Đukanović, programski direktor Centra za građansko obrazovanje (CGO) kaže za Danas da se crkva pozicionirala kao važan faktor političkog života u Crnoj Gori.

„Iskustvo pokazuje da su akteri političkog života skloni da se dodvoravaju crkvi i da javne politike kreiraju u skladu sa onim što bi crkva aminovala, pa i na štetu šireg javnog interesa, što bi sa uvođenjem vjeronauke bio slučaj“, kaže Đukanović.

Naš sagovornik ističe da bi veronauka trebalo da ostane u okvirima verskih zajednica, te da bi javne škole i obrzovanje, kao javno dobro, trebalo da ostane svetovnog karaktera, „u skladu sa ustavnim odredbama“.

Razvoj kritičke misli kod mladih

Formalni obrazovni sistem, kaže Đukanović, definisan je kao nastava koja se temelji na postulatima i principima nauke i sa usmerenjem na razvoj kritičke misli mladih koja je presudna za ravoj novih ideja, prevladavanje predrasuda i tradicionalsitičkih normi, kreativnost i inovativnost koja pokreće društvo i omogućava napredak.

Naš sagovornik ističe da društvu trebaju aktivni mladi ljudi, koji razumeju svet u kojem žive i preuzimaju odgovornost, a ne podanici autoritetu crkve i dogmi.

Upitni stavovi crkve

Između ostalog, kaže, crkva propagira brojne stavove koje su u suprotnosti sa onim što su univerzalni principi ljudskih prava i sloboda, te podupire one struje u društvu koje negiraju ratne zločine.

„Brojni su razlozi zašto je važno reagovati na ideje uvođenja vjeronauke na čemu uporno insistira Srpska pravoslavna crkva. Uvođenje vjeronauke je sporno sa vrijednosnog aspekta, zatim tu je pitanje ko bi predavao taj predmet, iz kojih i kakvih udžbenika bi se učilo, ko bi mogao da kontroliše nastavu, ali i pitanje troškova uvođenja predmeta, itd“, kaže, napominjući da ovo ne znači da se u školskim programima treba kloniti priča o religiji.

Đukanović kaže da su sadržaji koji tretiraju ovu temu već prisutni u crnogorskom obrazovanju kroz izborni predmet istorija religije u srednjim školama, zatim književnost, likovnu i muzičku umetnost, istorija, predmeti iz oblasti društvenih nauka koji daju prostora da se o religijskim fenomenima razgovara sa mladima.

„Religija je važan društveni fenomen, kontroverzan u raznim apsektima i zadatak je obrazovanja da razvije kod mladih njegovo razumijevanje i kritički odnos nasuprot uvođenju podučavanja perspektive o vjeri bilo koje vjerske zajednice“, ukazuje.

U konačnici, Đukanović kaže da su obrazovanju u Crnoj Gori potrebne reforme koje će ga učiniti privlačnim za mlade, podsticajnim za ravoj njihovih veština i znanja koja su kompatibilna sa potrebama i izazovima savremenog društva, koje ohrabruju mlade da razmišljaju i otvoreno preispituju stvarnost u kojoj žive kako bi pronalazili nova rešenja za održivu budućnost zajednice u kojoj žive.

(Danas, foto: Pixabay)