Rusija je u 21. veku vratila koncentracione logore i želi da natera još milione Ukrajinaca u izbeglištvo, rekao je šef kabineta ukrajinskog predsednika Andrij Jermak u sredu u Zagrebu.

On je videovezom učestvovao na sastanku pravobranilaca država Krimske platforme i predstavnika institucija za ljudska prava na temu „Bitka za ljudska prava. Krim. Ukrajina. Svet“. Skup je održan dan nakon parlamentarnog samita Krimske platforme, na koji su stigli čelnici parlamenata pedesetak zemalja.

„Danas, u 9. mesecu, u totalnom ratu koji je Rusija pokrenula protiv Ukrajine, moram reći da su se u Evropu, u 21. veku, vratili logori smrti“, rekao je Jermak, šef kabineta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Dodao je da takvi logori postoje u Rusiji i na okupiranim delovima Ukrajine.

To je teško verovati, to ne ulazi u glavu, ali je činjenica, kazao je i dodao da „u tim logorima Ukrajince brutalno muče, primorani su na glad i nemaju pristup lečenju, a ponekad ih direktno ubijaju“, nastavio je Jermak.

„Aušvic je postao jedan od brojnih simbola nacističkih zločina, a Olenjivka će postati jedan od brojnih simbola zločina rašista“, rekao je, referišući na ukrajinski grad pod okupacijom Rusa, optuženih da su tamo usmrtili brojne ukrajinske vojnike i nazivajući rusku vojsku čestim ukrajinskim nazivom koji kombinuje reči „Rusi“ i „fašisti“.

Jermak je rekao da je svet upoznat sa ruskim zločinima kroz scene masovnih grobnica u Buči, ali da se one otkrivaju u gotovo svakom oslobođenom ukrajinskom gradu.

„Rusi danas napadima na ključnu infrastrukturu žele da pretvore milione Ukrajinaca u izbeglice, da ‘oni umru na hladnoći i u mraku’“, zaključio je.

Ukrajinski poverenik za ljudska prava Dmitro Lubinec je na skupu naglasio da „nažalost živimo u vremenu kad diplomatija ne igra veliku ulogu, jer Rusija kao zemlja agresor pokazuje da kad imate nuklearno naoružanje i moćnu vojsku, možete da namećete svoja pravila celom svetu“.

Lubinec je dodao da je zbog toga međunarodno humanitarno pravo danas „samo reč na papiru“, ali zahvalio je tužiocima iz celog sveta koji su učestvovali na skupu i iskazali svoju solidarnost s Ukrajinom i iznosili predloge daljeg zajedničkog delovanja.

„Rusija se bori protiv demokratskog sveta, a sve je počelo sa Krimom i trajaće dok se tamo ne promene zastave, dok one ne postanu plave i žute. Demokratski svet mora da pokaže da ima snagu za pobedu. Moramo se boriti za ljudska prava, a tu je naša uloga ključna“, rekao je.

Rezultat skupa je deklaracija, u kojoj su se pravobranitelji između ostalog obavezali da će pozivati zakonodavna tela svojih država na donošenje zakona i drugih pravnih aktova za zaštitu ljudskih prava i prevenciju njihovog kršenja, uključujući Ukrajince koji trenutno borave na njihovim teritorijama.

(Hina/N1, Foto: Beta-AP)