Algoritmi na društvenim mrežama i podaci koje te mreže prikupljaju o korisnicima utiču ne samo na plasiranje oglasa targetiranim grupama u cilju prodaje određenog proizvoda, već i na informisanje i formiranje stavova građana o nekoj temi, kažu sagovornici podkasta Reaguj! „Ritam algoritma“ .

Prilikom pretraživanja interneta ili prelistavanja feed-a na društvenim mrežama, izbor sadržaja koji će prioritetno biti prikazani korisnicima zavisi od algoritama. Na osnovu prikupljenih podataka o korisnicima i uočenih obrazaca ponašanja na internetu, njima će biti prikazani sadržaji za koje je algoritam procenio da su “najpogodniji” za njih, odnosno u skladu sa njihovim ličnim preferencijama.

IT stručnjak iz HACLAB-a Beograd Aranđel Bojanović objašnjava da su algoritmi, najjednostavnije rečeno, skup komandi za koje, ako ih izvršimo, dobijemo neki rezultat. S obzirom da su softverski kreirani od strane programera, nevidljivi su, te samim tim mnogi korisnici nisu ni svesni njihovog postojanja i delovanja. On ističe dihotomiju između onoga što su potrebe korisnika interneta i onoga što je cilj kompanije čiji softver korisnici koriste.

“U konkretnom slučaju, postoje određeni algoritmi koji definišu kako se određene informacije nama serviraju. One često funkcionišu tako što se grupa ljudi koji rade u kompaniji dogovori oko ciljeva aplikacije i toga kako bi određeni deo softvera trebalo da radi, odnosno kakvu vrstu informacija treba da pruža. Potom programeri sve to definišu i mi kao krajnji korisnici imamo interakciju sa tim softverom”, objašnjava Bojanić.

Kako društvene mreže imaju veliki broj korisnika, jasno je i da je količina prikupljenih informacija o korisnicima – enormna.

“Poenta je da se svi ti podaci i korisničke interakcije zapisuju na servisima koje te firme kontrolišu. Zapravo, kompanije su našle biznis model da se, sa svojim serverima i administratorima, umetnu između korisnika. Tu se otvara veliki problem nejednakosti, ali i pitanje privatnosti, jer sada postoji neki entitet koji poseduje više informacija nego bilo ko od nas i ima informacije o nama u koje mi nemamo uvid. Te informacije se lako pretvaraju u novac kroz prodaju reklamnog prostora”, kaže Aranđel Bojanić.

Naplaćivanje u podacima

Društvene mreže su samo naizgled besplatni servisi, smatra Bojan Perkov, istraživač u SHARE fondaciji. Prilikom kreiranja naloga, korisnici se moraju saglasiti sa određenim uslovima korišćenja, koji podrazumevaju i načine prikupljanja podataka. On objašnjava da korisnici često nisu svesni na koji se način mogu iskoristiti podaci koje su oni, na kraju krajeva, dobrovoljno ustupili.

“Servisi kao što su Facebook i Instagram nisu besplatni, već postoji neka druga vrsta transakcije. Dakle, za otvaranje naloga vi ne plaćate novčanu pretplatu, ali morate da pristanete na uslove korišćenja tog servisa. I ljudi često pomisle: ‘Ma šta mene briga, daću im podatke’, jer nemaju osećaj da je to nešto što njih lično pogađa. Više se vode logikom ‘ja sam jedan od milion’. Tako korisnici često postanu svesni efekta koji algoritmi imaju na njihov internetski život tek kada primete veliki broj oglasa koji su izuzetno relevantni za njih”, kaže Perkov.

On naglašava da nas čak i bojkotovanje kreiranja naloga na društvenim mrežama ne štiti od takozvanih “trekera”, koji prate našu aktivnost na internetskim stranicama.

“Čak i ako ne koristite Facebook, njegovi trekeri mogu pratiti vaše ponašanje na internetu. Facebook prati svakoga ko uđe, recimo, na neki sajt koji ima neki Facebook dodatak, poput lajk ili share dugmeta. Cilj tih trekera i prikupljanja podataka o posetiocima sajtova jeste njihova analiza i, na kraju, neka korist za ljude koji žele da se oglašavaju. Oni zahvaljujući tome tačno znaju kako će plasirati svoj proizvod određenim ciljnim grupama i pojedincima”, objašnjava on.

Sagovornik podkasta “Reaguj” Bojan Perkov kaže i da je, pored samog prikupljanja podataka, problem i netransparentnost poslovanja velikih IT kompanija.

“To je strogo čuvana poslovna tajna, jer je u pitanju stvar od velikog značaja za biznis modele najvećih IT kompanija na svetu, i vi ne možete sa sigurnošću da znate zašto vam se baš određeni post na Facebook-u pojavljuje na news feed-u, ili određena slika određene osobe na Instagramu. Tu ima jako malo transparentnosti, a sa druge strane – uticaj je ogroman. Mi danas zapravo imamo jednog, najvećeg, glavnog i odgovornog urednika sadržaja na svetu, a to je Facebook-ov algoritam”, ocenjuje Bojan Perkov.

Ono što predstavlja dodatni problem kada je reč o ograničavanju korišćenja ličnih podataka korisnika na internetu jesu i različiti zakonski okviri u državama, dok internet, društvene mreže i njihovi sadržaji ne prepoznaju državne granice.

Zakoni kao vid odbrane

Kada je reč o Srbiji, novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti stupio je na snagu u avgustu 2019. godine. Ovaj Zakon oslanja se na Opšte uredbe o zaštiti podataka ili GDPR, koji predstavlja zakon Evropske unije, a koji je izašao godinu dana ranije, odnosno 2018. godine.

Prema novom Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, onaj ko sakuplja podatke to mora činiti na pošten i transparentan način prema osobi čije podatke prikuplja. Dakle, mora navesti svrhu prikupljanja podataka, a sme da prikuplja samo one podatke koji su mu potrebni za tu svrhu – ništa više od toga. Podaci treba da budu ažurni i tačni i ne smeju se čuvati duže nego što je to predviđeno svrhom. Podaci se moraju zaštititi od nezakonite obrade, uništenja ili oticanja.

Jedna od novina koja je dobijena ovim zakonom je i pravo na zaborav. To znači da pojedinac ima pravo zatražiti da se neki njegov podatak zauvek obriše sa interneta. Novim zakonom dobijeno je i pravo na prenosivost podataka, što znači da od kompanija koje se bave ličnim podacima korisnici mogu zatražiti sve podatke koji ih se tiču.

Aleksa V. Anđelković, advokat i partner u WALK Attorneys at Law /Advokati iz Beograda, za podkast “Reaguj!” navodi da je donošenjem novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti srbijanska regulativa stvorila slični pravni osnov kao u Evropskoj uniji kada su u pitanju načela, i principi obrade i zaštite podataka o ličnosti. Međutim, postavlja se pitanje šta sve spada u podatke o ličnosti koje je moguće zaštititi.

“Podatak o ličnosti je poprilično bezobalno definisan u Zakonu i te definicije su široko postavljene. Svaki podatak koji se na nedvosmislen, neprosredan ili posredan način odnosi na određenu ličnost, smatra se podatkom o ličnosti. Na primer, cookies, odnosno tzv. ‘kolačići’ koji se postavljaju na sajtovima, ukoliko mogu da se povežu sa identitetom određene ličnosti – smatraju se podatkom o ličnosti, iako sami po sebi govore samo o određenom tehničkom instrumentu preko kojeg korisnik pristupa internetu”, navodi Anđelković.

On objašnjava da se građani mogu zaštiti na dva načina. Prvo ističe postojanje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao instituciju koja je tu da sprovodi i kontroliše primenu Zakona o podacima o ličnosti.

“Prvi nivo je taj institucionalni nivo i tu se podrazumeva institucija Poverenika, kao organa koji je nadležan za sprovođenje i kontrolu Zakona. Njegova praksa u poslednje vreme, naročito od početka primene novog zakona, ide u pozitivnom pravcu. Sa druge strane, određeni broj kompanija čiji se rad zasniva na pružanju usluga na internetu, imenovao je svoje lokalne predstavnike. Google, Netflix i Snapchat su primeri kompanija koje imaju svoje predstavnike. Dakle, svako od nas može da se obrati Povereniku ili imenovanom licu određene kompanije”, kaže Aleksa V. Anđelković.

Kada govorimo o efektima koje algoritmi imaju na naš svakodnevni život, pored problema privatnosti ličnih podataka, postoji i problem posledica koje selektivno prikazivanje sadržaja i informacija može imati na formiranje stavova korisnika društvenih mreža. Nije reč samo o tome šta ćemo kupiti, već i šta ćemo misliti. U nekoliko navrata pokazalo se da korisnički podaci, koje svesno ili nesvesno ostavljamo na društvenim mrežama, mogu biti zloupotrebljeni i kako bi se manipulisalo, na primer, izbornim procesima. Najpoznatija ovakva afera jeste Facebook-Cambridge Analytica iz 2018. godine.

Docentkinja na Odseku za medijske studije Filozofskog fakuteta u Novom Sadu Jelena Kleut kaže da smo i na prošlim američkim izborima i tokom kampanje za Bregzit mogli da vidimo da ti prikupljeni podaci o korisnicima društvenih mreža mogu otići u ruke političkim oglašivačima, koji ih mogu koristiti na različite načine.

“Ono što smo videli sa Cambridge Analytica aferom jeste da korisnički podaci mogu da se koriste u kvazi-naučne svrhe. Dakle, imamo svrhu koja u svojoj osnovi možda jeste naučna, a cilj je da se sazna kako se ponašaju korisnici Facebook-a, u ovom slučaju. Ali, kada se tu umeša i politička propaganda, onda dobijamo jednu eksplozivnu mešavinu koja omogućava da, mimo očiju svih regulatora u oblasti političkog oglašavanja, do korisnika stižu vrlo ciljane poruke”, kaže Jelena Kleut.

Uticaj i na individualno mišljenje

Ona objašnjava i na koji način selektivnost sadržaja koju su doneli algoritmi utiče na individualno mišljenje i stavove pojedinaca. Kako kaže, svi ljudi su skloniji izlaganju sadržajima koji su u saglasnosti sa njihovim vrednostima i pogledima na svet. Međutim, u toj želji da društvene mreže ponude korisnicima ono što je relevantno za njih – one im nude samo to: potvrdu njihovih stavova, bez mogućnosti da ih izlože nekakvim drugačijim mišljenjima.

“Iako na tom individualnom nivou postoje zadovoljni korisnici, koji se rado vraćaju društvenim mrežama, zato što tu nalaze samopotvrdu svojih stavova, na globalnom nivou nastaju zajednice koje zaista ne znaju šta drugi sugrađani misle o određenoj temi ili šta opozicione stranke, u odnosu na onu za koju se birač opredeljuje, misle o određenoj temi. I ono što je najvažnije, ne postoji nikakav filter onoga što su relevantne, proverene i koliko-toliko tačne informacije, zato što to uopšte nije kateogrija koju društvene mreže prepoznaju kao važnu”, upozorava Jelena Kleut.

Sagovornica podkasta “Reaguj!” dodaje i da se stvari na ovom polju društvenih mreža ipak polako menjaju. Naročito kod Tvitera vide se značajni pokušaji da oni sadržaji koji su prošli kroz nekakve provere budu istaknutiji, vidljiviji i dostupniji korisnicima. Facebook je takođe pred ovogodišnje američke izbore načinio neke korake, dok YouTube ostaje po strani, iako je on važna platforma za informisanje mlađih generacija.

“Može se videti pokušaj da se to pitanje tačnosti i validnosti određenih navoda nekako uključi u algoritamsku obradu. Ali, čak i u tom slučaju, radi se o nekakvom eksternom oblikovanju algoritmama, pre nego da se oni u startu naprave takvim da budu korisni za zajednice na globalnom nivou. To je ono što mislim da predstavlja bojazan svih nas, zemalja koje se nalazimo na periferijama interesa globalnih internetskih giganata. Dakle, mreže svoje algoritme ne menjaju strukturno, tako da oni zahvate ceo svet, nego mnogo više rade tamo gde prepoznaju neki urgentni problem, u njihovim matičnim zajednicama, kao što su zemlje Amerike i zapadne Evrope”, kaže Jelena Kleut.

Govoreći o fenomenima društvenih mreža, ona smatra da je neke njihove parametre dosta teško istražiti klasičnom naučnom aparaturom. Ipak, objašnjava da neka poslednja istraživanja pokazuju da fenomen takozvanih “eho odaja” na socijalnim mrežama ipak nema toliko velike posledice kao što se u početku mislilo. Društvene mreže, pored svih svojih nedostataka, i dalje pružaju više mesta za pluralizam mišljenja od tradicionalnih masovnih medija.

“Kod ‘eho odaja’ postoji nešto što se tek sada pojavljuje u istraživanjima i razvejava najcrnje slutnje o podelama unutar društva do kojih ‘eho odaje’ mogu da dovedu. Naime, korisnici koji vrlo aktivno koriste internetske društvene mreže, ne zapadaju u ‘eho odaje’. Oni korisnici koji malo manje koriste društvene mreže, oni su zapravo u tom spletu okolnosti koji ih dovedu do toga da budu izloženi samo određenom broju sadržaja. Dakle, postavlja se pitanje i da li je problem ‘eho odaja’ možda i prenaduvan u sklopu jedne opšte kritike društvenih mreža i efekata koje one imaju po društvo”, kaže Jelena Kleut.

Kada se govori o pozitvnim aspektima društvenih mreža, treba napomenuti da su algoritmi doneli i neke nove poslovne šanse za mnoge mlade ljude. Upravo zbog algoritama, čitav sektor digitalnog marketinga je procvetao. Andrijana Božić, poznatija kao Vesnik proleća, organizuje Instagram radionice gde polaznike uči kako da ovu platformu iskoriste za promociju svog posla. Ona naglašava da se algoritam Instagrama može iskoristiti u svoju svrhu samo ako se često postavlja kvalitetan sadržaj.

“Za uspeh na društvenim mrežama algoritam može da pomogne i poznavanje algoritma do te mere, do koje možemo da ga upoznamo, može da pomogne. Ipak, postoje neke stvari koje su od algoritma važnije, a to su dobar sadržaj i redovno postovanje. To pomaže da algoritam radi u našu korist. Dakle, ako imate dobar sadržaj, ali neredovan, to ne može da funkcioniše kako treba. Sa druge strane, ako imate redovan sadržaj koji nije dobar i nije kvalitetan, onda je on besmislen i opet ne može da donese rezultate”, kaže Andrijana Božić.

Ona naglašava i da Instagram najviše zavisi od novca koji u oglašavanje na njemu investiraju velika preduzeća.

“Prilično je jasno da Instagram funkcioniše kao kompanija, odnosno zarađuje novac od plaćenih reklama koje u njega investiraju velike kompanije. Naravno, investiramo i mi mali preduzetnici, jer bilo ko može da uplati sponzorstvo na Instagramu, ali se veliki novac sliva iz nekih velikih kompanija”, kaže Andrijana Božić.

Ipak, iako su algoritmi doneli i neke pozitivne stvari i omogućili nove vidove zaposlenja, naročito za mlade, potrebna je veća edukacija korisnika o tome kako da čuvaju svoje lične podatke na internetu. Bojan Perkov iz SHARE fondacije kaže da postoje načini da korisnici interneta i društvenih mreža zaštite bar deo svojih podataka.

“Za početak, postoje različiti dodaci, poput ‘Ad blocker-a’. Postoji i dodatak za Mozilla Firefox pretraživač, koji može sprečiti da Facebook prati šta korisnici rade na drugim sajtovima dok su ulogovani i na Facebook. To su neki početni koraci, ali opet, dok to ogroman broj ljudi ne počne da primenjuje, pitanje je koliko to može da utiče na profite najvećih IT kompanija”, smatra Perkov.

Kada je reč o nekim zvaničnim preporukama o zaštiti na internetu, Sektor za visokotehnološki kriminal Ministarstva unutrašnjih poslova savetuje korisnike da, pre nego što nekome pošalju informacije o sebi, saznaju kako će se one koristiti i kome će biti prosleđene. Takođe, preporučuje se izbegavanje odgovaranja na tzv. spam mejlove, odnosno mejlove za koje korisnici nisu sigurni da poznaju njihovog pošiljaoca. Datum rođenja, broj telefona, adresu stanovanja i slične podatke treba pažljivo deliti sa drugim licima. Lozinku ne treba automatski čuvati i treba je često menjati, a profile na društvenim mrežama držati zaključanim.

Irena Čučković (Redakcija “Reaguj!”)

Naslovna fotografija: Pixabay

(Reaguj! je podcast serijal Nezavisnog društva novinara Vojvodine koji je dostupan na kanalima NDNV na iTunes-u , Stitcher-u, Castbox-u, google podcasts-u kao i na sajtu podcast.rs. Ova epizoda podkasta Reaguj nastala je u okviru projekta „Promocija medijske i informacijske pismenosti i jačanje nezavisnih medija na Zapadnom Balkanu“ koji sprovodi Novosadska novinarska škola uz podršku amabsade Velike Britanije u Beogradu.
Stavovi iskazani u podkastu ne odražavaju nužno i stavove Vlade Velike Britanije.)