„Bila je privilegija imati Latinku Perović za sagovornika u svim temama, važnim za jedno tranziciono društvo. Jer ona se svim srcem trudila da promeni rigidno srpsko društvo“, prve su reakcije sagovornika Danasa na vest o smrti istoričarke Latinke Perović.

„Latinku Perović upoznao sam na početku svog političkog aktivizma, početkom devedesetih. Svojim političkim iskustvom, argumentovanim stavovima i spremnošću da razume i prihvati tuđe mišljenje, nametala se kao odličan sagovornik“, kaže Zoran Živković, bivši predsednik Nove stranke za Danas.

Dodaje da je bila privilegia imati je za sagovornika i saradnika u svim temama koje su važne za jedno tranziciono društvo.

Zoran Vuletić, lider Građanskog demokratskog formuma ističe da se Latinka Perović svim srcem trudila da promeni rigidno srpsko društvo. Napominje da je to bila žena koja se ničega nije plašila i uvek je bila na pravoj strani – strani koja se bori za istinu.

„Svaki razgovor sa njom je za mene bio veoma poučan. Hvala joj na nesebičnoj podršci koju je davala politici GDF kroz članstvo u Političkom savetu, kao i na toplim prijateljskim savetima“, ističe Vuletić.

A da je Latinka uvek imala razumevanja za mlade ljude, potvrđuje za Danas i istoričar Milivoj Bešlin.

„Punih petnaest godinama smo sarađivali, po prirodi mojih istraživanja i mogu zaista reći da je nas mlade uvek strašno podržavala i da je imala ogromno razumevanje. Bila je spremna u svakim trenutku da se posvetei našim rukopisima, da ih pažljivo pročita, da da komentare, da savetuje. Prosto jedan neverovatan odnos je imala prema mladim ljudima. Ta vrsta posvećenosti retko se sreće u našoj sredini“, objašnjava Bešlin za Danas i dodaje da je poseban odnos ona imala sa mladim ljudima na Institutu na kome je radila, a to je najpre bio Institut radničkog pokreta, koji je kasnije postao Institut za noviju istoriju Srbije .

Angažman Latinke Perović u Liberalno demokratskoj partiji sagovornik Danasa objašnjava činjenicom da je u to vreme LDP zaista bio ta liberalna alternatva.

„Ona je smatrala da je ta manjinska liberalna alternativa neophodna za liiberalizaciju Srbije, za nekakakvu modernu, zapadnjačku Srbiju. U LDP je tada i u tom trenutku videla takvu jednu snagu koja bi mogla da usmeri naše društvo u tom pravcu, ali je u nekom trenutku, kada su se stvari promenile, ona se distancirala.

Poslednjih godina bila je u političkom savetu Građanskog demokratskog foruma, napominje Bešlin i dodaje da je reč o jednoj najznačajnijoj istorijskoj ličnosti iz druge polovine dvadesetog veka.

On podseća da je Latinka Perović, zajedno sa Markom Nikezićem, Kočom Popovićem i Mirkom Tepavcem predstavljala jednu reformsku struju u Savezu komunista i da se zalagala za demoktatizaciju partije .

“Sa političke scene otišla je u 39. godini 1972. godine, kada je Tito posle sukoba između konzervativne i reformske struje u Savezu komunista Srbije arbitrirao u korist konzervativne struje i kada su reformisti, koji će kasnije u kulturi sećanja ostati kao srpski liberali, bili uklonjeni sa političke i javne scene. Nakon toga ona je doktorirala i ušla vrlo ozbiljno u nauku i postala jedna od najznačajnijih srpskih istoričarki, baveći se drugom polovinom 19 veka, modernizacijskim procesima, a značajno se dotakla i 20 veka. Bavila se najtemeljnije i srpsko-ruskim intelektualnim vezama i uticajima“, zaključuje Milivoj Bešlin.

Korać: U tišini njenog stana, uz šoljicu neskafe i razgovor, naučio sam mnogo

Latinka Perović će ostati zaista svetlo ime novije političke i intelektualne istorije Srbije, kaže za Danas Žarko Korać, političar i psiholog.

Kao vrlo mlada, kako kaže sagovornik Danasa, Latinka je isključivo svojom sposobnošću, postala jedna od vodećih političkih ličnosti Saveza komunista Srbije i zajedno sa Markom Nikezićem počela da ga postepeno liberalizuje, uprkos značajnim otporima.

Mislim da je to bio poslednji pokušaj u to vreme da se Srbija politički stvarno izmeni i možemo samo da razmišljamo gde bi te tek započete reforme odvele naše društvo. Sve je to nasilno prekinuto Titovom intervencijom 1972. godine, takozvanom “čistkom liberala”“, napominje Korać i dodaje da se

Latinka Perovic se tada povukla iz politike u koju se nikada nije vratila.

Ali, kaže, nastavila je da radi kao istoričarka i da objavljuje poslednjih pet decenija veliki broj knjiga i naučnih radova.

„Nesalomivog duha ona se sistematski bavila našom nacionalnom istorijom 19. veka. Imala je gotovo misiju da identifikuje u istoriji Srbije one relativno slabe, ali izuzetno važne političke ličnosti koje su Srbiju vukle ka Evropi i demokratskim reformama“, kaže Korać.

Sagovonik Danasa istiće da je poznavao Latinku Perović i da je u razgovorima koje su vodili uvek bio impresioniran njenim staloženim, argumentovanim i jako smirenim analizama srpske istorije.

„Ona je uložila veliki trud da za buduće generacije obeleži glavne i suštinske dileme srpske istorije u kontinuitetu. Možda je njena knjiga Dominantna i neželjena elita, neka vrsta njenog epitafa. Pripadala je toj neželjenoj eliti, a ipak je sa velikom upornošću pokazivala da je iako slaba, uvek bila alternativa dominantnom narodnjaštvu i nacionalizmu u istoriji Srbije“, napominje Korać.

Ističe da će mu lično jako nedostajati.

“ U tišini njenog stana, uz šoljicu neskafe i razgovor, naučio sam mnogo. A najviše da se nikada ne predam politički i da budem svestan da je ta, kako ju je nazvala neželjena elita, iako malobrojna, takođe oblikuje Srbiju i čuva njenu demokratsku budućnost. Tužan dan za njenu porodicu, njene prijatelje, ali najviše za demokratsku Srbiju“, poručuje Korać.

(Danas, foto: N1 screenshot)