Više od četiri milijarde ljudi tokom krize pandemije korona virusa nema nikakvu socijalnu zaštitu, što je 53 odsto svetske populacije, navodi se u najnovijem izveštaju Međunarodne organizacije rada (MOR), naveo je portal sindikata UGS „Nezavisnost“.

„Pandemija kovid-19 otkrila je i dodatno proširila jaz u socijalnoj zaštiti između razvijenih i nerazvijenih zemalja. MOR ukazuje da je odgovor na pandemiju bio neujednačen i nedovoljan i da ogromnom delu svetske populacije nije obezbeđena socijalna zaštita kakvu zaslužuju sva ljudska bića“, navodi se u izveštaju.

Pod socijalnom zaštitom se podrazumeva pristup zdravstvenoj zaštiti i osiguranju prihoda za porodice sa decom, za starije ljude, u slučajevima nezaposlenosti, bolesti, invaliditeta, povreda na radu, kod materinstva ili gubitka glavnog primaoca prihoda.

„Zemlje su na raskrsnici. Ovo je ključni trenutak za odgovor na pandemiju koji bi obuhvatio izgradnju nove generacije sistema socijalne zaštite zasnovane na pravima ljudi“, izjavio je generalni direktor MOR-a Gaj Rajder.

Svetski izveštaj o socijalnoj zaštiti 2020-2022. godine daje globalni pregled najnovijih kretanja u sistemima socijalne zaštite, i pokriva uticaj pandemije, identifikuje praznine u zaštiti i postavlja ključne preporuke za politike, uključujući i vezu sa ciljevima Agende za održivi razvoj do 2030. godine.

Prema izveštaju, danas je samo 47 odsto svetske populacije efektivno pokriveno barem jednim davanjem socijalne zaštite, dok 53 odsto (4,1 milijarda) ne ostvaruje nikakve prihode iz svog nacionalnog sistema socijalne zaštite.

Evidentirane su veoma velike regionalne nejednakosti u socijalnoj zaštiti. Merama zaštite najšire su pokriveni stanovnici Evrope i centralne Azije (84 odsto), žitelji Amerike (64,3), stanovnici Azije i Pacifika (44), arapskih država (40). Ubedljivo najmanju socijalnu zaštitu imaju žitelji Afrike, 17,4 odsto.

Širom sveta velika većina dece još nema efikasnu socijalnu zaštitu, samo jedno od četvoro dece (26,4 odsto) koristi beneficije socijalne zaštite i 45 odsto žena sa novorođenčadima prima novčanu nadoknadu za porodilje.

Samo jedna od tri osobe sa teškim invaliditetom (33,5 odsto) širom sveta prima invalidninu, a još je niža pokrivenost naknadama za ljude bez posla, samo 18,6 odsto nezaposlenih radnika širom sveta prima naknade.

Na prvi pogled bolja je situacija sa socijalnom zaštitom starijih jer 77,5 odsto starijih od starosne granice za penziju primaju neki oblik starosne penzije. Međutim, kod najstarije populacije postoje velike razlike u penzijama po regionima, između ruralnih i urbanih područja, kao i između žena i muškaraca.

Državna potrošnja u svetu na socijalnu zaštitu značajno varira, u proseku, zemlje troše 12,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na socijalnu zaštitu, bez troškova zdravstva. Zemlje sa visokim prihodima troše 16,4 odsto, a zemlje s niskim prihodima samo 1,1 odsto BDP-a na socijalnu zaštitu.

Izveštaj MOR-a ukazuje da bi zemlje sa niskim prihodima morale da ulože dodatnih 77,9 milijardi dolara godišnje kako se ljudima garantovala barem osnovna socijalna zaštita.

„Postoji ogroman pritisak na zemlje da pređu na fiskalnu konsolidaciju, nakon velikih javnih rashoda njihovih mera za odgovor na krizu, ali bi smanjenje socijalne zaštite bilo veoma štetno za ljude. Naprotiv, sada je potrebno dodatno ulaganje kako bi se podržalo bolje zdravlje i obrazovanje, obezbedila veća ravnopravnost i poštovanje osnovnih prava i pomogla održivost ekonomskih sistema“, rekla je direktorka Odseka za socijalnu zaštitu MOR -aŠahra Razavi.

Portal Nezavisnost.org podseća da su posebne mere za promovisanje univerzalne socijalne zaštite istaknute u nedavnom Globalnom pozivu na akciju za oporavak od pandemije. Reč je o sveobuhvatnom planu za oporavak, koji su u junu jednoglasno podržale države članice MOR-a, odnosno njihove delegacije koje čine predstavnici vlada, poslodavaca i sindikata.

(Beta, ilustracija: Pixabay)