Prvo su promenili nastavu jezika i književnosti, ali se gotovo niko nije bunio jer su svi mislili da je to logičan put tranzicije iz jednog socijalističkog društva u kapitalističko. Onda su počeli da vrše reviziju istorije, a oni koji su se tome protivili proglašeni su za strane plaćenike. Zatim je pod geslom demokratije uvedena veronauka, a oni koji su ustali protiv toga prognani su na rubove društva. Potom su počeli da menjaju biologiju u skladu sa crkvenim dogmama, a glas biologa je ućutkan kao i glasovi mnogih drugih koji su pokušali da se bune zbog nasilja nad obrazovanjem. Naposletku su škole pretvorili u bogomolje i svima je to postalo prihvatljivo jer ako su žitija temelj naše pismenosti, a mi žrtveni narod koji ne prihvata teoriju evolucije već oberučke hrli u prošlost, onda nema razloga da se škola razlikuje od crkve.

Naravno, reč je o slobodnoj adaptaciji pesme Prvo su došli… koja se pripisuje pastoru Martinu Nimölleru (1892-1984), čoveku koji je u vreme uspona nacizma i sam prošao čitavu skalu od prohitlerovske do antihitlerovske aktivnosti, zbog koje je bio kažnjen deportacijom u logor. Njegova pesma doživela je mnogo adaptacija jer je pogodila suštinu uspona totalitarnog sistema. Ona kreće od naizgled nebitnih stvari, kao što je hapšenje levičara, da bi se sa svakim sledećim dolaskom sužavao krug oko subjekta, protiv čijeg odvođenja na kraju nije imao ko da se pobuni. Dakle, isto onako kako je i on sam reagovao tokom prethodnih faza odvođenja. Ovakva spirala nasilja vidljiva je u obrazovnom sistemu Republike Srbije, ali ne samo u njemu jer se odustajanje od ustavom zagarantovane sekularnosti države postavilo kao glavno načelo funkcionisanja institucija. Škole i biblioteke dobile su svoje slave, političke partije takođe, sudovi su počeli da vode procese pod ikonama, najveći pesnici socijalizma postali su najveći promoteri nacionalizma. Svetosavski nacionalizam Nikolaja Velimirovića postao je glavna državna ideologija, čiji se rituali praktikuju svuda.

Događaj u sečanjskoj Osnovnoj školi „Aleksa Šantić“ uzburkao je javnost jer se odigrao na kraju jednog totalizujućeg procesa zaposedanja institucija znanja i upravljanja, izazvavši svojom neočekivanošću nešto nalik na akutni zastoj srca. Naime, direktorka Olivera Marjanović je svojom rezolutnom odlukom da prvi put u novijoj istoriji Republike Srbije, u okviru jedne škole, razdvoji crkveni obred od školske proslave Dana Svetog Save dovela državne institucije i režimske medije u stanje opšte histerije. Istog časa počeo je i tabloidni lov na vešticu, jer je došlo do kidanja jednog čvora u mreži državnog ideološkog aparata, što bi moglo da povuče i ostale petlje.

Iako je direktorka Marjanović unapred objasnila da će crkveni deo biti održan u crkvi, a svetovni u školi, „uznemirena“ javnost je pokazala visok stepen homogenizacije oko zahteva da se obred u školi obavi po svaku cenu. Za to se pobrinula sprega između lokalnih vlasti i crkve, jedan gradski većnik i sveštenik, koji su uz prisustvo najradikalnijih roditelja ipak ušli u školu i pre priredbe obavili ritualno sečenja slavskog kolača. Da je bez ovog čina nezamislivo obeležavanje školske slave, potvrdio je i ministar obrazovanja Branko Ružić, koji se pridružio opštem napadu na direktorku Marjanović: „Kada govorimo o Svetom Savi, govorimo o nekome ko je praktično utemeljivač savremene srpske države, samostalne srpske crkve. Kada govorimo o obeležavanju Svetog Save kao školske slave, govorimo o našoj tradiciji. Kada govorimo o tradiciji – pa na koji način smatrate da treba obeležiti slavu, ako ne sečenjem slavskog kolača“. Očigledno je da se za ministra Ružića podrazumeva da su država i crkva jedno, pa samim tim i da je obrazovni sistem integrisan u mnogo širi sistem religije. Time je i njegova funkcija kao ministra prosvete svedena na adaptivnu ulogu, što je pokazao u slučaju cenzure udžbenika iz biologije za osmi razred, kada je na zahtev desnice i crkve, a sve pod egidom Ustava Republike Srbije, izvršena revizija lekcija o „rodnom i polnom identitetu“.

Sada je, međutim, „na radost dece“, kako pišu Novosti, ipak crkveno obeležena školska slava u Osnovnoj školi „Aleksa Šantić“ u Sečnju. Zapravo, Dan Svetog Save je u Sečnju obeležen na dva načina, odvojeno, crkveno i svetovno. Direktorka Marjanović je uz hor i prigodni školski program obeležila ovaj dan. Ispostavilo se, međutim, da je društvenoj zajednici bilo važno samo to da sveštenik dođe i održi crkveni ritual čime bi se potvrdilo ideološko jedinstvo ove obrazovne jedinice sa ostatkom školskom sistema, koji je tog 27. januara funkcionisao kao jedan organizam. Tako je škola postala poligon delovanja nadređenog državnog ideološkog aparata – crkve. Uostalom, sam ministar Ružić je taj dan započeo na crkvenoj ceremoniji obeležavanja Svetog Save u beogradskoj školi „Pavle Savić“.

Šta bi se dogodilo kada bi u nekoj školi potpuno izostao školski deo priredbe tokom obeležavanja Dana Svetog Save i kada bi na sceni ostali samo crkveni obredi. Uostalom, većina recitacija i horskih pesama pripadaju „crkvenom“ svečanom korpusu tekstova koji sada funkcionišu kao materijal za školske priredbe. Verovatno se niko ne bi uznemirio, niti bi ijedan gradski većnik sa pobunjenim profesorima književnosti ili muzičkog upao u školu, organizujući po svaku cenu sekularni deo školske priredbe. To više nikome nije potrebno, jer se od škole nažalost više i ne očekuje neko drugo znanje, osim onog koje je prilagođeno mitovima, biblijskim predstavama i crkvenom katehizisu. Stoga i ne treba da čudi što je za Vučića u rešavanju kosovskog pitanja od presudnog značaja poruka monaha iz Hilandara, očekuje se sinergija sa Patrijaršijom, glavni savetnik je patrijarh Porfirije sa vladikama, dok se u tabloidima rekreira velika naprednjačka laž o demontaži kosovskog mita. Da Vučić zaista želi da se bavi civilizovanim rešavanjem problema Kosova, on bi hrabar čin direktorke Olivere Marjanović iskoristio kao pogon za reformu čitavog obrazovnog sistema u Srbiji, ali budući da on podržava samo koncept nasilja, može se očekivati da zajedno sa Ružićem dovuče još neku cepanicu na lomaču, koju je naprednjačka rulja spremila za direktorku škole u Sečnju.

(Peščanik, foto: Pixabay)