Novi rat na Balkanu bio bi i njegov ekonomski kraj, manjine u državama regiona međusobnom saradnjom moraju raditi na tome da se sukobi nikada ne ponove, istaknuto je između ostalog na Naučnom skupu „Srpsko-hrvatski odnosi u 20. veku“ u Golubiću kod Obrovca, blizu Knina.

Skup, koji traje od 24. do 29. avgusta, organizuju Centar za istoriju, demokratiju i pomirenje iz Novog Sada i Udruga za povijest, suradnju i pomirenje iz Obrovca.

Pored političkih predstavnika srpske manjine u Hrvatskoj i hrvatske manjine u Srbiji, ove godine na skupu učestvuju i predstavnici nemačke manjine u Danskoj i danske manjine u Nemačkoj.

Predsednik Upravnog odbora CHDR-a iz Novog Sada Darko Gavrilović, ocenio je da su ljudi „spremni pretočiti u vrlinu svoju nacionalnu pripadnost i poreklo“ kao da je roditi se nekakav veliki uspeh. Na žalost, dodao je, ekstremisti su spremni to zloupotrebiti za ratove koje vode.

„A kada ratovi prestanu počinje period mira i pomirenja. Na žalost mir se ostvaruje daleko sporije od rata i mržnje. Mir se ostvaruje godinu po godinu, polako i sa pažnjom, kao što se jede hleb, zalogaj po zalogaj“, poručio je Gavrilović.

Ključni problemi ostaju za budućnost

Poslanik u Narodnoj skupštini Srbije i predsednik Parlamentarne grupe prijateljstva sa Hrvatskom u Narodnoj skupštini Republike Srbije Janko Veselinović ocenio je da se ključni problemi ne rešavaju nego ostavljaju za budućnost, uz rizik da „budu povod novim sukobima“.

Na Balkanu više ne sme biti rata, jer bi to bio i ekonomski kraj regiona, dodao je.

„Cilj nam je skandinavizacija Balkana, a ne njegova politička skandalizacija“, poručio je Veselinović.

Dodao je i da se to može postići samo „marginalizacijom nacionalizma i šovinizma“ koji se još uvek toleriše u svojim okvirima a kod drugog gleda kao pretnja.

Član Sabora, bivši predsednik Srpskog narodnog vijeća i predsednik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac ocenio je da su odnosi Srba iz Hrvatske i Hrvata iz Srbije značajno unapređeni, kao i odnosi između dve države.

Podsetio je da je na istom mestu prošle godine parafirana Deklaracija o saradnji Srba iz Hrvatske i Hrvata iz Srbije, koji je osnova za prekid neprijateljskih retorika između Hrvatske i Srbije.

„Zahvaljujući ovom sporazumu Žigmanov je postao ministar u Vladi Republike Srbije a samim tim su i Hrvati u Srbiji počeli bivati bolje predstavljeni“, poručio je Pupovac.

Dodao je da je cilj smanjivanje nivoa nacionalističke retorike.

„Prekogranična saradnja je nama jako važna – ekonomska, naučna i kulturna, jer to omogućava opstanak manjine“, ocenio je Pupovac

Ministar za ljudska i manjinska prava i socijalni dijalog i predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislav Žigmanov ocenio je da su ovakvi skupovi retka prilika da se razgovara o političkim i ekonomskim prilikama kod manjina u Hrvatskoj i Srbiji.

Naveo je da je u državama tranzicije i nekonsolidovane demokratije konsolidacija manjina ključna.

„Ključni izazov koji se mora razrešiti je da manjinske stranke budu posvećene ne samo svojim interesima već i zasadima demokratije. U protivnom interesi manjina mogu biti zloupotrebljeni, a manjina može se rastočiti i nestati“, naveo je Žigmanov.

Dansko-nemački model

Šef Sekretarijata nemačke manjine u Kopenhagenu Haro Halman je govorio o značaju insititucija koje održavaju manjinu živom kao što su brojni vrtići, škole na nemačkom, ali i novine. Dodaje da su Nemci dobro integrisani u dansko društvo, ali da postojanje njihovih institucija ne znači izdvajanje iz društva, već očuvanje njihovog identiteta.

„Ono što pokušavamo u saradnji sa danskom vladom je internacionalno prepoznavanje naše manjine i davanje nas kao pozitivnog primera života i opstanka jedne manjine. Ipak, moramo biti svesni da naš model ne mora biti model za druge. Zato ne treba govoriti o modelu već o čitavoj paleti različitih načina postizanja manjinskih prava“, poručio je Halman.

A predstavnik danske manjine u Nemačkoj Jens A. Kristensen rekao je da u severnom delu Nemačke postoji 45 škola i 57 dečijih vrtića koje pohađa ukupno 10.000 mladih. Dodaje da su za očuvanje identiteta važne i danske biblioteke, crkve, novine, televizija kao i manje organizacije koje se bave kulturom.

„Mi smo opcija, ali ne i obavezan put kojim se mogu ostvariti manjinska prava. Možemo biti inspiracija drugima kako postići veća manjinska prava. Politički razgovori i popravljanje političkog položaja manjinskih stranaka nije dovoljno, treba život običnih ljudi učiniti boljim, treba otvarati škole, ali i radna mesta i na tome insistiramo decenijama“, naveo je on.

Podsetio je i da je Bonsko–Kopenhegenska deklaracija jako važna za uređivanje odnosa dveju manjina, ali i većine u tim zemljama, te dobra osnova za budući život.

„Dve manjine su već 15 godina nakon Drugog svetskog rata počele rad na tome kako privući vlade dve zemlje ideji boljeg položaja manjina i njihovog opstanka. Ta Deklaracija postala je temelj budućeg napretka dve manjine“, poručio je Kristensen.

Dodao je da je dijalog najvažnija forma svakog napretka, te da se u tom smislu tri do četiri puta godišnje sastaju međusobno, kao i sa predstavnicima većine, sa kojom onda putem dijaloga rade na rešavanju problema.

„Ja ne želim biti manjina. Ja sam Danac u Nemačkoj. Fokus mora biti na svom nacionalnom identitetu – biti Danac, a ne nekakva manjina“, poručio je Kristensen.

Naučnom delu skupa prisustvuju i naučnici iz Srbije, Hrvatske, Danske i Nemačke, a na pvoj sesiji raspravljalo se o komparativnim izazovima s kojima se suočavaju prekogranične manjine.

(Autonomija)