Posle neviđene, istorijske izborne pobede studentski pokret u Srbiji je sad pred velikim izazovom kako da svoje zahteve i ciljeve ovaploti kroz vlast i vladavinu, ocenjuje španski list „Vangvardija (La Vanguardia)“.

Španski dnevnik, pod naslovom „Izgledalo je nemoguće, ali je uspelo“, navodi mišljenje Mire Milošević-Huaristi (Juaristi), glavnog stručnjaka za Balkan Kraljevskog instituta Elkano(Elcano), da „sad predstoji da se vidi kako će ovaj vertikalni pokret da se snađe na vlasti, koja je ustrojena kao piramida“.

Analitičarka madridskog instituta naglašava da „međutim, Studentska lista ima ‘veoma sposobne’ ličnosti da sprovede najhitniji zadatak nove izvršne vlasti, a to je razgradnja korumpirane upletene mreže Aleksandra Vučića“.

List „Vangvardija“ je istakao da se među kandidatima za nosioce buduće vlasti na Studentskoj listi nalaze „veoma raznorodne ličnosti, počev od košarkaške legende Dejana Bodiroge, glumca Tihomira Stanića, bivšeg guvernera centralne banke Dejana Šoškića…pa do profesora, kardiologa Ilije Srdanovića, jednog od mnogih akademika, svih jednakih na Listi“.

Mira Milošević-Huaristi podvlači da „izborna pobeda od 25-og oktobra predstavlja nešto još više od političkog preokreta: to je druga prilika da se upotpuni demokratski preobražaj koji je ostao nedovršen posle pada Slobodana Miloševića i ubistva premijera Zorana Djindjicha“.

„Ako su 2000-e godine srpski građani uspeli da promene vlast, a da nisu u potpunosti preobrazili državu, sad 2026-te je pred studentskim pokretom izazov da izbornu pobedu pretvore u institucionalno učvršćenu demokratiju“.

Dnevnik „Vangvardija“ ukazuje na to da program Studentske liste sadrži ključne ciljeve bitke protiv korupcije, stvaranje tužilačke policije bez spoljnih upliva, depolitizaciju sredstava informisanja, uvid u državne infrastrukturne projekte.

„Vangvardija“ prenosi takođe mišljenje stručnjaka za izučavanje Balkana Migela (Miguel) Roana da ne postoji prepreka da studentski pokret ostvari svoj glavni cilj, „a to je ne toliko sama vlast i vladavina, koliko da se očiste institucije“.

Roan kaže da u studentskom pokretu postoje ideološke razlike i različiti pogledni na spoljnu politiku, ali da je to ostavljeno po strani dok se ne obavi suštinski zadatak preobražaja države.

Analitičarka instituta Elkano, Mira Milošević-Huaristi zaključuje da će jedno od pitanja biti „i koliko će građani biti strpljivi u novoj etapi koja tek počinje“.

(Beta)