U Srbiji se u svim osnovnim i srednjim školama, bez obzira da li su državne ili privatne, istorija predaje po istom nastavnom programu, a i u školama na manjinskim jezicima je program isti uz dodatne sadržaje koji se odnose na kulturu i istoriju tih nacionalnih manjina, navodi se u izveštaju Saveta Evrope.

Nastava se izvodi na srpskom ili jednom od osam zvaničnih manjinskih jezika – albanskom, bosanskom, bugarskom, hrvatskom, mađarskom, rumunskom, rusinskom i slovačkom jeziku.

U izveštaju se navodi da u gotovo svim zemljama koje su bile predmet analize postoji nastava na jezicima nacionalnih manjina, ali i da u više od polovine zemalja u nastavi nedostaje evropska dimenzija.

Izvršna direktorka Opservatorije predavanja istorije (OHTE) Saveta Evrope Aurora Ailincaj izjavila je 30. novembra da se manipulacija istorijskim činjenicama u nastavi koristi za podrivanje demokratije.

„Zloupotreba i manipulacija istorijskim činjenicama u obrazovanju su u mnogim delovima sveta koršćene za podrivanje demokratskih procesa ili domaćih demokratskih institucija“, rekla je Ailincaj novinarima na predstavljanju izveštaja u Beogradu.

Istakla je da je nalaze novog izveštaja potrebno staviti u kontekst, te dala primer ruske agresije na Ukrajinu kao „podsetnik šta manipulacija istorijom može da uradi i kakvu opasnost predstavlja manipulisanje zarad političke dobiti“.

Udžbenike istorije u Srbiji pretežno pišu izdavačke kuće, odnosno privatna lica, a njihov kvalitet procenjuje državni institut za obrazovanje koji zatim svoju ocenu udžbenika upućuje ministarstvu obrazovanja. Ministarstvo svake godine sastavlja spisak odobrenih školskih udžbenika.  

Sam izbor udžbenika koji će se koristiti u nastavi prepušten je školama. Ministarstvo ne licencira niti proverava da li prosvetni radnici u nastavi koriste i dodatne nastavne materijale ili onlajn izvore.

U nastavi je obavezna samo upotreba udžbenika, i na primer vizuelnih izvora poput slika, forografija. Ohrabruje se, između ostalog i korišćenje drugih materijala poput tonskih izvora, muzike, audiovizuelnih izvora ili posete bioskopima i muzejima.

U kategoriji dozvoljenih sredstava u nastavi su aplikacije za pametne telefone, štampani i digitalni mediji, istoirijski tekstovi u časopisima, kao i internetski pretraživači na temu istorije, pa i video igrice. 

Kao glavne prepreke za kvalitetnu nastavu istorije navode se vreme koje je po nastavnom programu izdvojeno za taj predmet, kurikulum koji je previše pretrpan i to što razredi u Srbiji u proseku imaju velik broj učenika.

Prvi opšti izveštaj delo je OHTE, tela Saveta Evrope, i obuhvatio je 17 zemalja. Izveštaj je sastavljen na osnovu podataka državnih organa i prosvetnih radnika i u njemu su predstavljene sličnosti i razlike u zemljama članicama opservatorije.

Tako je u svim  članicama sem jedne istorija kao predmet obavezna u osnovnim školama, dok je u srednjem obrazovanju situacija malo drugačija, pošto može da bude i izborni predmet. Takođe, u svih 17 država uključenih u izveštaj u izradi kurikuluma su pored državnih institucija učestvovale i organizacije civilnog društva.

OHTE je ustanovila i da u članicama postoje znatne razlike o pogledu potrebne školske spreme nastavnika istorije u različitim stepenima obrazovanja. Samo u dve članice se za sve stepene škole zahteva da nastavnici istorije imaju fakultetsku diplomu iz tog predmeta.

(Dnevni evropski servis, foto: Beta)