Skip to main content

Referendum i greške u zapisniku o radu glasačkog odbora u Kisaču

Lokalne samouprave 22. jan 2022.
3 min čitanja

Referendum o promeni Ustava u oblasti pravosuđa, koji je održan 16. januara, obeležila je mala izlaznost, ali i nepravilnosti na glasačkim mestima.

U Kisaču je glasački odbor na biračkom mestu broj 95 sastavio zapisnik o svom radu sa pogrešnim podacima: od 1 033 upisanih birača upravo toliko je glasalo za „DA“ i isto toliko za „NE“. Pojedini mediji su pisali o ovim greškama, ali nisu naveli da su greške narednog dana ispravljene. Ipak, postavlja se pitanje da li greške u zapisnicima i način postupanja sa istim ostavljaju i prostor za zloupotrebe.

Zapisnik o radu glasačkog odbora na biračkom mestu broj 95 u Kisaču sastavljen je 16. januara i u njemu se navodi da je upisanih glasača bilo 1 033, od kojih je 253 izašlo na glasanje i 5 glasačkih listića je bilo nevažećih. Greške nastaju u drugom delu zapisnika, u kojem se navode brojevi glasova koje su dobili ponuđeni odgovori na referendumsko pitanje „Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?“. Prema ovom zapisniku, svih 1 033 upisanih birača, iako se nisu svi pojavili na izborima, je glasalo za ponužen odgovro „DA“ i za ponuđen odgovor „NE“.

Na sajtu Republičke izborne komisije (RIK) je isti ovaj zapisnik objavljen tog istog dana, kada je sastavljen, u nekoliko minuta posle 22 časova, iako su pojedini mediji posle dva dana od održavanja referenduma tvrdili da nije objavljen.

Očigledne greške u konkretnom kisačkom zapisniku su ispravljene dan nakon održavanja referenduma, kada je Gradska izborna komisija Grada Novog Sada donela rešenje o ispravkama zapisnika sa nekoliko glasačkih mesta na teritoriji ovog grada, uz prigradska naselja. Ovo rešenje objavljeno je na sajtu RIK-a 18. januara.

Kako se postupa sa greškama u zapisnicima o radu glasačkog odbora?

Uputstvo za utvrđivanje rezultata republičkog referenduma predviđa tri mogućnosti postupanja sa greškama u zapisnicima o radu glasačkog odbora.

„Kada su u pitanju lake greške (očigledne omaške) potkomisija na osnovu izveštaja kojim su konstatovane greške u popunjavanju zapisnika o radu glasačkog odbora i glasačkog materijala donosi rešenje o ispravljanju zapisnika o radu glasačkog odbora. Ukoliko su u pitanju teške greške (grube računsko-logičke greške) potkomisija na osnovu uvida u izborni materijal može doneti rešenje o ispravljanju zapisnika o radu biračkog odbora“, objašnjava advokat Veljko Milić.

Prema rečima advokata Milića, postoji i treća mogućnost, kada potkomisija utvrdi da na određenom glasačkom mestu uopšte nije moguće utvrditi rezultate glasanja i u tom slučaju donosi rešenje kojim se ponavlja glasanje na tom glasačkom mestu.

Inače, član 40 Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi propisuje obavezne elemente koje svaki zapisnik mora da sadrži, obavezu da zapisnik potpišu svi prisutni članovi glasačkog odbora i da ga u roku od 12 sati od zatvaranja biračkog mesta dostave izbornoj komisiji. Ovaj zakon detaljnije ne reguliše način izrade zapisnika o radu glasačkog odbora.

Uputstvom za utvrđivanje rezultata republičkog referenduma koji je donela Republička izborna komisija, u članu 2, predviđeno je da tokom utvrđivanja rezultata glasanja, glasački odbor prvo popunjava Kontrolni formular za proveru logičko-računske ispravnosti rezultata glasanja na glasačkom mestu, a tek nakon što se utvrdi da su rezultati logičko-računski ispravni oni se upisuju u zapisnik o radu glasačkog odbora.

„Na samom obrascu Kontrolnog formulara koji je propisala Republička izborna komisija i koji je dostupan na sajtu RIK-a, dato je uputstvo za postupanje u slučajevima da se neki od podataka iz Kontrolnog formulara pogrešno prepiše u zapisnik o radu glasačkog odbora. U tom slučaju, RIK propisuje da pogrešno prepisan podatak ne treba prepravljati, već ga treba precrtati i pored njega upisati ispravan podatak. Osoba koja je izvršila korekciju treba da se potpiše pored ispravnog podatka“, kaže pravnik Veljko Milić i dodaje:

„Prema tome, na zapisnicima o radu glasačkog odbora moguće je vršiti kasnije prepravke, pitanje je koliko ova mogućnost ostavlja prostora za zloupotrebe.“

Šta je doneo referendum?

Na referendumu je 30,65 odsto od upisanih u birački spisak sa 61,84 procenata potvrdilo predložene izmene, što znači da će sudije i tužioce će ubuduće birati stručna tela, a ne Skupština kao dosad, što bi, prema tvrdnjama predlagača promena, trebalo da dovede do veće nezavisnosti sudstva od politike.

U većim gradovima su se građani većinski izjasnili da ne podržavaju ove izmene. Na primer, u Novom Sadu 53 odsto građana koji su izašli na referendum glasalo je protiv ovog predloga.

U opštini Bački Petrovac, 65,2 odsto birača je svojim glasom potvrdilo izmene ustavnog akta, a 37,8 odsto građana ove lokalne samouprave je odlučilo da iskoristi svoje glasačko pravo. Najmanja izlaznost je zabeležena u Kulpinu, tek nešto iznad 25 procenata, dok je u Magliću zabeležena izlaznost iznad 50 procenata (na biračkom mestu u Domu kulture 50,9 procenata, a na biračkom mestu u OŠ „Žarko Zrenjanin“ 55,2 procenata).

Prema posmatračkoj misiji CRTA, referendum o promeni Ustava ostao je u senci drugih političkih tema, kako u izveštavanju medija tako i u radu političkih aktera koji nisu pokazivali veliko interesovanje za referendumsko pitanje.

„Iako je glasanje uglavnom proteklo u skladu sa zakonom, teže povrede izbornih prava i procedura koje predstavljaju krivična dela, zabeležene su na 4 odsto glasačkih mesta i bacaju senku na referendum.  Ipak, po obimu i intenzitetu, nepravilnosti nisu presudno uticale na ishod referenduma. Ozbiljnost i učestalost takvih neregularnosti  i u prethodnim izbornim procesima, a posebno činjenica da posle njih nisu usledile reakcije nadležnih institucija, ilustracija su lošeg stanja izbornih uslova u Srbiji i razlog za zabrinutost pred predstojeće izbore, ocenila je Posmatračka misije Crte u  izveštaju o posmatranju referendumskog procesa.

Vladimíra Dorčová Valtnerová (Storryteller, foto: Pixabay)