O umetnosti i umetnicima…

„Umetnost je ljudska delatnost ili proizvod ljudske delatnosti koja ima za cilj stimulisanje ljudskih čula, kao i ljudskog uma i duha, umetnost je aktivnost, objekat ili skup aktivnosti i objekata stvorenih sa namerom na to da se prenesu emocije ili ideje.“ Ovo je u mnoštvu definicija umetnosti jedna od najlepših, razumljiva za svakog. Potreba za lepotom, za duhovnim razvojem, kreativnošću, vrline su ljudske vrste, umetnost nas čini boljima. Ovako posmatrano, svako bi se složio da je umetnost jako važna, da je treba negovati, razvijati, ulagati u nju.

Naravno, umetnost je odraz kreativnosti pojedinaca, i to ne običnih pojedinaca, već onih „izvanrednih“, „posebnih“, talentovanih, koji svojim delima doprinose razvoju društva u celini. Ovi pojedinci, stvaraoci, po definiciji i po prirodi „posla“ su slobodni i samostalni. A da li uopšte i kakav značaj zakonski propisi daju ovoj društvenoj kategoriji?

Šta znači pojam „samostalni umetnik“?

Zakonom o kulturi („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 13/2016, 30/2016 – ispr., 6/2020, 47/2021 i 78/2021) je u članu 58. definisan pojam samostalnog umetnika – fizičko lice koje stvara autorska dela iz oblasti umetničke delatnosti ili izvodi umetnička i autorska dela iz oblasti umetničke delatnosti definisane članom 55a ovog zakona, ili bliže određeno u narednom stavu – samostalni umetnik jeste fizičko lice koje samostalno, u vidu zanimanja, obavlja umetničku delatnost i kome je reprezentativno udruženje u kulturi utvrdilo status lica koje samostalno obavlja umetničku delatnost u oblasti kulture.

Кo odlučuje da li će neko dobiti status samostalnog umetnika?

O zahtevima odlučuju odgovarajuća reprezentativna udruženja za kulturno područje za koje su upisana u registar reprezentativnih udruženja u kulturi. O zahtevu se odlučuje rešenjem, koje se unosi u Registar, kao jedinstvenu, centralizovanu i javno dostupnu evidenciju u elektronskom obliku.

Bliže uslove, merila i kriterijume, kao i sam postupak za utvrđivanje statusa lica koja samostalno obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture, za sve oblasti kulturnih delatnosti na predlog reprezentativnih udruženja, propisuje ministar (trenutno je na snazi Pravilnik o bližim uslovima, merilima i kriterijumima, kao i postupku po zahtevima lica za utvrđivanje statusa lica koja samostalno obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture „Službeni glasnik RS“, broj 9 od 10. februara 2017, 96 od 31. decembra 2019).

Važno je napomenuti da se upisom u ovaj registar ne stiče status samostalnog umetnika neograničeno, već za četvorogodišnji period. Nadležni ministar takođe propisuje postupak provere ispunjenosti uslova po isteku navedenog perioda.

Značajno je dodati i to da se lice koje je upisano u evidenciju lica koja samostalno obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture, oslobađa od obaveze dokazivanja da i dalje ispunjava uslove za „samostalnog umetnika“, kada napuni 30 godina staža osiguranja (muškarci), odnosno 25 godina staža osiguranja (žene).

Кo može biti upisan u Registar samostalnih umetnika, koje uslove Zakon traži?

Na prvom mestu – poslovnu sposobnost, zatim da obavlja „umetničku“ delatnost kao jedino i glavno zanimanje (a da nije korisnik penzije), da ima dozvolu (licencu) za obavljanje delatnosti kada je takva dozvola (licenca) propisana, da mu obavljanje delatnosti nije zabranjeno pravosnažnom sudskom odlukom, da ima prebivalište u Republici Srbiji i naravno – da ima rešenje o utvrđivanju statusa lica koje samostalno obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture iz člana 62. ovog zakona.

Кoja su prava samostalnih umetnika?

Zakonom o kulturi je propisano da samostalni umetnici imaju pravo na uplatu doprinosa koji se obezbeđuju u budžetu jedinica lokalne samouprave, kao i da se uplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinosa za zdravstveno osiguranje vrši preko reprezentativnog udruženja u kulturi kod koga je to lice uvedeno u Registar lica. Bliže uslove i način sticanja prava na uplatu doprinosa iz stava 1. ovog člana propisuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave. Takođe, Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisano je da su i slobodni umetnici obveznici uplate doprinosa, a takođe je propisana i osnovica za uplatu doprinosa.

Da li i na koji način Zakon o radu reguliše prava samostalnih umetnika?

Važeći Zakon o radu reguliše angažovanje samostalnih umetnika i to kroz ugovor o delu (član 199.), gde, između ostalog, stoji da se ova vrsta ugovora može zaključiti i sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture u skladu sa zakonom, kao i obavezna pisana forma ugovora. Važno je dodati da za samostalne umetnike važi i pravilo da takav ugovor mora da bude u saglasnosti sa Posebnim kolektivnim ugovorom za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti i kulture.

Poslovi koji su predmet ugovora o delu moraju biti van delatnosti poslodavca, te ovaj ugovor zaključuju poslodavac i samostalni delatnik koji se bavi umetničkim i drugim poslovima iz oblasti kulture. Predmet ugovora je delo koje pripada umetničkom, odnosno kulturnom stvaralaštvu, za potrebe poslodavca kome ti poslovi nisu delatnost. Na primer – izrada slike ili skulpture za potrebe fabrike; nastup pisca, glumca ili pevača na proslavi grada, škole i sl.; popravka stilskog nameštaja u reprezentativnim javnim objektima… Zaključenjem ugovora o delu, imajući u vidu da je za punovažnost neophodna pisana forma, samostalni umetnik uživa pravnu sigurnost u slučaju eventualnog sudskog spora.

Međutim, kako lica angažovana po ugovoru o delu nemaju status zaposlenih lica – nemaju ni prava na godišnji odmor, nemaju određeno radno vreme ni pauzu tokom rada, ne pripada im pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora, nemaju pravo na bolovanje, kao ni na ostala prava koja su predviđena za lica u radnom odnosu. Ova nepovoljnost, nažalost, važi i za samostalne umetnike.

Ako se uzme u obzir da je i umetničko stvaranje (u bilo kojoj oblasti) vrsta rada, kao i sam značaj umetnosti i kulture za razvoj i opstanak jednog društva, bilo bi neophodno razmisliti o izmenama važećih propisa u oblasti rada i socijalnog osiguranja i omogućiti ostvarivanje određenih prava samostalnim umetnicima, a koja se prvenstveno tiču načina finansiranja ove kategorije lica. Važeća zakonska regulativa koja ostavlja lokalnim samoupravama da iz svojih budžeta obezbeđuju sredstva za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinosa za zdravstveno osiguranje, nije najpovoljnije rešenje i može dovesti u neravnopravan položaj samostalne umetnike u zavisnosti od razvijenosti područja u kome žive, a samim tim i mogućnosti finansiranja iz lokalnih budžeta. U oblasti radno-pravnih propisa takođe se može unaprediti položaj samostalnih umetnika, izmenama ovih propisa koji se prvenstveno odnose na porodiljsko odsustvo, zaštitu materinstva i slično.

Za sada, ostaje nada i verovanje da će i naše društvo shvatiti značaj kulture i umetnosti, jer „Umetnost nikada ne prima svet kakvim ga je našao, niti ga ostavlja takvim“ (Tin Ujević).

Autorka je sudija Osnovnog suda u Kragujevcu, predsednik Odeljenja za radne sporove

(Jelena Janković, otvorenavratapravosudja.rs / Foto: Pixabay)

Izvori:

Кomentar Zakona o radu, 2014. godina (prof. dr Zoran M. Ivošević, Milan Z. Ivošević)
Zakon o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje)
Zakon o kulturi („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 13/2016, 30/2016 – ispr., 6/2020, 47/2021 i 78/2021)
Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 – usklađeni din. izn., 8/2013 – usklađeni din. izn., 47/2013, 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 – usklađeni din. izn., 7/2017 – usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 – usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 – usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020 – usklađeni din. izn., 153/2020, 6/2021 – usklađeni din. izn., 44/2021, 118/2021, 10/2022 – usklađeni din. izn. i 138/2022)