Vesti iz političkog života Novog Sada, grada u kome decenijama živim, neprijatne su i poodmaklo simptomatične. Zatekle su me na godišnjem odmoru u Crnoj Gori. Prema nezavisnim medijima i društvenim mrežama 21. jula 2022. godine u Novom Sadu se dogodila nova i drastična opstrukcija dozvoljenog, slobodnog i ravnopravnog učešća građana u javnom životu grada. Pripadnici privatnog obezbeđenja Skupštine grada su ispred zgrade u kojoj se održavala sednica, odgurivali, tukli i lišavali slobode pojedine građane koji su protestovali zbog predloga Generalnog urbanističkog plana (GUP) do 2030. godine, a u tome su imali podršku policije. Vlast ovaj politički skandal pokušava da sakrije i minimizira i svu odgovornost prebaci na nezadovoljne građane i aktiviste.
Zato je prvo pitanje da li se ovaj „incident“ uopšte morao dogoditi i zašto se tako često događa da se Novi Sad, čak i u godini kada je „Evropska prestonica kulture 2022“, što bi po tradiciji koju baštini to zaista mogao i biti, pretvara u prestonicu ekološki spornih i potencijalno koruptivnih građevinskih projekata, urbicida, političke nekulture, kršenja Ustava, revizije istorije, pa i tolerisanja rata kao načina rešavanja teritorijalnih i drugih političkih aspiracija.
Samo povodom odnosa prema ratu i nasilju, a nakon početka agresije na Ukrajinu, u Novom Sadu se dogodilo nekoliko incidenata koji su mogli da kompromituju jasan i nedvosmislen stav većine građana prema ovoj temi. Pred otvaranje festivala „Exit“, svi pristupi preko mosta Varadinska duga su bili obeleženi slovom „Z“, čak i poster na keju sa slikom i rečima Danila Kiša protiv svakog nacionalizma kao ideologije banalnosti i paranoje (ta mesta su prekrečena, ali počinioci nisu otkriveni i kažnjeni).
Na Dan pobede 9. maja, u centru grada je uz podršku Misije EU u Srbiji organizovana proslava Dana Evrope uz štandove svih zemalja EU, a istog dana pre podne lokalna vlast je resursima komunalnih preduzeća pomogla da se drugi put u istoriji grada formira kolona „Besmrtnog puka“ uz naglašavanje bratskih odnosa sa Rusijom. Pokreti „Novi optimizam“ i Građanska inicijativa su istog popodneva u Radničkom domu „Svetozar Marković“ organizovali tribinu „Rat ili „Brat“ – Koja je tvoja crvena linija“, na kojoj su učestvovali i predstavnici ukrajinskog naroda. Čini se da je na taj način spasena čast EU prestonice kulture kao mesta koje bi trebalo da podržava kulturu mira, ravnopravnosti i dijaloga.
Međutim, ovaj pristup je za pojedine političke grupe i dalje sporan. Tako su od početka rata u Ukrajini, u centru grada, na mestu gde je prilikom otvaranja EU prestonice održan performans „Zenit“, na prozorima prostorija Srpske radikalne stranke istaknute ratne zastave Rusije (u međuvremenu je odatle uklonjena fotografija Vladimira Putina).
I tako smo dočekali najnovije ponižavanje i prebijanje građana od strane batinaša koji su navodno skupštinsko obezbeđenje, a sačinjavaju ga i ljudi sa kriminalnim dosijeima, zato što su građani hteli da iskažu drugačije mišljenje i predlog povodom usvajanja GUP-a. Predstavniku udruženja građana Nebojši Milenkoviću nije bilo omogućeno da prisustvuje sednici, što je pre sednice zvanično zatraženo, i da se na propisima dozvoljen način obrati odbornicima pre odlučivanja. Privatno obezbeđenje bez ikakvih službenih oznaka pomeralo je barikadu, tuklo ljude, stavljalo im lisice i lišilo slobode dva građanina koje je predalo policiji. U takvim uslovima Skupština grada je usvojila GUP, iako je prethodno neko obavestio demonstrante da se sednica navodno odlaže.
Ubrzo nakon ovih nemilih događaja, gradonačelnik Novog Sada je dao izjavu da su 60-70 građana koji su protestvovali hteli da izmanipulišu 400.000 građana Novog Sada i da je reč o pokušaju politizacije ovog pitanja od šačice „zgubidana“, da su na protest došli i ljudi koji nisu iz Novog Sada, kao što su predstavnici „Ne davimo Beograd“ i „Ne damo Jadar“, koji i ne znaju šta je Šodroš. Tako isključiv i potpuno negativan odnos prema nezadovoljnim građanima gradonačelnik je zadržao i posle demonstracija 28. jula u Novom Sadu, kada je izjavio da su se navodno mirni protesti tzv. ekologa, u stvari putujućeg cirkusa po Srbiji, pretvorili u huliganske ispade u kojima je bačena farba i razbijen izlog na prostorijama SNS-a.
Predstavnici NVO koji su organizovali demonstracije su 22. jula na konferenciji za novinare saopštili da nisu sigurni da li je bilo koji od njihovih 10.000 predloga i sugestija ušao u Generalni urbanistički plan, jer je dokument obiman i odbornici su ga dobili tek pred samu sednicu. Stoga, izmene GUP-a ostaju njihov primarni cilj, a daju rok od 5 dana načelniku Policijske uprave Novi Sad da ih izvesti da li je ovakvim delovanjem privatnog obezbeđenja i policije prekršen zakon i šta je preduzeo u vezi sa tim.
Istog dana se saopštenjem oglasilo Ministarstvo unutrašnjih poslova iz centrale u Beogradu. Tu se kao lažne ocenjuju navodi određenih medija, političara i NVO da je policija vršila nasilje nad demonstrantima u Novom Sadu i ističe da je među demonstrantima najmanje bilo Novosađana, a najviše ljudi iz Beograda, Požege i drugih gradova i da oni imaju cilj da naruše ugled pripadnika MUP-a i te institucije.
Iste večeri je i predsednik Republike komentarisao ovaj događaj, navodeći da je o njemu obavešten tek u petak, ali i da je „reč o licima koja su već upadala da li u Skupštinu grada, da li u Skupštinu Vojvodine i bacala petarde i suzavce, to nije demokratija, jer to nije dozvoljeno nigde u svetu“. Dodao je da ispred skupštine nije bilo privatno obezbeđenje već skupštinsko. Ovo je samo delimična tačno, jer se incident sa paljenjem navijačke baklje, koji je zaista za osudu i za koji je izvršilac i osuđen, dogodio na jednoj od rasprava Komisije za izradu GUP-a sa građanima, na kojima je redovno bilo prisutno i to sporno obezbeđenje – a ne na sednici skupštine. Što se tiče ovlašćenja bilo kakvog privatnog obezbeđenja da na ulici štiti objekat od nasilnih napada, to je posao policije. Možda bi mogao biti i njihov – različitih privatnih obezbeđenja ili navijačkih grupa – ukoliko se nekada usvoji tzv. Vulinov Zakon o policiji, koji je upravo na predlog predsednika Republike pred poslednje izbore povučen iz procedure.
Jasno je da svi koji znaju šta je građanska parlamentarna demokratija i stalo im je do nje treba da podrže građane i njihovu nenasilnu borbu za odgovarajući status i prava u ovom procesu, shodno važećem Ustavu i zakonima. Ovim povodom je bilo moguće i šire političko razumevanje i delovanje učesnika protesta, o čemu je putem megafona prilikom protesta odlično govorio pomenuti Milenković, ističući da glas građana mora da se čuje i uvaži, da je Novi Sad naš grad jednako kao i grad SNS-a i gradonačelnika, da bez obzira na rezultate izbora oni ne mogu da rade šta hoće, jer postoje Ustav, zakoni i vladavina prava kojih se moraju pridržavati, zaključujući da treba da razmislimo i razgovaramo o tome da li nam je potreban novi građanski pokret.
Posle svega, nije jasno zašto prilikom demonstracija 28. jula nije bilo još obraćanja prisutnim učesnicima protesta, osim aktivista Brajana Brkovića i Mirana Pogačara koji je prozvao gradonačelnika Vučevića i predložio da se o tome da li su građani za GUP raspiše referendum. Dakle, nikakvi drugi kategorični zahtevi i rokovi nisu izneti, poput povratka GUP-a u proceduru i pozivanja na odgovornost za neovlašćenu i prekomernu upotrebu sile ili traženja ostavki gradonačelnika i ministra policije.
Ukoliko predviđene javne rasprave o nekom dokumentu nije bilo ili je održana samo formalno, potrebno je insistirati da se taj dokument povuče iz procedure ili izmeni. To je krajem 2021, posle nekoliko dobro organizovanih protesta pokreta „Kreni-promeni“, uspelo. Vlast treba stalno podsećati na njenu nedoslednost u postupanju i razotkrivati njenu igru odlaganja.
Predsednik Republike i drugi čelnici SNS-a, uključujuće i Miloša Vučevića, gradonačelnika Novog Sada i potpredsednika SNS-a, ponašaju se na isti način kao posle izborne pobede 2016. Tada su u toku pobedničke noći „neki idioti“ iz beogradske vlasti organizovali ilegalno rušenje u naselju Savamala, što je tada osudio i predsednik Republike, ali ništa nije urađeno da se otkriju i kazne nalogodavci tog čina. To isto se danas čini u Novom Sadu kroz nametnuti GUP, samo još veštije i bahatije, kroz navodno demokratske procedure.
Posle protesta u Novom Sadu 28. jula pod sloganom „Buna protiv mafije“, predsednik Republike je na TV Pink izjavio da je to „politički skup agresivnih aktivista koji rade protiv interesa države. To su ovi ekolozi, ovi Ne davimo Beograd i mnogi drugi. Postoji jedna agresivna skupina građanski orijentisanih, ne bih želeo da kažem antisrpski orijentisanih, koji su najsnažniji u želji da se hitno uvedu sankcije Rusiji, ti koji su najsnažniji u tome da se osudi Republika Srpska, da se Srbija povuče sa Kosova, i oni su organizovali te demonstracije, i oni su prilično agresivni. Posebno je za njih crvena marama kada vide srpsku zastavu“.
Predsednik Republike se kao i obično skriva iza nacionalne zastave. A nije ona kriva što se krši zakon, ne priznaju ozbiljne greške gradske vlasti i policije i na različite nedozvoljene načine progone najistaknutiji aktivisti građanskog otpora. Čak je podneta krivična prijava za „nasilničko ponašanje“ protiv građanina koji je bio premlaćen i lišen slobode od neovlašćenih radnika obezbeđenja.
Zbog toga navodim i najvažniju rečenicu iz poruke koje je 31. jula sa svog fejsbuk profila medijima uputio Novi Nebojša Milenković: „Konfuznim porukama sa protestnog skupa „Buna protiv mafije“ iz fokusa je potpuno izbačena tema svih tema, a to je državno organizovano nasilje prema građankama i građanima Novog Sada, osmišljeno od strane države (konkretno gradonačelnika Novog Sada) i sprovedeno (našim parama) od batinaša koji su nezakonito prekoračili svoja ovlašćenja i prisvojili ovlašćenja policije“.
Prema Ustavu niko nema pravo da uzurpira suverenost koja potiče od građana. Nju ne može prisvojiti nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana (čl. 2. Ustava). Dakle, ne bilo kakve, nego slobodno izražene volje građana. Tu svoju volju građani ne izražavaju samo svake četvrte ili pete godine na izborima, nego je poseduju sve vreme i mogu je manifestovati i na druge načine, na primer narodnom inicijativom i referendumom. Sloboda mišljenja, govora i kretanja se posebno ističu i garantuju u Ustavu.
Dok god su građanska demokratija, višestranački politički život, podela vlasti i institucije sistema obesmišljene monopolom jednog čoveka koji je formalno predsednik Republike, ali i predsednik najveće političke stranke, vladajuće koalicije i nosilac izbornih lista za sve nivoe vlasti (iako, prema čl. 111. Ustava, predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije, a prema čl. 115. ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost), izgradnja takvih uslova kod nas zavisi gotovo isključivo od toga kako se brane slovo i duh Ustava Republike Srbije. To je danas postala neposredna misija građana, pitanje akcije i solidarnosti njihovih organizacija i udruženja, te dostojnih i hrabrih pojedinaca iz struke, nauke i umetnosti, pa tek onda zavađenih i dezorijentisanih opozicionih stranaka.
Autor je sudija Apelacionog suda i bivši član Visokog saveta sudstva.
STUPS: Bestijarijum