„Zbog krađe petla može da se završi u zatvoru“, kaže Olga Romanova, direktorka Fondacije „Rusija sedi“. Ta organizacija pomaže zatvorenicima i porodicama žrtava ruskog pravosuđa. Romanova kritikuje žestinu kazni u Rusiji i represivnu politiku države. Previše Rusa završava u zatvoru. Recimo, broj ljudi koji su protekle godine završili u zatvoru zbog „uvreda“ koje su postavili na internetu, porastao je 16 puta.
Četvrtina od oko 143 miliona ruskih građana – pre svih muškarci – bila je bar jednom na sudu, u zatvoru ili u logoru – ili su kažnjeni za zločine različite težine. To je više nego i u jednoj drugoj zemlji u Evropi i Aziji. Ukupno je u Rusiji 2016. godine više od 630.000 ljudi boravilo u istražnim zatvorima, zatvorima i kažnjeničkim radnim logorima. Prema navodima ruskih zatvorskih vlasti, skoro polovina zatvorskih kazni dužine je između tri i deset godina. Osim toga, 420.000 Rusa dobilo je kaznu koja nije bila povezana sa lišavanjem slobode. Samo u protekloj godini u Rusiji je prijavljeno više od dva miliona zločina, od toga 450.000 teških i veoma teških. Više od milion počinilaca krivičnih dela je uhvaćeno.
Zašto ima toliko počinilaca?
Jedan od razloga zbog kojih tako veliki broj Rusa dospeva iza rešetaka jeste želja istražitelja da predstave dobar bilans. „Ako policija u januaru otkrije 90 zločina, onda ona želi da u februaru sa 100 nadmaši rezultat kako bi kasirala premije“, objašnjava Romanova za DW. Prema njenim navodima, često loše obrazovane sudije izriču nezakonite presude. Takođe – uzimaju mito. Vlast to toleriše jer su zauzvrat, u sudskim slučajevima u kojima se recimo radi o izborima, sudije bezuslovno na strani vlasti. Romanova dalje optužuje da državna vlast ne izvršava svoje zadatke. „Ona se pretvorila u organ koji ne poznaje ni prava ni obaveze, ali za to nudi ogromne mogućnosti za korupciju“, kaže ona.
Dodatni problem je, kako kaže Romanova, to što u Rusiji oko 30 odsto svih zatvorenika, što je više od 200.000 ljudi godišnje, nedužno dospeva u zatvor. „Samo zato što pravosuđe pravi greške ili im je jednostavno svejedno i ne sprovode valjane istrage. A da ne spominjemo ljude koji po nečijem nalogu ili iz političkih razloga bivaju izvedeni pred sud“, kaže Romanova.
Bez državne podrške
Pjotr Kurjanov iz ruske Fondacije „Odbrana prava zatvorenika“ ubeđen je da „represivna državna mašinerija želi da slomi ljude“. U razgovoru za DW on se priseća da je u ruskim zatvorima već bilo slučajeva mučenja. „Zatvore napuštaju besni ljudi koji su tamo tretirani kao robovi. Oni sa sobom u društvo donose ono što se u njima nagomilalo“, kaže Kurjanov.
Prošle godine ruske zatvore je moglo da napusti oko 210.000 ljudi, otprilike isti broj kao i u prethodnim godinama. Međutim, programi resocijalizacije u Rusiji ne funkcionišu, tvrdi Kurjanov. „Ovde je predamnom čovek koji se obratio našoj fondaciji. On nema ni posao, ni novac, ni socijalne kontakte. Meni je jasno da će on, ako mu ne pomognemo, večeras jednostavno nekoga da prebije“, kaže taj borac za zaštitu ljudskih prava. Država je doduše obezbedila novac za programe resocijalizacije, ali on je jednostavno nestao u vladajućim strukturama.
„Represija nije bez posledica“
„Rusija se nije previše udaljila od vremena gulaga“, veruje Kurjanov. Skraćenica Gulag označava Mrežu radnih logora u Sovjetskom savezu, a u širem smislu je simbol celokupnog sovjetskog sistema represije. Pjotr Kurjanov i Olga Romanova smatraju da rastuće represije u današnjoj Rusiji ne ostaju bez posledica – dolazi do porasta kriminala i smanjenja bezbednosti građana. Ljudi sve manje veruju u pravosuđe i organe krivičnog gonjenja. I svest o važnosti institucija biva uništena, a ni državne vlasti ni građani ne poštuju zakone. Na kraju, ljudska prava gaze se nogama, iako se danas u Rusiji hvale „čuvena dela staljinističke tajne službe NKVD“, koja je u svojim logorima uništila milione ljudi, navode stručnjaci.
„Humanizam se kod nas ocenjuje kao slabost, odatle sve te strahote. To je začarani krug“, smatra Romanova. „Toliko veliki broj ljudi imao je iskustva sa ruskim zatvorima, da je Rusija postala zemlja koja je obeležena zatvoreničkom kulturom. Kada već i sam predsednik priča šatrovačkim jezikom, to pokazuje da je ovo društvo bolesno“, zaključuje Romanova.