Skip to main content

(REAGUJ!): Pandemija značajno uticala na tržište imuno suplemenata

Građani 11. mar 2022.
5 min čitanja

Iako upotreba vitaminskih suplemenata može umnogome koristiti našem zdravlju, sa njihovim doziranjem ipak treba biti oprezan, saglasni su sagovornici 91. epizode podkasta “Reaguj!”.

Specijalistkinja farmacije Sonja Stojiljković kaže da na tržištu postoji veliki broj suplemenata koji se tiču imuniteta. Pre svega, u pitanju su vitaminski i multivitaminski preparati.

“Od kako je krenula pandemija koronavirusa, u fokusu su vitamin C, vitamin D i cink, za koje su neke studije pokazale da mogu, u nekoj manjoj meri, čak i suzbiti viruse, odnosno da mogu dovoljno ojačati imunitet pacijenta kako bi se on bolje borio protiv virusa. Pored toga, tu je selen kao antioksidans, magnezijum kao element koji utiče na opuštanje mišića i generalno na energetski sistem organizma. Takođe, postoje i preparati koji su na bazi različitih biljaka, kao što je na primer ehinacea, koja ima moć da poveća količinu leukocita – belih krvnih zrnaca kod čoveka. Imunoglukani, odnosno betaglukani, jesu grupa jedinjenja koja se sve češće dodaju u suplemente za imunitet, jer se pokazalo da imaju jako dobru efikasnost, pre svega za neka respiratorna oboljenja”, objašnjava Stojiljković.

Ona dodaje i da je sama pandemija značajno uticala na tržište imuno suplemenata, te da je njihov broj sada možda i desetostruko veći u odnosu na period pre pandemije. Stojiljković objašnjava i da se suplementi istih sastojaka mogu razlikovati po načinu resorpcije ili proizvodnje, ali i da ne važi uvek pravilo da je skuplje ujedno i kvalitetnije.

“Možete obezbediti dovoljnu koncentraciju vitamina i minerala i sa jeftinijim preparatima, samo što oni, ili moraju da se uzimaju češće, ili u malo većoj dozi. To već zavisi od preparata do preparata, i zato se uvek treba konsultovati sa farmaceutom u apoteci. Nekada cenu preparata može da određuje i to da li su pogodni za vegane, da li su napravljeni bez konzervanasa i slično”, kaže sagovornica podkasta “Reaguj!”.

Sonja Stojiljković (ustupljena fotografija)

Rast tržišta imuno suplemenata u svetu

I statistika potvrđuje povećanu prodaju imuno suplemenata od početka pandemije. U istraživanju koje je sprovela američka kompanija Facts and Factors, predviđa se da će prihodi od prodaje suplemenata do 2026. godine biti 423 miliona američkih dolara. Trenutna potražnja za ovim supstancama vredna je 283 miliona dolara. Navode da je razlog ovome povećana svest ljudi o potrebi da se unose vitamini i minerali, koje brz način života i brza hrana ne mogu da nadoknade. Neki od glavnih igrača na tržištu suplemenata jesu Fajzer i Dupont, ali i Herbalajf i Nestle, dok najbrži progres imaju azijske kompanije.

Kovid 19 samo je ubrzao ovaj proces, što se može primetiti i u reklamama za sokove koji su do pre dve godine samo “osvežavali”, a sada sadrže i nephodne vitamine i minerale. Najveću prodaju ostvarili su oni proizvodi koji navode da pojačavaju imunitet. Međutim, porasla je i prodaja suplemenata vezanih za sport. Ovom tržištu značajno doprinosi i veganska ishrana koja je povećala potražnju za zovom, ehinaceom i kurkumom.

Kada je domaća farmaceutska industrija u pitanju, Privredna komora Srbije je pre dve godine odobrila izvoz lekova tokom prve godine pandemije. To znači da je lekova na domaćem tržištu bilo dovoljno i tada je Hemofarm povećao proizvodnju za 10 odsto.

Internet zdravlje

Od početka pandemije koronavirusa, na internetu se pojavio veliki broj tekstova i saveta o tome koji vitamini mogu uticati na suzbijanje koronavirusa ili ojačati imunitet.

Tako RTS u tekstu pod nazivom “Njegovo veličanstvo – vitamin De”, objavljenom krajem prošle godine, navodi da vitamin D ima posebno mesto u prevenciji i lečenju, te da ovaj vitamin unosimo kroz meso, ribu i jaja – ali da lekari savetuju da je svakako potrebno uključiti i suplemente.

Portal Lepa i Srećna pisao je da nutricionisti savetuju da tokom pandemije dnevno uzimamo dva puta po 500 miligrama vitamina C za prevenciju od infekcije. Nutricionistkinja sa pomenutog portala dalje savetuje da je potrebna i suplementacija vitamina D i K2, te da doza vitamina D treba da bude između 5 i 10 hiljada IU, kao i da je potrebno uzimati 20 miligrama cinka na dan.

Kako je i portal Danas pisao još 2020. godine – kada su virusne infekcije u pitanju, najvažnije je uzimati vitamine D i C, koji su, po navodima autorke, bez sumnje glavni zaštitnici našeg imunog sistema. Pored vitamina D i C, autorka ističe i cink. Prema njenim rečima, delovanje cinka kao minerala podrazumeva “stopiranje” procesa upale, odnosno oboljenja, jer svojim delovanjem na ćelije virusa prekida dalja lančana vezivanja i na taj način blokira dalje širenje i suzbija postojeće.⁣ Ipak, nutricionistkinja sa portala Danas nije dala savet čitaocima da kupuju suplemente, već je nabrojala namirnice u kojima je moguće pronaći potrebne vitamine.

Medijski prostor za pružanje saveta za prevenciju koronavirusa suplementima su, pored lekarima i nutricionistima, određeni mediji davali i sportistima. Tako je portal Telegraf tokom 2020. godine objavio tekst sa deset saveta tenisera Novaka Đokovića o načinima da se smanji rizik od infekcije koronavirusom. Ovaj tekst je ubrzo proverio portral Raskrinkavanje.ba i došao do zaključka da su neki od Đokovićevih saveta ne samo netačni, već i opasni. Tako je Đoković u tekstu Telegrafa savetovao da je potrebno uzimati višestruko veću dnevnu dozu vitamina C i cinka od preporučene, što je izrazito nepreporučljivo od strane stručnjaka, a pored toga, naveo je i da je koloidna srebrna voda izuzetno delotvorna za imunitet. Kako navodi portal Raskrinkavanje.ba, za učinkovitost ove srebrne vode ne postoje dokazi, a potencijalno može i narušiti zdravlje. Kako je navedeno u tekstu Raskrinkavanja, članak sa Đokovićevim savetima su preneli brojni portali, uključujući Blic, Dnevnik, Sport (u BiH), Alternativna televizija, Nezavisne novine, Naša borba i Republika.

Upozorenja lekara

Upravo zbog mogućnosti pojave dezinformacija na internetu, najbolje je o upotrebi suplemenata posavetovati se sa lekarom. Specijalista interne medicine doktor Dejan Zahorjanski ističe da je uzimanje vitamina preporučljivo, posebno nakon preležanog kovida, ali naglašava da to treba biti u ograničenom vremenskom periodu. On dodaje i da je unos vitamina putem suplemenata preporučljiv onda kada nemamo izbalansiranu ishranu.

Dejan Zahorjanski (ustupljena fotografija)

“S obzirom da sve više konzumiramo brzu hranu, te da je i kod nas zastupljena nezdrava ishrana, pojavljuje se potreba za suplementacijom i dodatnim uzimanjem vitamina da bi se doze dnevnog unosa podigle na adekvatan preporučeni nivo i kako bi opet to sve dalo svoj doprinos jačanju imuniteta i borbi sa virusnom infekcijom”, objašnjava Zahorjanski, napominjući da prekomerne doze vitamina mogu imati toksičan efekat.

“Uglavnom govorimo o dozama koje su deset puta veće od preporučenih i koje mogu da izazovu kontraefekte. Na primer, imamo kompleks vitamina B koji se uzima kod nervnih oštećenja, kod periferne neuropatije, kod dijabetes neuropatije, kao pomoć lečenju perifernih nerava i za adekvatno funkcionisanje perifernih nerava. Ali ako uzimate deset puta veću dozu tog vitamina u dužem vremenskom periodu, dobijate zapravo toksični efekat tog vitamina. Vitamin B6 u prekomernoj dozi može dovesti do oštećenja nervnog sistema koja mogu rezultirati paralizom”, upozorava Zahorjanski.

Irena Čučković (redakcija podkasta Reaguj!/naslovna fotografija: Pixabay)