Nedeljama se ne stišava hajka na novinara i vanrednog profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dinka Gruhonjića. Jedan detalj s tribine održane pre godinu dana u Dubrovniku, izvučen iz konteksta i montiran tako da izgleda kako Gruhonjić slavi „lepo ime“ ustaškog zločinca i zapovednika logora Jasenovac Dinka Šakića, bio je dovoljan da se na društvenim mrežama i u medijima koje kontroliše režim Gruhonjić proglasi ustašom i mrziteljem svega srpskog, i da se iz tog opskurnog prostora uputi zahtev da mu se zbog „govora mržnje“ odmah uruči otkaz i da se udalji s fakulteta.

Tako je otvorena sezona lova na njega, a potom i na sve koji su se usudili da u javnosti raskrinkaju namere pokretača kampanje, kao i one koji su otvoreno stali uz Gruhonjića – na studente, kolege s katedre za medije i komunikacije, šire akademske, novinarske i aktivističke zajednice. Organizovana je akcija u kojoj je prekrečen preteći grafit „Dinko Šakiću, za večni dom spreman“ ispisan na ulazu u zgradu u kojoj Gruhonjić stanuje s porodicom, a tri dana kasnije i skup ispred Filozofskog fakulteta, za koji će se uskoro ispostaviti da će biti prvi u nizu.

STVARNA META

Ipak, tek kada se o „slučaju“ izjasnio onaj koji o svemu sve zna i potvrdio da je Gruhonjić rekao ono što mu pripisuju, Gruhonjić je postao stvarna meta režima, a oni koji bi da ga eliminišu s Fakulteta, da ga linčuju i skrate za glavu, dobili su potvrdu pravovernosti i osokoljeni su u svetoj borbi protiv označenih neprijatelja srpstva. Predsednik Srbije je Gruhonjiću poručio svoje čuveno „Sram te bilo!“ i lov na veštice mogao je da počne.

Da bi se zahtevu da se Gruhonjić otpusti sa FF „pojačalo dejstvo“, grupa predvođena studentom prodekanom Damnjanom Vakanjcem i predsednicom Studentskog parlamenta Ivanom Macak 28. marta je ušla u zgradu Fakulteta, najveći deo nastavnika i studenata napustio je zgradu, a u njoj je ostao deo rukovodstva, na čelu sa dekanicom Ivanom Živančević Sekeruš.

Vrlo brzo postalo je jasno da u grupi koja blokira zgradu nema studenata FF (izuzimajući organizatore), da se među njima ističu „krupni momci, kratko ošišani“, neki tek srednjoškolci, a neki (kako se osnovano sumnja) radnici novosadskih javnih preduzeća. Po ulasku u zgradu puštali su zvuke sirene i pevali pesme posvećene Kosovu. Neki su ponosno nosili majice s likom Milorada Ulemeka Legije.

Neposlušni grad

Novi Sad decenijama nosi epitete „neposlušnog“ grada u kojem postoje ljudi i organizacije koje, uz sav trud režima, nije bilo moguće disciplinovati ni utišati. „Buka“ koja se širi iz Novog Sada ne prija njihovim ušima. Opasne su to frekvencije! Na Limanu i dalje „prži“ pank. Organizuju se antifašistička okupljanja, tribine, festivali. „Crni ovan“ nije tek običan „antifa kafe“ koji ikonografijom prkosi lokalnim desničarskim i neonaci grupama koje vršljaju gradom. Tamo se dele brošure, organizuju tematske večeri na režimu mrske teme, neguje kritičko mišljenje i otpor širi „vajb solidarnosti“.

Novosađani, kad se bune protiv uništavanja dunavskog priobalja i investitorskog urbanizma podignu logor na Šodrošu i ostanu tamo mesecima, dok ih nekoliko stotina do zuba naoružanih žandarma uz pendreke i hapšenja iz šume ne istera. Nezavisno društvo novinara Vojvodine nije tek esnafsko udruženje koje se angažuje na zaštiti prava i sloboda novinara, njihovog položaja u medijskom sistemu i društvu.

Često se čuje pitanje „Zašto su antifašisti u Novom Sadu toliko aktivni?“ Uprošćen odgovor bio bi – tamo gde se pojavi zlo fašizma, bude se antifašisti. Neko će reći da se ovde svaki progon neistomišljenika olako naziva fašizmom. I mi ćemo se složiti. Onda ćemo primeniti testove poznavalaca fenomena i pitaćemo se – ima li ovde ekstremnog nacionalizam, antikomunizma, militarizma, mačizma? Vide li se znaci političke diktature? Da li se širi strah od neprijatelja naroda i države koji nadiru sa svih strana?

U slučaju hajke na Gruhonjića nema mesta dilemama. Možemo li zamisliti pogodniju metu za progon koji se kreira u štabu na Andrićevom vencu od čoveka koji je u svom novinarskom radu nezavisan, bez ustezanja govori o svom jugoslovenstvu, sebe definiše kao antifašistu i vojvođanskog autonomaša. Uz to podučava studente novinarstvu.

BEZ PRESEDANA I ČUĐENJA

Bio je ovo događaj bez presedana u višedecenijskoj istoriji Filozofskog fakulteta, kao što je bez presedana i muk Senata Univerziteta, dekana i njegovih saradnika. Na skupu podrške nastavnicima i studentima FF održanom dan kasnije ispred blokirane zgade, dekanica Sekeruš je rekla: „Ja sam juče poslala poruku svim dekanima fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i samo jedna dekanica nam je pružila podršku (Milica Pavkov Hrvojević, dekanica Prirodnomatematičkog fakulteta, prim. aut.). Ja nisam tribun i ne volim da govorim na ulici, ali sam primorana. Oni dobro znaju da smo mi sve što smo po zakonu mogli da uradimo uradili, međutim ovo je ultimatum na koji nećemo odgovarati.“

Dekanica je objašnjavala da se radi o napadu na autonomiju Univerziteta: „Kada blokirate rad, vi blokirate 4.000 studenata i 400 nastavnika. Nijednog trenutka nismo bili pozvani da razgovaramo, ultimatum je bio ‘ili-ili’. Dopis studenata glasi ‘ili ćete otpustiti profesora, ili ćemo blokirati Fakultet’. Uprava Fakulteta ne podržava govor mržnje, odgovorili smo na zahtev, sazvali Etičku komisiju, a dva dana kasnije oni blokiraju fakultet.“

Uputila je zahtev Univerzitetu da „preuzme odgovornost za posledice postupanja Studentskog parlamenta“ i obezbedi nesmetan rad FF. Od nadležnih organa je zahtevano da zaštititi prava i bezbednost studenata i zaposlenih.

Nikoga u Novom Sadu ko poznaje lokalne prilike i odnose moći nije začudilo što ni od Univerziteta ni od „nadležnih“ nije stigla pomoć. Policijska patrola koja je prve večeri obišla zgradu utvrdila kako nema osnova da postupa i rastera okupljenu mladež. U međuvremenu, družini koja je blokirala Fakultet stigla je javna podrška gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića. I on je u duhu orkestrirane kampanje pokazao puno razumevanje za nacionalno osvešćenu omladinu i papagajski ponovio kako je „Gruhonjić u Dubrovniku rekao da je ponosan što nosi ime po Dinku Šakiću, ustaškom zločincu i zapovedniku logora Jasenovac i Stara Gradiška, u kojima su stradale stotine hiljada Srba, Jevreja i Roma…“

Tako je FF ostao blokiran sve dok u nedelju popodne rektor Novosadskog univerziteta Dejan Madić, u pratnji dekana DIF-a i FTN-a (ne obavestivši o svojoj „akciji“ dekanicu Sekeruš) nije ušao u „pregovore“ sa organizatorima blokade. Višednevna predstava desničarskog podmlatka prekinuta je tako što je Vakanjac izjavio da se „blokada privremeno prekida“. To je dogovoreno jer su rektor i dvojica dekana „pružili podršku zahtevima Studentskog parlamenta i osudili izjavu profesora Dinka Gruhonjića“.

Ponašanje i obraćanje rektora ostaće zapamćeno po gubitku akademskog kompasa i kvalifikaciji sročenoj u najboljoj tradiciji „Balkanskog špijuna“ upućenoj novinaru Radija 021: „Vi ste ubačeni element.“ Konačno, u ponedeljak 1. aprila studenti i nastavnici vratili su se u zgradu fakulteta, počeo je ispitni rok, ali život se nije vratio u redovne tokove.

Istog dana, ispred Filozofskog održan je javni čas posvećen slobodi govora. Okupljanje ranije zakazano ispred zgrade Rektorata započelo je čitanjem pisama podrške koja stižu od kolega s fakulteta širom Srbije, ali i s fakulteta i univerziteta sa prostora nekadašnje države, iz Evrope i sveta. S tog mesta poručeno je. „Videli smo vašu podršku, cenimo je i pamtimo. Ono što sada znamo je da je zgrada Filozofskog fakulteta sada slobodna i ostaće slobodna dok slobodni ljudi studiraju i rade u njoj!“

Student prve godine istorije i član organizacije STAV Branislav Đorđević ponovio je da su Fakultet okupirali ljudi koji nisu studenti FF ili uopšte nisu studenti, i pozvao kolege na jedinstvo ukoliko dođe do ponovnog pokušaja blokade. Kada ovaj tekst bude u štampi, zasedaće i Etička komisija Filozofskog fakulteta. Kakva god da bude odluka ovog tela, jasno je da na progon profesora Dinka Gruhonjića i onih koji su stali uz njega neće biti stavljena tačka.

Podrške

Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu osuđuje blokadu rada Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu kojom se onemogućava rad institucije i čime su ugrožena prava studentkinja, studenata i zaposlenih Fakulteta. „Pozivamo kolege i koleginice iz akademske zajednice da se solidarišemo i zajednički čuvamo akademske slobode i dostojanstvo profesije. Ne smemo ćutati!“, saopštili su nastavnici Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Stigle su i podrške iz regiona. „Mi profesori žurnalistike i komunikologije i istraživači sa univerziteta u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, pridružujemo se Odseku za medijske studije u Novom Sadu i oštro osuđujemo hajku koja je pokrenuta protiv našeg kolege profesora Dinka Gruhonjića. Smatramo ovu kampanju i pritiske neprihvatljivim, s obzirom na to da oni predstavljaju direktno kršenje njegovog prava na slobodu govora i mišljenja.“

Fakultet slobodnih umjetnosti i nauka u Budvi, koji su osnovali izbjegli naučnici i akademci iz Rusije, šalje punu podršku: „Nijedan autoritarizam ne podnosi akademske slobode. Vođeni sopstvenim iskustvom, zbog kojeg smo zbog slobode misli, riječi i savjesti morali da napustimo svoju zemlju ostavljajući iza sebe porodice, univerzitete i karijere, izražavamo duboku zabrinutost zbog pritisaka i prijetnji kojima je izložen naš kolega profesor Dinko Gruhonjić…“ „Želimo vam da sačuvate humanističke vrednosti koje su danas na udaru“, navodi se u podršci dekanke Filozofskog fakulteta u Ljubljani Mojce Šlamberger Brezar.

Marija Srdić (Novi Magazin/foto: Autonomija)