Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit uputio je pismo Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine u kojem je naveo da je spreman da se zakon o zabrani negiranja genocida, koji je doneo njegov prethodnik Valentin Incko, zameni novim zakonom, koji bi bio usvojen u parlamentu BiH.
Pozivam vas da u Parlamentarnoj skupštini BiH usvojite zakon kojim bi se zabranili odredjeni oblici govora mržnje, uključujući i negiranje svakog genocida i veličanje osudjenih ratnih zločinaca“, naveo je Šmit u pismu, adresiranom na Predstavnički dom i Dom naroda BiH.
Navodeći da su svi narodi u nekom periodu bili izloženi progonu i nasilju, posebno tokom prošlog veka, on je istakao da nepriznavanje masovnih zločina i kršenje ljudskih prava može imati pogubne posledice po društvo.
Šmit je još ocenio da „negiranje dobro dokumentiranih i utvrdjenih činjenica o ratnim dogadjajima, uključujući i genocide, sprečava društva da se nose s kolektivnom prošlošću i da predstavlja nastavak zlostavljanja žrtava“.
„Izmene Krivičnog zakona BiH, donete u julu 2021. godine (Inckov zakon), zasnivaju se na principu očuvanja temeljnih vrednosti“, naveo je Visoki predstavnik u BiH.
Prema njegovim rečima, „zakonodavni akti mogu ostvariti svoj potencijal u smislu promovisanja mira i pomiranja jedino ako, paralelno s njima, u društvu postoji osnovni konsenzus, kao i zajednička spremnost da se pokaže razumevanje i saosećanje, posebno medju mladim ljudima koji su sledeća generacija“.
To su, kako je naveo Šmit, razlozi zbog koji ima potrebu da zauzme stav po ovom pitanju, koje prati od jula ove godine, odnosno od kada je bivši visoki predstavnik Valentin Incko nametnuo zakon.
„Smatram da je uloga parlamenta, kao političkog predstavničkog tela, da pokuša doneti vlastiti zakon o ovom pitanju. Poželjno je koristiti demokratski institucionalni proces“, ocenio je on.
Dodao je da to neće biti lako i zahtevaće da se u parlamentu i u društvu izvrši trezvena priprema, koja će biti okrenuta ka postizanju koncezusa.
Još je kazao da to zahteva angažman koji se neće ograničiti samo na političke predstavnike.
„U vezi s tim, ocenio bih nameru parlamenta da se izmene Krivičnog zakona, donete odlukom Visokog predstavnika, zamene zakonom koji će doneti Parlamentarna skupština BiH. Biću spreman da ukinem postojeći Zakon kada na snagu stupi novi zakon uskladjen s evropskim i medjunarodnim standarima koji je usvojila Parlamentarna skupština BiH“, naveo Šmit.
Prema njegovim rečima, time bi Inckov zakon postao suvišan.
Visoki predstavnik u BiH predložio je dva koncepta.
„Prvo, zakon se odnosi na pojedince koji su počinili ratne zločine, a ne na narode ili etničke grupe u celini. Ne postoji drugo tumačenje“, naveo je Šmit.
Drugo, kako je istakao, zakon ne pravi razliku na osnovu etničke pripadnosti žrtava – svaka žrtva i njena porodica zaslužuju bezuslovno poštovanje.
„Svaki novi zakon, kojim će se regulisati ovo pitanje, takodje treba da uključuje ove koncepte“, naveo je Šmit u svom pismu.
Američka ambasada pozdravila Šmitov poziv
Američka ambasada u BiH pozvala je danas parlament Bosne i Hercegovine da ispuni zahtev Šmita i usvoji zakon kojim bi se kažnjavalo negiranje genocida, govor mržnje i veličanje ratnih zločinaca, da bi mogao da se ukine prethodno nametnuti zakon o zabrani negiranja genocida.
„Pozivamo Parlamentarnu skupštinu Bosne i Hercegovine da poslušaju poziv Visokog predstavnika Kristijana Šmita za usvajanje amandmana na Krivični zakon, kojim bi se ispunili standardi na putu BiH ka Evropskoj uniji i pomirenja“, saopštenje je iz američke ambasade u Sarajevu.
Naglašeno je da SAD snažno podržavaju postizanje dogovora kroz institucije BiH o pitanjima koje se tiču BH građana.
„Poricanje genocida i ratnih zločina, kao i veličanje ratnih zločinaca vredja žrtve i njihove porodice, a Bosnu i Hercegovinu drži u podeljenoj prošlosti, dok priznavanje pojedinačne odgovornosti doprinosi obostranom poverenju“, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da će uspostavljanje institutcionalnih procesa za pomirenje i hitno pristupanje nedostatku tranzicijske pravde obezbediti da sve žrtve dobiju poštovanje koje zaslužuju.