U nedostatku bilo kakve ideje, političkog plana i programa, SNS kampanja je od raspuštanja Skupštine i raspisivanja izbora postala izrazito reaktivna. Sušta suprotnost od nelegalne kampanje koju je nenadležni predsednik Vučić vodio tokom letnjih meseci po selima i klisurama, predstavljajući najviše domete naprednjaka u vidu mobilnih ambulantnih kola, takozvanih „kamiončića“, do hvalisanja asfaltom, crepom i tupavim robotima. Bili su to meseci sreće i zadovoljstva, Informer je radeći na bazalnom metabolizmu uništavao ljude, BIA je opušteno instalirala Pegasus na telefone studenata, a analitička scena je zapomagala nad nepostojećom Studentskom listom.

I sve je bilo dobro dok Studentska lista – Studenti pobeđuju nije konačno objavljena, a sa njom i čitav niz imena respektabilnih stručnjaka i aktivista iz dvogodišnjeg građanskog protesta. Onda je usledilo i objavljivanje Studentskog plana u 11 tačaka, skraćeni program koji započinje dvama ključnim zahtevima: za oslobađanje sudstva i tužilaštva, kao i za Zakon o poreklu i oduzimanju nelegalno stečene imovine, odnosno – lustraciju.

Tog trenutka se začuo i munkovski krik naprednjaka. Zbog toga su podigli svoju propagandu na najviši stepen, pokušavajući da baš svaku reč i sliku koja dolazi sa suprotne strane prepakuju u jedini propagandni oblik koji biračko telo SNS-a može da razume. Dakle, sve se svodi na dve stvari: „politički atentat na predsednika“ i „silovanje žena“. Odmah je prvi na Studentskoj listi informerovski „prepoznat“ kao neko ko „maltretira žene“, „gađa ih štampačem“, da bi se potom krenulo po dubini liste tako što se za svakog „pronalaze“ nepodopštine, bilo iz domena „seksualnog uznemiravanja“ ili „ustaškog pirovanja“. Eklatantan primer je Informerov nalaz za jednu kandidatkinju sa Studentske liste, na čijem fejsbuk profilu je pronađena fotografija njenog muža, koji negde u Hrvatskoj sedi u kafani sa bocom „Karlovačkog piva“ na stolu. Da bi krimen bio sasvim jasan, Informer je na fotografiji zaokružio bocu piva i na osnovu tog „dokaza“ izveo čitavu teoriju zavere koja tobože demaskira rad tajne službe susedne države. Uopšte, u ovoj kampanji sve vrvi od priče o tajnim službama, jedino srpska tajna služba funkcioniše kao nevinašce, koje niti pivo pije niti ga miriše, za razliku od odlazećeg predsednika, koji luta svojim kamiončetom pored Dunava, peca, okreće kobasice na žaru, krsti kučiće i svaki put popije neko pivo; skoro kao notorni Đoda u Bajićevom Tihom Donu – „Selo gori, a baba se češlja“. Ovi dunavski motivi, montirani u duhu elegije rastanka predsednika sa voljenim narodom, pojavili su se u duhovitom spotu Studenata FDU u blokadi. A onda je usledio propagandni krik Ane Brnabić, koja je spot preko Tanjuga predstavila kao najgori primer „dehumanizacije“ najvećeg sina našeg naroda i narodnosti – Aleksandra Vučića. Ispalo je zgodno, jer je jedan od mnogobrojnih sjajnih spotova Studenata FDU u blokadi emitovan za mnogo širu, a ne samo probranu publiku.

O čemu se u spotu zapravo radi? Spot je režiran kao niz citata preuzetih iz golemog vizuelnog arhiva Vučićeve propagande. Uglavnom se radi o momentima u kojima on pokušava da rebrendira samog sebe. On je usamljeni, „dobar“ čovek, koji nosi cveće ženama za Osmi mart, nudi ih kafom, ali budući da te scene prekidaju reakcije žena sa građanskih protesta, koje kažu da je on nepoželjan, kao i da će igrati kolo kada oni (misli se na redakciju Informera pre svega, u izvornom kontekstu) budu hapšeni, nastavak spota dobija logičan nastavak u prizorima iz usamljeničke kampanje: Vučić odlazi kamiončetom, maše na rastanku sa narodom čije poverenje je izigrao odavno i sada jedino može da završi u zatvoru, što kraj spota doslovno pokazuje. Naime, jedna politička karijera, ispunjena lažima, korupcijom i kriminalom završava se logičnom lustracijom. Slike su ispraćene (pozajmljenom) naracijom samog Vučića, koja u novom kontekstu dobija elegični ton, uz ironijski muzički background pesme Kemala Montena Nije htjela.

Ana Brnabić je od ovog spota napravila politički skandal prvog reda, čime je ispunila još jedan dan isprazne SNS kampanje, koja u stopu prati studente, baš kao što naprednjački štandovi agresivno prate bicikliste ili punktove za potpisivanje Studentskog plana u 11 tačaka. A među njima i jednu, svakako najbolniju tačku za vrh naprednjačke stranke – dogovor o lustraciji, o kojoj se većina građana, koja podržava ovu listu, izjasnila kao o najvažnijoj tački programa. Ovaj spot Studenata FDU u blokadi zapravo je na duhovit način transformisao kompletnu tačku br. 2 iz Studentskog plana u video čiji je „glavni junak“ visoki državni funkcioner koji je postao persona non grata u svim gradovima, jer Srbija ga (više) nije htela.

Ne radi se tu ni o kakvoj dehumanizaciji ili političkom atentatu već o vremenu odgovornosti koje su građanke u protestu najavile u više navrata: one su u stvari tokom protekle dve godine podnele najveći teret maltretiranja, ponižavanja, pretnji silovanjem, prebijanja i udaranja palicama i automobilima. Budući da ne želi to da razume, Ana Brnabić je na vanrednoj konferenciji za novinare prikazala ovaj spot, nazvavši ga „najmonstruoznijom porukom predsedniku države“ i zapitala se javno: „Šta vam je tačno skrivio Aleksandar Vučić i njegova porodica?“ Nakon toga je usledio njen poziv evropskim institucijama da hitno reaguju zbog ovog spota.

Možda je teško slušati pesmu Kemala Montena uz prizore iz života odlazećeg predsednika. Utiče na slobodna tumačenja svojstvena informerovskom umu naprednjaka. Zbog toga bi najjednostavnije bilo jezik slika vratiti nazad na izvorište, u očigledno uznemirujuću tačku br. 2 Studentskog plana, koja glasi: „Preispitivanje postupaka javnih funkcionera i odgovornost svih pojedinaca koji su zloupotrebili položaj, ogrezli u korupciju ili kršili ljudska prava, Ustav i zakone, čime prekidamo kontinuitet autoritarnog i korumpiranog sistema.“ S tim se zapravo završava ovaj studentski spot, a ne sapunom od kojeg je Ana Brnabić iskonstruisala priču, kao Informer od „Karlovačkog piva“.

(Peščanik.net, foto: Autonomija)