Žetva pšenice u Srbiji trebalo bi da počne u prvim danima jula, a procene su da će ovogodišnji rod hlebnog žita iznositi oko 1,8 miliona tona, izjavio je sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Milan Prostran.
„Pšenica se oporavila u toku maja, stanje useva je dosta dobro i očekujemo hektarski prinos između 3,8 i četiri tone“, rekao je Prostran.

On je ocenio da će 2011. možda biti nešto bolja od prethodnih pet godina, ali još uvek nezadovoljavajuća imajući u vidu da smo „u Srbiji pre dvadesetak godina imali prosečan prinos blizu pet tona po hektaru.“

Prostran je napomenuo i da još uvek nema zvaničnih procena Republičkog zavoda za statistiku, a da su pomenute prognoze izvedene na bazi sakupljenih informacija sa terena i od naučnih instituta.
„Pšenica na poljima širom Srbije za sada dobro izgleda i ukoliko ne bude nekih vremenskih nepogoda, ima idealne uslove da da dobar kvalitet“, naveo je Prostran.

Po njemu, „imaćemo sigurno dovoljno pšenice za svoje potrebe i biće deo za izvoz, negde oko 150.000 tona, možda i 200.000 tona“. Sekretar u PKS je ukazao i da je bitno da u toku žetve i posle njenog okončanja odmah tržište počne da funkcioniše, kao i da je dobro što je prestalo važenje uredbi kojima je ograničavan izvoz pšenice i brašna iz Srbije.

„Naravno, sve ono što će se dešavati tokom žetve i posle nje ostavlja svima mogućnosti da razmišljaju o funkcionisanju tržišta,“ kazao je on.
Naveo je i da će, prema nekim svetskim procenama i prognozama, ovogodišnja cena kilograma hlebnog žita biti „u rasponu oko 20 dinara plus minus dinar – dva“.
„Bitno je da država na tržištu kupuje pšenicu, da i ona bude aktivan učesnik na tržištu, formira jednu solidnu količinu na svojim zalihama i da može kasnije da utiče na smirivanje ili ublažavanje eventualnih većih cenovnih iznenađenja i udara“, ocenio je sekretar u PKS.
Prostran je podvukao da je legitimno pravo države, s obzirom da se radi o veoma važnom prehrambenom proizvodu – hlebu, da smiruje ili podstiče tržište, kao i da ukoliko „bude dobar kupac“, utiče proizvođači na jesen uđu u novu setvu pšenice sa većim ambicijama i površinama.
„Zvanični stav Odbora za poljoprivredu PKS jeste da bi bilo dobro da država otkupi 200.000 tona pšenice, ali bi već svaka količina iznad 100.000 tona, bila veoma značajna za uspostavljanje tržišta i država bi „imala zbog toga dosta dobrih koristi“, naglasio je Prostran.
„Sad je šansa da država aktivno učestvuje na tržištu, kupi ozbiljnu količinu i da u toku sledeće godine, može da utiče na domaće tržište, kao i da na kraju takođe ponudi svoj višak za izvoz“, istakao je Prostran.
Prostran je kazao da se „zamerka svima nama“ odnosi na to što je jesenas tom žitaricom u Srbiji zasejano svega 480.000 hektara.
„Naša je preporuka iz Privredne komore Srbije, da bi s obzirom na još skroman nivo ulaganja i ja bih rekao, skroman prinos, ipak bilo jako dobro, ukoliko bi u jesen ove godine zasejali pšenicu na između 500.000 i 600. 000 hektara“, naveo je on.
„To bi bilo veoma bitno, pre svega, za stabilnost našeg ukupnog tržišta, i u snabdevanju i u cenovnom smislu, pre svega hleba koji je ipak najvažniji naš prehrambeni proizvod“, zaključio je Prostran.

(Autonomija.info)