Godinama unazad primetan je porast netrpeljivosti stanovištva prema izbeglicama, da bi ona u poslednje vreme eskalirala, potpomognuta stvaranjem krajnje desničarskih grupa. Njihova ideologija sa Fejsbuka brzo se preselila i u realni život. Tako su u Somboru osvanule različite organizacije, od Pokreta za siguran i bezbedan Sombor, Srpske trobojke i Narodne patrole, koje su postale poznate po svojim desničarskim stavovima, zastrašivanju migranata, višenedeljnim protestima ispred Prihvatnog centra za izbeglice, bespravnim građanskim hapšenjima, etiketiranjem lokalnog stanovništa, te po širenju dezinformacija vezanih za izbeglice.
Somborski ogranak Narodne patrole oformljen je pre više od godinu dana, u februaru 2021. godine. Ubrzo potom, u Somboru je niklo nekoliko neformalnih organizacija, odnosno pokreta koji se navodno bave bezbednošću u gradu. Od tada pa do danas, oni su organizovali ili učestovali na brojnim protestima direktno usmerenim protiv izbeglica. Na tim skupovima, između ostalog, tražili su da se izbeglicama ograniči kretanje, kao i da se izmeste iz Sombora. Pokret za siguran i bezbedan Sombor čak je pokrenuo i peticiju za izmeštanje migranata.
Tokom proteklog leta, patroliranje članova Narodne patrole postala je svakodnevica. Rezultati njihovih akcija mogli su se videti na Fejsbuk ili Telegram grupama, te su neretko objavljivani snimci u kojima se vidi kako legitimišu migrante, snimaju njihove identifikacione kartice, njihova lica. Upadi u privatne smeštaje u kojima borave izbeglice takođe su beleženi, pa potom i objavljivani na javnim profilima.
I same izbeglice govorile su o svojim susretima sa Narodnom patrolom.
– Zaustavili su me. Uplašio sam se, grupa ljudi me je opkolila i počela da me ispituje, glasno su me pitali odakle sam, zašto sam ovde, koliko ću ostati ovde, gde živim – ispričao je Ali, izbeglica iz Sirije.
Nikola Kovačević, pravnik za ljudska prava i dobitnik Nansenove nagrade, na pitanje kome mogu da se obrate izbeglice koje su uznemiravane od strane članova Narodne patrole, kaže da svaka osoba koja je primila pretnju ili je direktno napadnuta može da se obrati organizaciji IDEAS ili bilo kojoj drugoj koja se bavi zaštitom ljudskih prava. U tom slučaju podnose se krivične prijave, ali dodaje da je sudski proces dugotrajan.
– Koliko god neprijatno bilo iskustvo izbeglica sa Narodnim patrolama, i dalje ljudi teže da napuste Srbiju što pre i samim tim, svrsishodno pružanje pravne pomoći je nemoguće. Sa druge strane, to ne znači da i sama Narodna patrola nije postavila dovoljno inkriminišućeg sadržaja na društvene mreže i da tu ima dovoljno materijala za nadležna javna tužilaštva – rekao je Kovačević.
Naš sagovornik, etičar, prof. dr Slobodan Sadžakov, predavač na Univerzitetu u Novom Sadu, ovakvo ponašanje članova desničarskih organizacija ocenjuje “kao delovanje koje nije sposobno stvoriti išta normalno, već samo uništavati”. To delovanje je, dodaje, u pravnom smislu kriminalno, u političkom ekstremno desničarsko, a u etičkom smislu se može kvalifikovati kao poništavanje svake moralnosti, ljudskosti i empatije.
– Sve to su pouzdani znaci našeg dodatnog civilizacijskog sunovrata – ocenio je prof. dr Sadžakov. Najopasnija je, prema njegovim rečima, aktuelna normalizacija ovakvog stanja i delovanja.
Izbeglice – laka meta
Prilikom jednog od protesta Damnjan Knežević, predvodnik Narodnih patrola koja predstavlja bazu za uspostavljanje ostalih neformalnih desničarskih organizacija, javno je izrekao da je njihov cilj naučiti Somborce kako da se zaštite od migranata. Poslednje dve godine, izbeglice u Somboru postale su glavna meta delovanja ove, i ideološki sličnih organizacija, a osim samih migranata, na tapetu pripadnika “patrole” često su i svi oni koji ne dele njihove stavove. Delovanje Narodnih patrola, širenje lažnih vesti, negativnih stavova o migrantima, dehumanizovanje i njihovo predstavljanje kao najveće opasnosti po našu zajednicu, dovelo je do toga da postane društveno neprihvatljivo imati blagonaklon odnos prema izbeglicama.
Članovi Narodne patrole neretko uzimaju pravdu u svoje ruke, pa su tako prošlog leta sa železničke stanice, izbeglice iz Avganistana, bez prethodnog pristanka bile smeštene u kola “patrolaša” i prevezene u Prihvatni centar u Šikari. Prema podacima Osnovnog javnog tužilaštva (OJT) u Somboru, ovim povodom nadležnom Prekršajnom sudu stavljen je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv 21 lica. – Doneta je prvostepena presuda i oglašeni su odgovornima za učinjeni prekršaj – naveli su iz OJT.
Skandalozno etiketiranje Somboraca koji su prema tvrdnjama članova Narodne patrole, izdavali smeštaj migrantima i time ugrozili bezbednost žitelja grada, odjeknulo je i van granica naše zemlje. Pominjani Knežević je prošlog leta najavio ovu akciju u izjavi za KTV. – U narednom periodu ćemo se mi pobrinuti da pokažemo svim građanima, ne samo Sombora, nego cele Srbije, kako izgledaju ti ljudi, ko su ti ljudi, gde izdaju nekretnine migrantima, i pozivam ljude da ne zarađuju na tuđoj nesreći i ne unesrećuju naš narod – rekao je Knežević.
Ubrzo nakon što su svojevrsne poternice osvanule na ulicama grada, oglasio se još jedan od članova patrola koji je i potvrdio da je etiketiranje Somboraca, delo Narodne patrole. Ni posle više od pola godine nema zvanične informacije ko su počinioci, a kako nam je rečeno iz Osnovnog javnog tužilaštva, u toku je postupak prikupljanja obaveštenja o svim relevantnim činjenicama, a to su one koje su bitne za pravilno sagledavanje celokupnog događaja, u smislu utvrđivanja postojanja elemenata krvičnog dela.
– Tek po utvrđivanju svih relevantnih činjenica i okolnosti, te nakon upoznavanja nadležnih organa sa njima, moći će se izneti obaveštenje po ovom pitanju – rečeno nam je u Osnovnom javnom tužilaštvu.
Portal SOinfo.org uputio je pitanja Policijskoj upravi u Somboru (PU). Pitali smo ih da li je PU u prethodnom periodu podnosila prijave protiv pojedinaca i grupa koje promovišu i organizuju tzv Narodne patrole. Zanimalo nas je i kakve su prijave bile u pitanju te koliko je lica bilo obuhvaćeno. Pitanja su upućena pre više od mesec dana, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore.
Na pitanje kako on vidi ovakvo delovanje i uzimanje pravde u ruke od strane Narodne patrole i sličnih organizacija, Sadžakov ističe da su osobe koje uzimaju pravdu u svoje ruke ostrašćene, pune mržnje, te da se rukovode zovom čopora i hajdučije. Takvom ponašanju doprinosi i često neadekvatna i blaga reakcija države na evidentne primere kršenja ljudskih prava i sigurnosti.
– Po nasilju i bezumnom delovanju vidi se kako bi izgledalo društvo kada bi takvi ljudi imali neku veću moć. Opasnost za naše društvo nisu migranti, već oni koji ih napadaju – kazao je Sadžakov. Dodao je i da u prilog tome o kakvoj opasnoj pojavi se radi, govori i podatak da su pre dve godine u Somboru vođe pomenutih hordi istakle zahteve da se migrantima ograniči vreme i prostor kretanja.
– Više od dvadeset godina proučavam fenomene fašizma i autoritarnosti i nemam nikakve dileme da se ovde radi upravo o takvom ponašanju – ocenio je Sadžakov.
Fejbuk grupa Narodne patrole prednjači i po broju lažnih vesti koje se odnose na izbeglice. Kada se protekle godine dogodilo ubistvo u Somboru, kao glavni krivci osumnjičeni su migranti. Po objavljivanju vesti, patrolaši istog trenutka krenuli u “lov”.
– Oni stvaraju moralnu paniku, šire dezinformacije, dehumanizuju migrante kako bi našli opravdanje za svoje nasilništvo prema njima. U tom cilju, plasiraju i lažne podatke o sveopštem kriminalitetu migranata i druge opasne stereotipe – objasnio je prof. dr Slobodan Sadžakov.
Gradska uprava je u odgovoru na pitanja našeg portala, a prema biltenima Policijske uprave u Somboru, bezbednosnu situaciju ocenila kao stabilnu.
– Organi lokalne samouprave grada redovno dobijaju biltene PU u Somboru, u kojima se ocenjuje bezbednosna situacija, ali po potrebi se organizuju sastanci sa nadležnim organima zaduženim za bezbednost na teritoriji grada, tako da se u potpunosti oslanjamo na te ocene – rečeno je iz Gradske uprave.
Proteklih dana Vojvođanski istraživačko – analitički centar “VOICE” pisao je o antimigrantskim pečatima koji se nalaze na gotovo četvrtini smeštaja oglašenih na internet platformi Booking.com. Ukazano je i da Ustav Srbije u članu 21 garantuje zabranu diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti. Ali, diskriminacija ne prestaje kod Booking-a. Pojedini somborski kafići odlučili su da u svoje lokale ne primaju izbeglice, a kako smo pisali u prethodnom tekstu, ni određne privatne lekarske ordinacije ne žele da migrantima pruže medicinsku pomoć.
Rešenje problema ksenofobičnog ponašanja usmerenog protiv migratana, Sadžakov vidi u funkcionisanju pravne države. On smatra i da se dosta toga može učiniti kroz edukaciju koja razobličava stereotipe i razne vrste manipulacije, a vodi razvoju tolerancije, poštovanja ljudskih prava, solidarnosti, empatije.
– Odgovornost svakog građanina treba da se ogleda i u tome da se ne naseda na najprimitivniju propagandu i ne učestvuje u fašizaciji društva – zaključio je Sadžakov.
Sara Mikić (SoInfo, foto: Vojin Ivkov)