S novim usponom krajnje desnice u Evropi, koji je obeležen izbornim uspehom švedske partije s neonacističkim korenima, mejnstrim evropske partije suočene su sa pretnjom erozije liberalnih vrednosti.

Pred partijama centra su izazovi da odgovore na brige birača oko rasta troškova života, bezbednosti, imigracije i rata u Ukrajini, pišu svetski mediji, prenosi Radio Slobodna Evropa.

S margine u mejnstrim

Izbori u Švedskoj označavaju novi uspon krajnje desnice u Evropi, ocenjuje Vašington post, ukazujući da će u Evropi biti razbijen još jedan tabu, pošto će o budućoj vladi odlučivati krajnje desničarska stranka, koju su 1988. osnovali ultranacionalistički ekstremisti i neonacisti.

Švedske demokrate su se tokom protekle decenije pomerili s margina politike u toj zemlji ka mejnstrimu, obezbedivši na izborima prošlog vikenda oko 20 odsto glasova, čime će biti druga po snazi parlamentarna partija, navodi američki list, dodajući da je trijumf lidera Švedskih demokrata Jimija Okesona odjeknuo celom Evropom.

Ipak, Švedske demokrate možda formalno neće biti u vlasti, pošto je politička stigma oko njih toliko velika da mogu tehnički ostati izvan vlade koju će voditi Stranka umerenih i liberali, ukazuje Vašington post i ističe da Švedske demokrate neće biti ni u opoziciji – imaće važnu reč u zemlji koja je poznata po svom progresivnom etosu i politici.

Stranke krajnje desnice protekle decenije su iskoristile kolaps takozvanog „sanitarnog kordona“, koji su postavile mejnstrim partije kako bi ih sprečile da osvoje vlast. Krajnje desne partije su već bile u vladajućim koalicijama u Finskoj, Austriji i Italiji, a i kada nisu u vladi, njihovi programi su, kako navodi list, ušli u vlast. Vlada levog centra u Danskoj je, na primer, obuzdala desničarski nativizam usvajanjem njegove antiimigracione politike.

Isto tako, ukazuje Vašington post, za desne mejnstrim partije je prilagođavanje krajnjoj desnici, u nekim slučajevima, jedini put do moći.

Strah od normalizacije krajnje desnice

Kampanjom po pitanjima kao što su imigracija, religija, kriminal i cena ekoloških pravila, Švedske demokrate su ojačale svoju podršku, piše Njujork tajms.

Iako Švedske demokrate neće imati položaje u vladi, velikim delom zato što je drugi koalicioni partner, manja Liberalna partija, odbacila tu mogućnost, očekuje se da će antimigrantska partija zahtevati promene u radu policije, krivičnog pravosuđa, socijalnim beneficijama i ekološkim propisima.

Švedska, koja je poznata po otvorenosti prema političkim izbeglicama, prihvatila je više migranata i tražilaca azila po glavi stanovnika nego bilo koja druga zemlja u Evropi, uključujući Nemačku, tokom migrantske krize 2015. godine. Socijaldemokrate, koje su vladale poslednjih osam godina, po mnogim ocenama, nisu uspele da asimiluju pridošlice većinom iz muslimanskih zemalja, dok je krajnja desnica to iskoristila, povezujući dugotrajno pitanje kriminala za imigraciju.

Druge evropske zemlje sa sličnim nivoom imigracije nisu zabeležile isti porast nasilja s oružjem i istraživači kažu da je potrebno više studija da bi se utvrdilo da li postoji ikakva veza između velikog broja imigranata i nasilnog kriminala.

Dok mnogi brinu da ulazak u vlast stranke koja igra na karte straha i rasizma, predstavljalo normalizaciju krajnje desnice, postoji i uverenje, kako piše Njujork tajms, da bi ignorisanje Švedskih demokrata omogućilo da i dalje kritikuju politiku u zemlji, bez preuzimanja odgovornosti, što bi joj omogućilo dalji rast.

Iritantna zakerala ili smrtna pretnja

Posle procvata krajnje desničarskih partija širom Evropske unije, s ulaskom nekih od njih u vlade, politički mejnstrim treba da bude na oprezu u pogledu erozije tolerancije i liberalnih vrednosti, piše konzervativni Tajms u uredničkom komentaru posle izbora u Švedskoj.

Iako su desničarske vlade u Mađarskoj i u manjoj meri u Poljskoj smanjile pluralizam i slobodu medija, sve stranke koje se obično označavaju kao krajnja desnice nisu iste, ističe londonski list, ukazujući da su se mnoge od njih pokazale kao politički nesposobne – evropska demokratija je do sada bila u stanju da apsorbuje ove izazove.

Privlačnost populističke pobune krajnje desnice, kojoj su zajednički nacionalizam, neprijateljstvo prema imigrantima i sumnjičavost prema muslimanima, kako podvlači Tajms, ne može se lako prevesti u vladanje.

Navodeći primer lider italijanske Lige Matea Salvinija, koji je ušao u koalicionu vladu 2018. pa je potom oborio, posle čega je ponovo bio u opoziciji, list ukazuje da svadljivost i skandali koji prate krajnju desnicu po ulasku u vlast, sugerišu da su takve partije iritantna zakerala, a ne smrtna pretnja po evropsku demokratiju.

Poruka populista nailazi na odjek kod birača, koji osećaju zabrinutost zbog nacionalnog identiteta, terorizma i pritisaka na životni standard, ali protekcionizam i neprijateljstvo prema imigrantima predstavljaju put ka siromašnijem društvu – i ekonomski i kulturno, ističe Tajms, uz ocenu da je zadatak mejnstrim partija da snagom argumenta obezbede da se brige birača adekvatno rešavaju u okviru ekonomske otvorenosti, bezbednosti Zapada i čvrstog nadzora nad ekstremističkim pretnjama.

Panevropski problem

Uspeh Švedskih demokrata pokazuje da nijedna zemlja nije imuna na krajnje desničarske populističke partije, ističe levo orijentisani Obzerver u uredničkom komentaru o „opasnom usponu krajnje desnice u Evropi“.

Zastrašujući uspon krajnje desnice u Evropi je poznata tema koju progresivni političari i liberalni mediji često ponavljaju, ukazuje sestrinski nedeljnik Gardijana, navodeći da se posle Bregzita i pobede Donalda Trampa na izborima u SAD 2016. predviđalo da će porast podrške nacionalističkim, evroskeptičnim, kulturno netolerantnim strankama napraviti preokret, ali se to zapravo nije dogodilo.

Ipak, krajnje desničarske populističke partije su panevropski problem koji se tiče svih demokratija. Brige oko krize troškova života i energije, rata u Ukrajini, imigracije i kriminala s oružjem goruća su pitanja u Švedskoj, ali nisu ograničena samo na Šveđane, ističe nedeljnik, dodajući da su ta pitanja aktuelna i u Italiji, gde se krajnje desničarske partije, na čelu s Braćom Italije Đorđe Meloni, spremaju da osvoje vlast sledećeg vikenda.

Italijanska krajnja desnica deli karakteristike sa evropskom braćom – neprijateljstvo prema „elitama“, autoritarne tendencije, prezir prema multikulturalizmu i rodnim pravima i opsednutost nacionalnim identitetom potpomognutom rasizmom. Istu vrstu bolesti, kako navodi Obzever, imaju Poljska, Holandija, Austrija, Španija i Srbija.

Šteta koju krajnja desnica može da napravi na vlasti bolno je očigledna u Mađarskoj, ocenjuje nedeljnik u uredničkom komentaru, navodeći da su njen premijer naklonjen Rusiji Viktor Orban i njegova stranka Fides opstruisali mere Evropske unije u vezi s Ukrajinom i podrili sudske, akademske, manjinske i medijske slobode.

(RSE, Foto: EPA)