Usaglašavanje teksta novog statuta APV s predlogom zakona o nadležnostima uspešno je završeno u subotu uveče, izjašnjavanjem više od dve trećine poslanika pokrajinskog parlamenta, i može se očekivati da se oba akta do kraja novembra nađu na dnevnom redu Narodne skupštine. Predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši ocenjuje u intervjuu „Dnevniku” da se stupanjem na snagu zakona o utvrđivanju nadležnosti i statuta zapravo jačaju procesi institucionalne konsolidacije Srbije i ključne političke i ekonomske institucije Vojvodine.
– Jasno definisane nadležnosti svih institucija Vojvodine predstavljaju garant efikasnog rešavnja problema s kojima se građani svakodnevno suočavaju – objašnjava Egereši za naš list.
Kakav je vaš utisak o usvojenom statutu posle više od jedne godine rasprave i niza prepravki i drugih intervencija?
– Naša spremnost da usvojimo predlog zaključka o pravno-tehničkom usaglašavanju teksta statuta je ne samo potvrda poštovanja ustavnopravnog poretka nego i odgovor na pitanje gde vidimo Srbiju i Vojvodinu. Samo autonomna Vojvodina predstavlja stub demokratizacije Srbije i njen oslonac na evropskom putu.
Statut je vraćen Skupštini Vojvodine na doradu, što je LSV okarakterisao kao ponižavanje ove ustanove. Kakav je vaš stav?
– U jednu ruku, bili smo svedoci da praktično 13 meseci nisu na republičkom nivou uvažavani interesi Vojvodine i naši argumenti. Ali, nakon tog vremena konačno je postignut konsenzus o statutu i zakonu o nadležnostima. I ja to ne doživljavam kao poniženje, već kao realnu mogućnost u trenutnim političkim odnosima. To je ogromna razlika.
Izmene statuta su prihvaćene. Tekst je poslat republičkim poslanicima na razmatranje. Očekujete li ponovo opstrukciju opozicije?
– Opozicija ima svoj zadatak: da kritikuje vlast. No, ne očekujem neke nove kvaziargumente protiv statuta Vojvodine. Za poslednjih 13 meseci smo stvarno čuli sve i svašta, ali sam uveren u to da će republički poslanici uvažiti odluke Skupštine Vojvodine i interese APV.
Kada očekujete da će statut i zakon i konkretno zaživeti?
– Realno gledajući, ukoliko republički parament do kraja novembra da saglasnost na statut Vojvodine i izglasa zakon o utvrđivanju nadležnosti, očekujem da već od januara preuzimamo određene ingerencije. Inače, statutarne promene predviđaju više od 150 novih nadležnosti o kojima će Pokrajina ubrzo morati da vodi računa.
Jedan od problema koji bi mogao nastatie kada novi statut Vojvodine zaživi je i finansiranje novih nadležnosti. Kakvu situaciju u ovoj oblasti očekujete?
– Izvršno veće priprema detaljnu analizu i imaćemo, nakon usvajanja statuta i zakona, jasniju sliku o tome koliko će sve to koštati. Mnogo puta su me do sada pitali hoćemo li primati nove ljude u administraciju zbog ingerencija koje sada dobijamo. Bez obzira na veliki broj novih nadležnosti, naša administracija je spremna da odgovori i tim obavezama posao, ali ne bih da prejudiciram bilo kakvu buduću odluku dok ne budemo videli šta nas konkretno čeka.
Hoće li, po vašem mišljenju, autonomija Vojvodine, posle ovih promena, prestati da bude tabu-tema u Srbiji?
– U Srbiji prvo mora da nestane tabu oko suštinske regionalizacije. Vojvodina ima svoje istorijsko nasleđe u vezi s autonomnošću. Treba, naime, da bude jasno da Vojvodina mora da neguje svoju autonomnost kao što Srbija mora negovati svoju državnost. I te pojmove ne treba mešati. Dakle, autonomna Vojvodina ne sme da bude tabu-tema u Srbiji, zbog čega sam, uostalom, u martu, s predsednicom Narodne skupštine Slavicom Đukić-Dejanović i obišao centralnu Srbiju. Pokušali smo da objasnimo šta autonomija znači za Srbiju, a šta za Vojvodinu, čime smo, čini mi se, konačno pokrenuli temu suštinske regionalizacije cele države.
Šta je najveći benefit ovog i ovakvog statuta Vojvodine?
– Imaćemo nesmetaniji ekonomski razvoj Pokrajine. Svakako mislim da je značajno i to da manjinske zajednice Vojvodinu doživljavaju kao svoj zavičaj i u tom pogledu statut će obezbediti pre svega prava za očuvanje identiteta nacionalnih zajednica, što je važno za očuvanje multietničnosti. Važan je i podatak da će Vojvodine imati pravo da sklapa međuregionalne ugovore. Samim tim, jačaćemo našu poziciju u evropskim institucijama, a preko toga – i ulogu Srbije kao države.
Hoćete li ići u Skupštinu Srbije da poslanicima obrazložite statut?
– Išao sam tamo kad god su me zvali, ali ovog puta nema potrebe. U Skupštinu Srbije će ići pokrajinski sekretar za upravu i propise dr Tamaš Korhec i šef poslaničkog kluba ZEV-a prof. dr Dragoslav Petrović.
Smatrate li da je ovako definisan položaj Vojvodine najviše što ona može dobiti?
– U ovom trenutku – da! Prema aktuelnoj političkoj situaciji, ovo je, ipak, najviše. Ali, to ne znači da je Vojvodina dobila i sve što joj pripada, odnosno što objektivno može doprineti i boljitku građana Pokrajine i bržem razvoju Srbije. U tu tvrdnju uključujem i najavljene ustavne promene u Republici Srbiji. U tom demokratskom procesu možemo još dosta stvari učiniti. No, i ustavne promene zavise od političkih faktora u državi, pa i u samoj Vojvodini. Moramo imati evrokompatibilan ustav, a moje je mišljenje da važeći Ustav Srbije nije usklađen s evropskim normama. Međutim, mi moramo poštovati Ustav koji imamo.

(Dnevnik)