Sociolog Ivan Živkov odluku o odlaganju festivala „Mirdita, dobar dan“ i onome što je tome prethodilo vidi kao odustajanje od građanskog društva i jačanje verskih, crkvenih i nacionalističkih elemenata.

Festival „Mirdita, dobar dan“ biće održan kako je i najavljeno, 27. i 29. juna. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić preporučio je da se festival odloži jer policja ne može da garantuje bezbednost učesnicima. Organizatori su odlučili da sve događaje koji su planirani za 28. jun, rasporede na ostala dva dana.

Za vlast je problematično što je festival koji okuplja srpske i albanske umetnike zakazan na Vidovdan, 28. juna. Negativnu kampanju protiv festivala pokrenuo je predsednik privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić.

Sociolog Ivan Živkov takvu odluku vidi kao odustajanje od građanskog društva i jačanje verskih, crkvenih i nacionalističkih elemenata.

„Zašto u jednom milionskom gradu, jednoj evropskoj prestunici ne bi mogao da bude održan bilo kakav festival ili bilo koja kulturna, sportska, muzička manifestacija na Vidovdan bio ili bilo koji drugi datum. Zaista ne vidim da bi to trebalo da bude problem u jednom građanskom društvu i jednoj sekularnoj državi“, objašnjava.

Živkov podseća na pomeranje datuma za polaganje završenih ispita u osnovnim školama koji je takođe pomeren za jedan dan zbog muslimanskog verskog praznika, odnosno zbog drugog dana Kurban Bajrama.

„Imali smo pomeranje školskog kalendara zbog drugog dana pravoslavnog Božića. To je sve jedno odstupanje od sekularne države, nametanje jednog etničkog principa, jednog verskog principa i to je nešto što nije primereno 2024. godine, ali eto, kod nas se i dešava“, navodi Živkov.

To što je ministar policije skup ocenio kao visokorizičan, prema rečima Živkova predstavla pre svega političku odluku.

„Građani koji gledaju ovaj kanal se svakako sećaju da su te čuvene Parade ponosa bile vrlo mirne kada je vlast želela da budu mirne, a da su bile nasilne onda kada je želela da budu nasilne. Prema tome, i tako je moguće kontrolisati te incidentne grupe koje su male i koje obično izazivaju nasilje kad se to od njih traži i očekuje“, ističe.

Sa druge strane, kako smatra, organizatori festivala su povukli jedan logičan potez i neće ići protiv sugestija MUP-a.

Neki bivši i sadašnji funkcioneri i funkcionerke su takođe izrazili negativan stav prema održavanju festivala.

„Po meni to su sasvim logične poruke ljudi koji se klanjaju spomeniku Staljina u Moskvi. Dakle, to je jedna netrpeljivost svemu što je različito. I ne samo što je različito, nego i nešto što je moderno i savremeno. Ja, nažalost, moram da konstatujem da je ovaj grad pre 55 godina ugostio misiju Apollo 11. Dakle, ljudi koji su sleteli na Mesecu, šetali su Beogradom pre 55 godina i doneli u ovaj grad fragment kamena sa meseca. A pre četiri dana smo imali nošenje posmrtnih ostataka nekog srpskog vladike. Dakle ovo društvu se sa vrha nameće jedno okretanje ka prošlosti, nekim vrednostima srednjeg veka umesto da smo kao pre pola veka okrenuti svetu, saradnji, nauci“, ističe sociolog.

To što svake godine pred održavanje festivala „Mirdita, dobar dan“ stižu oštre reakcije predstavnika vlasti, prema mišljenju sagovornika N1, radi se zarad stcanja podrške istoj.

„Oni se obraćaju svojim biračima jer je baziraju svoj opstanak na podršci ljudi koje zahvataju te niske strasti, nacionalističke, verske netrpeljivosti i slično. To je traženje čuvenih neprijatelja. Ako nema dovoljno spojnih, pronaći ćemo unutrašnje neprijatelje. To gledamo već decenijama unazad“, ističe.

(N1, foto: Građanski preokret)