"Trenutak koji bi mogao da ima trajne posledice za 21. vek i kojim se rizikuje propast zapadne demokratije"
Američki senat blokirao je vojnu pomoć Ukrajini i Izraelu. Razlog nije neka promena u spoljnoj politici Vašingtona, već svađa demokratske i republikanske stranke oko useljavanja.
U SAD za sada ostaje 110,5 milijardi dolara. Američki Senat nije imao potrebnu većinu od 60 glasova kako bi se paket pomoći Ukrajini i Izraelu uopšte našao na dnevnom redu.
Svi predstavnici Republikanske stranke glasali su protiv, a njima se pridružio i nezavisni levičarski kandidat Berni Sanders. On po pravilu glasa kao i Demokratska stranka, ali je ovaj put glasao protiv, zbog, kako je rekao, „trenutne neljudske vojne strategije“ Izraela protiv Palestinaca.
„Propast zapadne demokratije“
Demokratski predvodnik većine u Senatu Čak Šumer, nakon glasanja je ocenio da se radi o „ozbiljnom trenutku koji bi mogao da ima trajne posledice za 21. vek“ i kojim se rizikuje „propast zapadne demokratije“.
Pre toga je predsednik Džozef Bajden iz redova demokrata apelovao na Senat: „Nemojte da pravite greške, današnje glasanje će dugo ostati u sećanju. Istorija će žestoko suditi… Ne smemo da dozvolimo da Putin pobedi.“
Demokratska stranka pomoć Ukrajini obrazlaže potrebom da se podrži globalna demokratiji i da se bori protiv autokratije. Kako se navodi, blokada neophodnog zakona bi i protivnicima i saveznicima SAD signalizovala da Sjedinjene Države ne podržavaju svoje partnere.
S druge strane, poslanici Republikanske stranke žele od demokratske većine da dobiju podršku u pooštravanju useljeničkih zakona i bolje zaštite južne granice SAD, ali i, kako kažu, više odgovornosti prema poreskim obveznicima kada je u pitanju transfer finansija prema inostranstvu.
Bajden signalizirao popuštanje
Šumer je najavio da će ovu pat-situaciju nastojati da prekinu donošenjem novog predloga zakona o pograničnoj politici. Pozadina aktuelnog sukoba je višemesečna svađa republikanaca i demokrata u Senatu oko finansiranja pomoći za Ukrajinu i Izrael, interesa Vašingtona u Indo-pacifičkom regionu, kao i oko međunarodne humanitarne pomoći.
Sada je i sam predsednik Bajden signalizirao da je spreman na ustupke republikancima po pitanju kontrole granice prema Meksiku, što je naišlo na pozitivne reakcije kod suparničkog tabora. Ali, to bi istovremeno, kako se procenjuje, Bajdenu moglo da stvori probleme u sopstvenim redovima, odnosno kod onih članova Demokratske stranke koji se pribojavaju da bi njegovi ustupci mogli da ugroze pravo na azil.
Raniji dogovor oko budžeta bio je moguć tek kada je iz finansijskog paketa izbačena pomoć Ukrajini. Republikanci se protive svakoj daljoj vojnoj pomoći vladi u Kijevu.
(Deutsche Welle, foto: Beta/AP)