Predlog Zakona o javnom informisanju i medijima koji je usvojen na Vladi Srbije je prvi otvoreno revizionistički zakon, koji se vraćanjem države u vlasništvo medija istovremeno suprotstavlja evropskim standardima i posle 25 godina vraća na početnu tačku tranzijicije, ističe za N1 Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu u penzji.

Ona dodaje da je sa dve ključne stvari – povratkom države u vlasništvo medija i odbranom politički zavisnog i nekompetentnog REM-a, usvajanje novih medijskih zakona ustvari „kobminovani atak na slobodu medija“ i da joj deluje da to nisu svi shvatili ozbiljno.

„Ovaj zakon omogućava Telekomu da postane centar buduće državne medijske i propagandne mašine. Čini mi se da su u pitanju mnogo veće ambicije od legalizovanja onoga što Telekom već ima i da se planira nova ekspanzionistička faza u uticaju vlasti na medije. Telekom već ima razne medijske operacije od zabavnih i sportskih do Euronews-a i Bloomberg TV, a sada će moći da ima i još specijalizovanih i informativnih kanala. Telekom je veliki oglašivač, što znači da će i finansijski moći da usmerava razvoj medjskog tržišta, kanališući svoj ogromni budžet za oglašavnje ka bliskim medijima i ostavljajući sve one koji nisu povezani ili su kritični prema vlastima bez ovih prihoda“, kaže Milivojević.

Ona veruje da će sa njima povezani mediji pojavljivati i kao dobitnici svake vrste državne pomoći.

„U sistemskom smislu, Telekom će biti dominantni akter na telekomunikacionom, ali i medijskom tržištu. Odnosno u svim ovim oblastima glavni akter će biti država, a sa tom nelojalnom konkurencijom i bez fer pristupa tržištu oglašavanja to će uništiti i medijski pluralizam“, ocenjuje Milivojević.

Kako napominje, ne zna kako je uopšte moguće da je usvojen ovakav predlog i smatra da je još jednom zloupotrebljeno i znanje i ugled članova radnih grupa koji su učestvovali u procesu pisanja medijskih zakona.

„Jednim zakonom uspeli su da vrate državno vlasništvo u medije, a drugim da uprkos ogromnom nezadovoljstvu javnosti i zahtevima protesta sačuvaju kompromitovani sastav REM-a. Kratkoročno, to je poruka da se pred najavljene izbore u medijima ništa neće promeniti. Dugoročno, nema tu nikakvog reseta kada je izbegnuta parlamentarna rasprava i zahtev za smenu članova REM zbog neodgovornog i nezakonitog rada. Odredbe o tome ko će da budu ovlašćeni predlagači članova Saveta REM su dobre, ali sitne korekcije – Poverenik kao predlagač, pa to je isto država. Tamo gde je većina politički kontrolisana, a videli smo kod prošlog izbora članova da to nažalost važi i za stručna udruženja, nijedan načn izbora ne pruža garanciju od zloupotrebe“, naglašava sagovornica N1.

Ona naglašava da je dobro što se medijska zajednica izborila za brisanje odredbi koje su bile direktno usmerene protiv United Media, ali da je ova odredba o Telekomu u zakon unela odredbe protiv medijskog sistema i javnosti u celini.

„To je toliko dalekosežan korak nazad da deluje kao da se ceo zakon zapravo pravio zbog tog jednog člana“, kaže Milivojević.

Podsetimo, Vlada Srbije je u petak usvojila nove zakone o elektronskim medijima i o javnom informisanju i medijima. Novim zakonom o javnom informisanju omogućeno je da Telekom koji je u većinskom vlasništvu države osniva medije preko drugih firmi, što je u suprotnosti sa važećom Medijskom strategijom prema kojoj država neposredno ni posredno ne može biti u vlasništvu medija. Novim Zakonom o elektronskim medijima predviđeno je da Savet REM nastavi rad u sadašnjem sastavu još godinu dana.

(N1)