Bez obzira na brojne najave o upodobljavanju lokalne i republičke vlasti, u Somboru se situacija na terenu nije promenila, pa gradom nastavlja upravljati Demokratska stranka, koja je na poslednjim izborima zabeležila najlošiji rezultat u poslednjoj deceniji. Iako bi se po broju odbornika reklo da je većina stabilna, dešavanja tokom skupštinskih zasedanja ukazuju na to da mnogo toga u vlasti ne štima. Sve je više onih koji ukazuju na apsolutizam najviših gradskih funkcionera, posebno nakon neopravdanih smena direktora koji su svojim rukovođenjem, omogućili da “njihove” ustanove nadiđu lokalne standarde. Slabo interesovanje investitora, rastuća nezaposlenost i nasleđe, koje se ogleda u lošem planiraju i nepridržavanju ciljevima Strategije razvoja – somborska su realnost.

Parlament grada Sombora je najšareniji u Srbiji. Od 15 učesnika lokalne izborne trke, čak 11 je obezbedilo dovoljan broj glasova za ulazak u Skupštinu grada. Nakon prekida koalicione saradnje URS-a i Narodne partije, broj somborskih parlamentarnih stranaka je povećan na 12, od kojih pet čini vladajuću većinu. Bazu gradske vlasti, kao i prethodnih 16 godina, čini gotovo neraskidiva koalicija Demokratske stranke (16 mandata) i Demokratske stranke Srbije (5 mandata). Nedostajućih deset glasova, do proste većine, dopunili su socijalisti (5), inače, posle četiri godine povratnici u odborničke klupe, Savez vojvođanskih Mađara (3), te LSV (3), koji je do lokalne skupštine stigao tek nakon ponovljenog glasanja na dva izborna mesta. Dodatnu sigurnost poziciji obezbedila su tri odbornika Srpske radikalne stranke, koji su do pre pola godine bili najbrojniji u lokalnoj skupštini i jedina “prava” opoziciona struja, baš strankama sa kojima sada više nego uspešno sarađuju.

Sa 36 glasova „za“ drugi put na mesto predsednika Skupštine grada Sombora izabran Siniša Lazić (DS), od nedavno i poslanik u srpskom parlamentu, dok je drugi gradonačelnički mandat poveren Nemanji Deliću (DS). On je na funkciju prvog čoveka grada stigao 2009. godine, nakon smene Dušana Jovića, tadašnjeg člana demokrata, a danas prvog čoveka lokalnog URS-a. Upravo zahvaljujući Joviću, koji se smatra predvodnikom nove politike u gradu, Ujedinjeni regioni Srbije su na prethodnim izborima ostvarili pet puta bolji rezultat nego 2008. godine, kada su u gradskoj skupštini imali tek jednog odbornika. Među dobitnike treba svrstati i Srpski pokret obnove (4 odbornika), te grupu građana “Bolji Sombor”, sa tri predstavnika u lokalnom parlamentu. Ipak, najveći uspeh ostvarili su somborski “naprednjaci” koji su prvi izlazak na izbore krunisali osvajanjem 11 odborničkih mesta, odnosno “naslovom” vodeće opozicione stranke, zainteresovane da preuzme upravljanje gradom. Poslednji predstavnički mandat u somborskoj skupštini tradicionalno je pripao Marti Horvat-Odri iz DZVM. Ona, za razliku od prethodnih godina, ovog puta nije želela da pristupi većini.

Šest meseci po formiranju, gradska vlast u Somboru opstaje. Partnerstvo DS-DSS-SVM-SPS-LSV, uz tehničku podršku SRS, deluje neraskidivo, a sve češće, dodatnu snagu njihovim odlukama daju poslanici grupe građana “Bolji Sombor”. Tako su, čvrsto, sa druge strane ostali SNS, URS, SPO i DZVM, čiji su napori u pribavljanju proste skupštinske većine uvek završavali sa 30 odbornika, odnosno jednim manje nego što je potrebno. Upravo tom činjenicom lokalni odbor SPS-a, opravdava ostanak na poziciji, kako pred lokalnom javnošću, tako i pred glavnim stranačkim odborima, o čiju su se odluku oglušili još letos.

– Poštovaćemo stav vrha naše stranke, mada i sadašnja koalicija dobro funkcioniše, a prekomponovanje je nemoguće bez neke vrste političke pijace, kojoj niti smo vični, niti je želimo – izjavio je Borislav Staničkov, predsednik somborskog odbora SPS-a i aktuelni potpredsednik Skupštine grada. Čelne pozicije pripale su najjačem DS-u, članovi SPS-a zauzeli su pozicije zamenika gradonačelnika i potpredsednika skupštine, te jedno mesto u Gradskom veću, dok su preostali partneri svoje učešće zaokružili pozicijama u gradskoj vladi, pa tako LSV, DSS i SVM imaju po dva lokalna “ministra”. Srpska radikalna stranka, iako čvrsto uz koaliciju, nema predstavnika u izvršnim organima vlasti, ali su na poslednjem zasedanju skupštine preuzeli nekoliko predsedničkih mesta u upravnim odborima javnih preduzeća i ustanova.

Zanimljivo je napomenuti da je četvrto redovno zasedanje Skupštine grada organizovano bukvalno na isteku zakonom predviđenog roka od 90 dana između dva zasedanja i da ga je uz nekoliko vrućih tema, ipak obeležila poslednja tačka: izbori i imenovanja. Pomenutim postavljenjima u upravnim odborima, pridružene su smene direktorica Turističke organizacije i Biblioteke, te direktora Doma zdravlja, jednog od osnivača Demokratske stranke u Somboru. Svemu tome prethodila je “protivzakonita” smena direktora Doma učenika srednjih škola, Milanka Jovičića. Na njegovo mesto došao je jedan od najaktivnijih članova DS-a, Nedeljko Stojsavljević-Bajša, koji je pri imenovanju na mesto vršioca dužnosti direktora, ujedno bio i predsednik Upravnog odbora ove ustanove, zaposlen kao sekretar Mesne zajednice “Crvenka” i vršio dužnost somborskog poverenika Fonda za razvoj poljoprivrede AP Vojvodine. Stojsavljević je i šef odborničke grupe DS. Treba istaći da su smene direktora urađene bez valjanog objašnjenja predlagača, odnosno skupštinske većine. Po ko zna koji put se događa da na zvaničnom gradskom sajtu, nema izveštaja sa zasedanja skupštine Sombora.

Javna kasa prati inflaciju

Budžet grada je poslednjih godina rastao samo koliko i inflacija pa poslednje usvojeni, od pre neki dan iznosi 2,537 milijardi dinara. Kako je obrazložio gradonačelnik, racionalno je planiran, sa notom povećanja socijalno-zdravstvenih davanja pa će tako iz gradske kase predstojeće kalendarske godine biti finansiran projekti geronto-domaćini i personalni asistenti za osobe sa invalidetom, a drugu sezonu za redom biće dodatno uposleni mladi lekari i stomatolozi u pojedinim seoskim ambulantama. U 2013. biće uvećana i izdvajanja za Narodnu kuhinju. Grad Sombor je, na inicijativu lokalnih medija i uz podršku NDNV-a, obezbedio četiri miliona dinara za potrebe javnog informisanja. Nacrtom budžeta predviđeno je da čak 40 odsto sredstava bude opredeljeno za komunalnu oblast, a gotovo 30 odsto za plate zaposlenih u upravi, obrazovanju, zdravstvu, te zaposlenih u sportskom centru, turističkoj organizaciji i ustanovama kulture. Baš po ovom poslednje navedenom Sombor se izdvaja među vojvođanskim gradovima.

Lokalna samouprava spada među one sa najvećim brojem zaposlenih u Srbiji. Trenutno samo u „Županiji“ platu prima više od 450 radnika na neodređeno, odnosno stotinjak pod ugovorom. Budžetski posao je najtraženiji, pa je čak i umešnost lokalnih “moćnika” nedovoljna da odgovori na brojne zahteve. Zato i ne čudi što se u poslednjih godinu i po dana grad Sombor opredelio za pokretanje Razvojne agencije – RAGS (11 radnih mesta), koja je pri osnivanju zamišljena kao jedan od samofinansirajućih servisa, ali i u 2013. RAGS računa na 10 miliona budžetskih dinara. Gotovo identičan projekat podrazumeva se i kroz Razvojnu agenciju AP Vojvodine, za koju bi osnivački ulog trebalo da bude dva miliona dinara. Ova agencija će biti otvorena u saradnji sa Opštinom Kikinda, ali još uvek nije definisan način poslovanja društva sa ograničenom odgovornošću, što Skupštinu nije sprečilo da odobri dalje osnivačke aktivnosti.

Nezaposlenih isto koliko i zaposlenih

Popis stanovništva 2012. godine potvrdio je predviđanja pa je tako na ovoj teritoriji evidentirano 11 odsto manje stanovnika nego pre deset godina. Na teritoriji Sombora danas živi nešto preko 85.000 građana, od kojih je 65 odsto nastanjeno u samom gradu. Nekada je odnos selo grad bio pola-pola. Na ovo su uticali decenijama prisutan negativni prirodan priraštaj, sve izraženiji odliv mozgova, te u manjoj meri migracija izbeglih i raseljenih lica. Prevashodna destinacija somborskih studenata je vojvođanska prestonica, s tim da se u poslednje vreme sve više njih opredeljuje za odlazak u Beograd ili van granica države. Treba zabeležiti da se ni deo studenata sa zvanjem “večiti” ne opredeljuje za povratak u rodni grad, ali i da je godinama unazad za Somborce najbolja investicija bila kupovina nekretnine u Novom Sadu. Lokalna samouprava je svoju borbu za povratak pameti u grad zaokružila jednom stipendijom, na koju može da računa učenik generacije, koji se bira među najboljim đacima svih srednjih škola. Iznos mesečne podrške ne prelazi sto evra. Iako mapirano kao problem, budžet grada ni za predstojeću godinu nije predvideo budžetski rast sredstava za mlade roditelje, kao ni pomoć za nezaposlene trudnice.

Po aktuelnim podacima, broj nezaposlenih na teritoriji Sombora kreće se između sedam i po i osam hiljada radno sposobnog stanovništva. Ovoj cifri treba dodati makar četvrtinu onih koji su zbog ovog ili onog razloga eliminisani sa evidencije Službe za zapošljavanje, pa bi se moglo govoriti da je skoro polovina radno sposobnog stanovništva bez ozbiljnog zaposlenja. Posebno su pogođena sela u kojima je praktično poljoprivreda ostala jedina privredna delatnost. Takva sudbina je pogodila, u poslednjih pet godina, gotovo sve vangradske mesne zajednice, a najupečatljivije Bački Monoštor (zatvoren Brodoremont), Bezdan (zatvoreno brodogradilište Dunav, privatizacija PP Bezdan, te stečaji u tekstilnoj industriji – Beti i Novitet), Stanišić i Riđicu, gde su bez socijalnog programa, privatizovane nekadašnje zadruge. Privatizacione muke, nisu obišle ni sam grad. Somboled (Aktavis – Francuska), Kamenko Gagrčin (Holcim), Fabrika akumulatora Sombor (Farmakom MB), Sombormlin (Point grupa) su firme u kojima su procesi promene vlasništva uspešno urađeni, što se potvrđuje nastavkom daljeg, manje-više uspešnog poslovanja i očuvanjem radnih mesta. To se, pak, ne može reći za privatizacije tekstilnog pogona Zvezda, Seme Sombora, Panonke, Prehrane, te uljare Sunce, u vlasništvu Invej sistema, koji poslednje dve godine, bez ustručavanja, krši osnovna prava radnika, a sve kako bi bili otpušteni bez isplate otpremnine. U ovom slučaju, zakazala je inspekcija rada, a neretko je kasnila i reakcija Socijalno-ekonomskog saveta, te gradske vlade. Kako bi sprečila dalje radničko nezadovoljstvo, samouprava na bazi prepiske sa republičkim odnosno pokrajinskim nivoima vlasti, pokušava da zadrži nerešen status u preduzećima sa nastavcima stečaja i restruktuiranjem. Zastava specijalni automobili, Boreli, Betonjerka, Sevetrans…, samo su deo nekadašnjih giganata koje pritiskaju dugovi od najmanje sedam cifara i čiji opstanak sada zavisi samo od odluke države. Njima predstoji ulazak u privatizacioni proces, no taj put niko – mahom – ne želi da prihvati.

Brodogradilišta

Ukoliko bi postojalo neko prebrojavanje posledica propalih privatizacija po glavi stanovnika Sombor bi bio u vrhu lestvice na nivou države. Vir tranzicije zahvatio je i velika poljoprivredna dobra u Gakovu i Aleksi Šantiću, koja su danas u procesu restrukturiranja posle kratkog boravka u imperiji Mileta Jerkovića.
Jedno od nekada “primernih” preduzeća, brodogradilište “Terratrade Brodoremont” iz Bačkog Monoštora, koje je ubeležilo uspešnu privatizaciju, počelo je da se raspada u drugoj polovini 2010. godine. Nekada pristojne zarade naglo su izostale, radnici su stupili u dugotrajan štrajk, pa je na kraju 2011. godine proglašen stečaj, a kasnije i bankrot. Napori lokalne samouprave da se za preduzeće pronađe kupac dugo nisu davali rezultate. Spas će, čini se, doneti ponuda dva preduzeća iz Sombora i Bezdana. Posle dve neuspele licitacije za prodaju imovine preduzeća, na trećoj se prijavio konzorcijum kojeg čine Vip group doo Sombor i Yu agent doo Bezdan.
Ponuđač iz prethodne, druge licitacije, kupac bezdanskog Brodogradilišta „Dunav”, nije učestvovao u trećem krugu, najverovatnije zbog odbijanja prethodne ponude, ali i kako su sami rekli, zbog nedostatka iskustva u oblasti brodogradnje i pokretanju proizvodnje. Po našim saznanjima, jedan od poverilaca, OTP banka, je prethodnu ponudu kupaca iz Hrvatske odbila, jer je ponuđenim iznosom bilo predviđeno da ponuđaču pripadne i završeni brod.
– Očekujemo da će Odbor poverilaca pristati na prodaju brodogradilišta u Monoštoru, jer je naša ponuđena cena srazmerno ista kao i na prethodnoj licitaciji, s tim da nas ne zanima kupovina broda već isključivo brodogradilišta. Pozitivan odgovor Odbora obezbediće posao za najmanje 50 radnika i vrlo konkretne ugovore, uglavnom izvozno orjentisane – objasnio je Branko Savić, direktor bezdanskog Yu agenta, napominjući da oba preduzeća u konzorcijumu imaju iskustva u radu sa brodovima i nameravaju da dalje ulažu u brodogradnju, bez obzira što se ovaj period smatra nepovoljnim za takve investicije. Preduzeće „YU Agent” iz Bezdana se deceniju bavi brodskim prevozom tereta i uspešno sarađuje sa brojnim partnerima u gotovo svim delovima toka Dunava. Savić je potvrdio da su pojedine firme iz inostranstva već sada izrazile spremnost da postanu deo stvaranja novog Brodoremonta u Bačkom Monoštoru. Drugi član konzorcijuma, somborska „Vip grupa”, čiji je direktor Milan Vučković, već duže vreme organizuje poslove i izvodi radove na remontu brodova, te vodi pregovore za nove poslove koji bi se nesmetano obavljali u Brodoremontu po završetku procesa kupoprodaje.
Brodogradilište “Dunav” iz Bezdana prodato je u maju ove godine, posle nekoliko godina tavorenja bez posla nakon neuspešne privatizacije. Preduzeće je kupio Miroslav Reljanović, neurolog iz Zagreba, vlasnik farmaceutske firme Ergomed iz glavnog grada Hrvatske. Zastupnik vlasnika bezdanskog brodogradilišta Milorad Štavljanin istakao je da im je Grad „pružio prijateljsku ruku saradnje i podrške u kontekstu privođenja brodogradilišta nameni“.
– Želja nam je da brodogradilište pokrenemo i da ono radi, da se zaposle ljudi, da odatle izađu novi brodovi. Kada će se to desiti – zavisi od tempa investiranja, i po svemu sudeći relativno brzo ćemo uspeti da sve privedemo nameni. Mi ovde nismo došli da gubimo vreme i novac. I zbog toga očekujemo podršku lokalne samouprave u pogledu podrške radi obezbeđenja adekvatne protočnosti i plovnosti vojvođanskih kanala koja sada nije na zadovoljavajućem nivou – kazao je Štavljanin.
– Želimo investitorima iz Hrvatske i svim drugima koji žele da investiraju na području Grada, da pokažemo da su dobrodošli u našu sredinu. Lokalna samouprava će biti partner ljudima koji žele ovde da realizuju svoju poslovnu ideju, odnosno da obnove i vrate u život privredne kapacitete koji su doživeli posrnuće – rekao je predsednik Skupštine grada Sombora Siniša Lazić.

Slabašne grinfild investicije

Grinfild investicije u selima su prilična retkost, a na teritoriji Sombora postoje dve. U Bačkom Monoštoru je ranijih godina počela izgradnja pogona za proizvodnju metalnih konstrukcija, a najnovija je u Doroslovu. Radi se o fabrici za proizvodnju agropeleta od biomase. Češka kompanija Bridge Power Investments (BPI) predstavila je pilot projekat početkom aprila 2011. godine, kada je rečeno da bi izgradnja trebalo da počne u avgustu te godine, a start proizvodnje predviđen je za novembar iste godine. Kamen-temeljac položio je u jeku predizborne kampanje, 24. aprila 2012. godine, pokrajinski premijer Bojan Pajtić. Tada je iznet i novi rok za početak proizvodnje: septembar ove godine. Vrednost investicije 2011. godine procenjena je na 6,2 miliona evra, ali je godinu kasnije njena vrednost skočila duplo, na 12 miliona evra. Suvlasnik fabrike je doroslovački farmer Robert Holo, koji kaže da se svojski potrudio da češke investitore kroz partnerski odnos dovede u Doroslovo.

– Meni je, kao seljaku, srce puno zbog toga što je Doroslovo poljoprivredno selo i što smo nakon 30 godina priče kako je potrebno izgraditi neku fabriku, to i uspeli. Fabrika je stvarno potrebna, jer je seljaku nekada bilo dovoljno 10 hektara zemlje za normalan rad i život. Međutim, danas je za tako nešto potrebno i 100 jutara. Našli smo partnera iz Češke i kada su me pozvali na razgovor više nisam birao načine kako da ih zadržim da dođu ovde u Doroslovo da rade. Od fabrike će koristi imati i okolina. Mi kao porodica smo suvlasnici fabrike i davaćemo joj kompletnu logistiku. Već smo počeli da radimo, sakupljamo biomasu sa njiva našim mašinama, a sledeće godine kada fabrika počne da radi, sami poljoprivredni proizvođači moći će da dovoze bale slame ili druge bio mase, koje će se ovde meriti i po kilogramu otkupljivati. Postoji veliko ineresovanje poljoprivrednih proizvođača i veliki posao je pred nama – kazao je Holo. Pogon za proizvodnju agropeleta u Doroslovu trebalo bi da obezbedi 50 radnih mesta u prvoj fazi, a kasnije još 20-25. Kako navodi direktor Bridge Power Investments za Srbiju, Milan Milić, već je upućen zahtev Nacionalnoj službi za zapošljavanje za angažovanje radnika u fabrici u Doroslovu. Predsednik Skupštine grada Siniša Lazić rekao je prilikom nedavne posete Doroslovu da je zadovoljan efikasnošću gradske i pokrajinske administracije, koje su učinile sve da neophodne dozvole budu brzo obezbeđene.

Ipak, ažurnost lokalne birokratije nije bila na visokom nivou kada je počela realizacija prethodne velike grinfild investicije u Somboru, izgradnja fabrike renomiranog proizvođača ženskog donjeg veša, italijanske Kalcedonije. Ugovor o investiciji potpisan je 2008. godine, na isteku mandata tadašnje lokalne vlasti, čiju okosnicu su, kao i danas, činili DS i DSS. Zemljište predviđeno za italijansku kompaniju delom je ostalo sa nerešenim imovinsko-pravnim odnosima. Naime, deo zemljišta na kojem su trebali biti izgrađeni pristupni putevi fabrici ostao je u privatnom vlasništvu, iako je grad obećao da će otkupiti spornu parcelu. Fabrika je izgrađena, duboko je zagazila u proizvodnju, ali problem još nije rešen. Bilo je teškoća i sa obezbeđivanjem dozvola, izmeštanjem dalekovoda električne energije, pa je cela izgradnja kasnila gotovo dve godine. Kada je potpisivan ugovor, Italijani su planirali da u Somboru izgrade još jednu fabričku halu, koja bi, kao i prva, zapošljavala oko 400-500 radnika. Od drugog pogona Kalcedonije u Somboru za sada ni traga, ni glasa, ali su zato počele da niču u drugim gradovima Vojvodine. Zašto? Može samo da se pretpostavi, ali zvaničan odgovor je da se od plana izgradnje novog pogona nije odustalo, iako do sada na tom planu nije bilo nikakvih konkretnih poteza.

Povećanje broja javnih preduzeća?

Grad Sombor dobio je 4. decembra 2012. godine sertifikat o povoljnom poslovnom okruženju, koje dodeljuje Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Za ovu potvrdu neophodno je bilo ispuniti niz kriterijuma koje je konkursom propisala Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj. Verifikaciona komisija je konstatovala da je lokalna samouprava ispunila sve kriterijume za sticanje povoljnog poslovnog okruženja i to sa ocenom ispunjenosti od 84,4 odsto.

Aktivnosti su vrlo žive i u javnim preduzećima u gradu, pre svega u onim komunalnim. Nova-stara vlast odlučila je da krene u podelu Javnog komunalnog preduzeća “Čistoća” na tri dela. Novoformirana preduzeća trebalo bi, pored postojećih obaveza, da preuzmu i određene delokruge, koji su danas u okviru Gradske uprave, poput gazdovanja poslovnim prostorom. Ideja o podeli JKP “Čistoća” nije naišla na odobravanje Samostalnog sindikata, jer je, kako smatraju zastupnici radničkih prava, proces pripreme za razdvajanje bio netransparentan, čak i za zaposlene. Mirjana Videkanić, predsednica Samostalnog sindikata najavila je početkom decembra mogućnost protestnog okupljanja, ako se pitanje transformacije preduzeća nađe pred odbornicima Skupštine grada.

Videkanić je prenela stav Samostalnog sindikata da bi podela preduzeća imala za posledicu dodatno zapošljavanje, odnosno da bi tri preduzeća normalno funkcionisala treba povećati broj zaposlenih, i to uglavnom u upravi i administraciji. Ona je dodala da sve ukazuje na to da će podela preduzeća imati za posledicu značajno povećanje troškova poslovanja za isti obim i kvalitet usluga, što će se moći pokriti jedino poskupljenjem usluga. Mirjana Videkanić kazala je da stav sindikata nije posledica straha zaposlenih od promena, već straha od ishitrenih birokratskih odluka donetih bez ozbiljne stručne analize, a koje će imati posledice po već ionako nizak standard građana.

Čini se da je reagovanje sindikata pokolebalo lokalnu vlast u nameri da se ozvaniči transformacija JKP “Čistoća”, jer su u prvoj polovini decembra održane dve sednice Skupštine grada, ali na dnevnom redu nije bilo tačke sa ovom temom.

Toplane su uvek zanimljiva tema u lokalnoj sredini, pa tako ni somborska nije izuzetak. Prošle godine stara toplana u Industrijskoj zoni je zatvorena i izgrađena je nova, tik uz naselje koje greje. Kada je planirana, građani su uveravani da se to radi zbog racionalnije distribucije i potrošnje energije za zagrevanje. Primarno gorivo nove toplane je gas, uz mogućnost da kotlovi koriste i mazut. Zanimljivo je da je JKP “Energana” u ugovornoj obavezi da gas kupuje od lokalnog distributera “Somborgasa” u kojem grad ima 33 odsto vlasništva i koji ima višu cenu energenta od “Srbijagasa”. U izgradnju nove toplane, pored sredstava Grada Sombora i “Energane”, uloženi su novci Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine, ali i kredita nemačke razvojne banke KFW. Čitav niz okolnosti ove godine doneo je novi sistem obračuna grejanja, ali i višu cenu za korisnike. Sve to navelo je korisnike na protest pa je rezultat bio neznatno sniženje cene isporuke toplotne energije. S druge strane, korisnici “Energani” duguju gotovo sto miliona dinara, što otežava poslovanje tog preduzeća.

Jedna od svetlih tački grada je njegov vodovod i sistem za prečišćavanje otpadnih voda, s kojim se retko koje mesto u Srbiji može pohvaliti, pogotovo ako se zna da je ceo sistem uspostavljen još osamdesetih godina prošlog veka, u zlatno doba Sombora. Više od godinu dana izvode se radovi na dupliranju kapaciteta fabrike vode, kako bi se stekli uslovi da se i nekoliko gradu najbližih sela priključi na gradski vodovod. Time bi se stvorili uslovi za kasnije priključivanje naseljenih mesta na gradsku kanalizaciju i prečišćavanje otpadnih voda. Kako je i u poslu izgradnje nove fabrike vode “Jaroš 2” glavni finansijer vojvođanski Fond za kapitalna ulaganja, posao trenutno stoji.

Grad na granicama

Više decenija govori se o proširenju graničnog prelaza Bački Breg i uvođenju teretnog saobraćaja, ali je za sada sve to daleko od realizacije. Pozitivan pomak je prekogranična saradnja Sombora i Baje (Mađarska), koji je u zadnje vreme rezultirao izradom projektne dokumentacije za novi put za motorna vozila između dva bratska grada. Mađarska strana je, kao partner iz EU, već počela sa izgradnjom i rekonstrukcijom kolovoza, što Somboru tek predstoji. Novom podelom nadležnosti nad saobraćajnicama gradu Somboru, pored dosadašnjih lokalnih puteva, dodat je i pravac između Kljajićeva i Riđice, preko Čonoplje, Svetozara Miletića i Stanišića, što je ispratila dotacija iz državnog budžeta vredna oko 14,5 miliona dinara. Somborci se i dalje nadaju da će njihov kraj doživeti željezničku renesansu, što bi trebalo makar da udupla sadašnjih pet dnevnih polazaka ka Novom Sadu i Subotici. Brzina kojom su se kretali vozovi s kraja 19. veka i danas je maksimalna na kolosecima koji pripadaju gradu Somboru.

U lokalnoj samoupravi, odnosno u Kancelariji za mlade, u toku je izrada Lokalnog akcionog plana za mlade, čija prva verzija ističe krajem ove godine. Izradu LAP-a za mlade, pored Grada, podržali su i pokrajinski sekretarijati i republička ministarstva, kroz finansiranje istraživanja i pripremanja novih mera za razvoj zajednice mladih.
Pored LAP-a za mlade, Grad Sombor ima nekoliko drugih usvojenih strategija. Ona o lokalnom održivom razvoju datira iz 2007. godine i jasno je da je potrebna nova, postavljena na realnije osnove od ove postojeće, čiji planovi su se ostvarili u zanemarljivo maloj meri. Sledeće godine ističe i Strategija razvoja socijalne zaštite grada Sombora, koja je urađena 2009. godine. Tokom predstojeće godine nadležne očekuje posao njenog redefinisanja.

Slučajevi „Boreli“ i „Mile Jerković“

– Došli smo da pružimo podršku Boreliju, jednoj od retkih kompanija koja zapošljava ovoliki broj ljudi i to na vrlo turbulentnom tržištu proizvodnje cipela. Sve podsticajne mere Vlade Vojvodine u budućnosti biće na raspolaganju Boreliju. Uverili smo se i da je dosadašnja podrška imala svoju svrhu. Pokušavajući da pomognemo Boreliju, mi smo štitili našu industriju. Smatramo da Borovo i Boreli treba da nađu način da razgraniče svoje odnose, a ne da se na teritoriji Srbije objekti otuđuju i prodaju – izjavio je nedavno pokrajinski sekretar za privredu Miroslav Vasin u razgovoru sa upravom Borelija, koji je do pred sukobe u Hrvatskoj bio ogranak hrvatskog Borova. Tokom 90-tih godina u Boreliju su nastavili proizvodnju, na sebe prepisali nepokretnu imovinu u Republici Srbiji i razvili “sopstveno” društveno preduzeće, koje danas ne želi da prizna prava osnivača. S druge strane, odlukom pravosudnih organa Srbije, Borovo je dobilo pravo da otuđuje “svoje” prodavnice. Do sada su javnom ponudom prodali desetak objekata, koje su se do 90-tih godina vodili na njihovo ime.
– Pokazalo se da smo ipak bili u pravu, jer od 22 prodavnice koje su otuđene imamo dve presude Vrhovnog kasacionog suda i 11 presuda Privrednih apelacionih sudova koje su pravosnažne, u našu korist. Sada sledi drugi proces: tamo gde smo mi iseljeni treba da tužimo onoga ko je unutra, ali to će trajati – predočio je Mirko Vujanović, direktor DP Boreli, koje veći deo proizvodnje plasira, uglavnom na italijansko tržište.
Ne sme se zaboraviti da je u privatizacionim aktivnostima na teritoriji Sombora svojih “pet minuta” imao i čuveni Mile Jerković. Njegovoj imperiji za svega dve godine bili su priključeni prevozničko preduzeće Severtrans, danas sa dugom preko vrednosti imovine, ali i Graničar Gakovo, te posredno i Aleksa Šantić. Poljoprivredna preduzeća koja su do devedetih bila ponos sela, dovedena su tokom Jerkovićevog upravljanja na prag urušavanja. Radnici su višednevnim protestom naterali, celokupnu gradsku političku scenu da zauzme hrabar stav i zatraži poništenje privatizacije. Država je preuzela kontrolu, a lokalna samouprava izbor upravljačkih tela pa se danas na rubovima “opštine” može govoriti o povratku poljoprivredne proizvodnje.
Međutim, nedovoljna samokontrola preti da izazove nove potrese u tek probuđenim preduzećima. Nekadašnji kombinati danas koriste državnu zemlju po posebnom programu, iz meseca u mesec raste broj zaposlenih, a sindikat ponovo postavlja pitanja, na koje ne dobija odgovore. Gradska opozicija sve češće opominje na svoje pravo uvida u poslovne knjige podržavljenih preduzeća, koja su za tri godine od povratka u život, smatraju u opoziciji, samo na osnovu rasta cene poljoprivrednih proizvoda, morali ostvariti pozitivan poslovni bilans.
Na teritorije grada Sombora čak 100.000 hektara zemlje vodi se kao obradivo zemljište. Gotovo 40 odsto površina evidentirano je kao državna svojina pa je za 2013. projektovani prihod od izdavanja zemljišta zaokružen na 135 miliona dinara. Nažalost, poljoprivredi nije pridružena prerađivačka industrija i taj segment razvoja spao je na postojeći preradni pogon kompanije Matijević u Bezdanu. Moguća ozbiljna ulaganja u fabrike gotovih poljoprivrednih proizvoda poslednji put su pomenuta prilikom neprihvatanja ponude španske Friselve od jednog evra za mesnu industriju Panonka. Neplansko delovanje lokalnog političkog vrha, po pitanju investicija, ogleda se i u nedavnom dolasku ulagača iz Hong Konga. Kompanija Džonson elektrik zaintesovana je za ulaganje u proizvodnju eletromotora, što je još jedna od grana privrede sa kojom do sada nismo imali iskustva, iako su prilikom razgovora sa investitotrima predstavnici vlasti istakli da je grad nekada bio centar mašinske industrije. – U periodu tranzicije mnogo ljudi je ostalo bez posla, tako da bi i oni koji imaju iskustvo mogli naći zaposlenje u fabrici. Imamo i lokaciju koju smo spremni besplatno da vam ustupimo ukoliko odlučite da ovde izgradite fabriku – kazao je tada predsednik Skupštine grada, Siniša Lazić.

Akcioni plan “Pristupačnost – dizajn za sve” istče za dve godine, dok za sledeću godinu još nije donet akcioni plan zapošljavanja, koji bi omogućio dobijanje sredstava iz državnih fondova za zapošljavanje mladih stručnjaka.

Na izmaku godine, lokalna samouprava u Somboru, podvukla je crtu i obelodanila da joj Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine duguje 135 miliona dinara. Ti dugovi, po rečima Paule Vukašinović, načelnice Odeljenja za komunalne poslove, stopirali su brojne radove i onemogućili plaćanje izvođača radova, pa tako grad samo privatnom preduzeću Somborelektro duguje 50 miliona dinara. U pitanje je dovedeno i plaćanje kreditnih obaveza za izgradnju nove Energane. Već dve godine stoje radovi na istočnoj tribini Gradskog stadiona, dok u Kljajićevu stanovnici i dalje mogu samo da se nadaju izgradnji sportske sale.

Tivadar Farago i Sava Majstorov (Autonomija)

Želite više informacija?

(Tekst je napisan u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“, koji Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje uz podršku Rockefeller Brothers fondacije. Više informacija o gradovima i opštinama Vojvodine možete naći na našem sajtu www.najgradonacelnik.org. Cilj nam je da građani na jednom mestu dobiju informacije i analize rada vojvođanskih lokalnih samouprava.)