Problem parkiranja u gradovima je svakodnevni i pogađa mnoge društvene kategorije, ali iako je lako rešiv – treba prvo da se zamislimo kome bi smetalo naše vozilo čak i da se parkiramo na nekoliko minuta dok odemo u prodavnicu ili platimo račune, navode sagovornici 38. epizode podkasta Reaguj Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

Stanovnici većih gradova Srbije se sve više suočavaju sa problemom gde parkirati svoj automobil. Podaci od prošle godine pokazuju da samo u Novom Sadu ima oko sto pedeset hiljada automobila, a u Nišu nešto manje od sto hiljada automobila. Ovi podaci govore da na svaka dva stanovnika samo ova dva grada ide po jedan automobil.

Mnogi vozači u nedostaku propisanih parking mesta pribegavaju parkiranju na prvom slobodnom, a to je uglavnom u gradskim jezgrima, i nepropisno mesto.

Ko je sve ugrožen?

Jedan od mnogih vozača koji imaju problem sa parkiranjem u velikom gradu kao što je Novi Sad jeste i Saša Škrgić, koji je na neprijatan način saznao da je parking mesto u stvari zelena površina. Za podkast Reaguj Škrgić kaže da je u potrazi parking mesta video slobodnu površinu na kojoj je viđao parkirane automobile i da je rešio da se tu parkira nakon petnaest minuta bezuspešne potrage.

„Tehnički je zelena površina, ali vidi se da se tu parkiraju, da je utabano, da ima tragova, i ostavio sam tu auto. Ujutro kada je trebalo da krenem negde auta nije bilo, odneo ga je pauk. Što je očigledno smetalo nekome ko se inače tu parkira jer je po prijavi građana uklonjen. Tako da sam 100 evra morao da platim da bih ga uzeo nazad iz Parking servisa i još uvek čekam da mi stigne kazna od prekršajnog sudije“, navodi on.

Sa druge strane, nepropisno parkiranje utiče i na bezbednost pešaka u saobraćaju jer se često automobili nađu na trotorarima, pa je pešacima teško ili nemoguće da prođu. Ipak, najviše problema bahati vozači prave starim sugrađanima, roditeljima sa malom decom i osobama sa invaliditetom.

Nevena Milinčić je mlada trudnica i majka desetomesečnog dečaka. Kako živi u jednom od naseljenih delova u Nišu, ona se svakodnevno susreće sa problemom nepropisno parkiranih automobila koji onemogćuju svakodnevno kretanje roditelja sa decom.

„Svakog dana nailazim na automobile parkirane na trotoaru, tamo gde ne treba da se parkiraju, pa moram da spustim kolica na ulicu, obiđem auto i vratim se na trotoar. Problem predstavljaju trotoari koji su visoki, a ne postoji rampa“, kaže Milinčić i dodaje da se nije žalila jer ne veruje da se, i pored kažnjavanja, bahato parkiranje može se sprečiti.

Kada se prođe kroz urbaniji deo grada sa starim osobama, kolicima sa malim detetom ili osobom sa invalitietom, mogu se primetiti stvari koje se do tada ne primećuju, poput ivičnjaka, rupa na pešačkoj stazi, bašta kafića ali i nepropisno parkiranih automobila. Tada, možemo reći, osetimo koliko je otežano svakodnevno kretanje osoba sa invaliditetom. Jedna od njih je i slepoj novinarki Milici Ćirić koja za naš podkast kaže da je to za nju veliki problem, ali ništa veći nego za osobe koje vide jer u svakom slučaju moraju da siđu sa trotoara na kojem je parkiran auto i da se deo puta kreću kolovozom što predstavlja opasnost za sve.

„Trebalo bi da se radi na dizanju svesti ljudi kako bi slepi jednostvano mogli lakše da se kreću, kako bi svi svatili da smo i mi ravnopravni članovi društva samo da nam se omogući da se jednako opušteno krećemo kao i ostali“, ističe Ćirić.

Šta se trenutno radi?

Kada su žalbe u pitanju, za podkast Reaguj iz kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti kažu da u bazi podataka Poverenika nema pritužbi koje se vode kao pritužbe zbog bahatog parkiranja, ali dodaju da su imali pritužbe kada je reč o parking mestima osoba sa invaliditetom i da su se one odnosile na pravo korišćenja tih parking mesta.

Iz kancelarije Poverenika objašnjavaju i da je bahato parkiranje problem u kom se mogu naći različite kategorije stanovništva kojima je zbog toga ograničeno kretanje.

Pristupačnost javnih površina, navode iz Kancelarije, omogućava osobama sa invaliditetom punu socijalnu uključenost i mogućnost da koriste javne i ostale objekte i usluge, i ostvaruju prava zagarantovana svim građanima i građankama. Podizanje svesti građana i građanki o posledicama “bahatog parkiranja” na ostvarivanje prava je jedan vid borbe, kao i primena propisanih mera i sankcija za nepropisno parkiranje u praksi, kažu iz kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Rukovodilac Službe za odnose sa javnošću Javnog preduzeća Parking servis iz Novog Sada Radovan Jeknić pak sagledavajući situaciju sa saobraćajem navodi da u porođenju sa drugim gradovima, u Novom Sadu nema previše problema kada je u pitanju nepropisno parkiranje. On ističe da su nedavno rekonstruisali parking mesta i dobili još 20-30 novih.

„Ali, i dalje postoji jedan broj ljudi koji jednostavno ne žele da na bilo koji način potraže prazno parking mesto, nego će stati tamo gde im odgovara. Jednostavno moramo da shvatimo da su prošla vremena kad se moglo parkirati baš ispred trgovine. Ili ako idemo u bioskop, da stanemo ispred bioskopa. Jednostavno, mi nismo sami“, navodi Jeknić.

PONS fondacija iz Niša je neprofitna organizacija osnovana kako bi radila na unapređenju ljudskih prava osoba sa invaliditetom, socijalne i zdravstvene zaštite i pružanja podrške svakoj vrsti indivualnog i udruženog delovanja osoba sa invaliditetom koje ima za cilj poboljšanje uslova života osoba sa invaliditetom i njihovo potpuno ostvarivanje u svim oblastima kojima se bave.. Sam nazaiv je akronim: Ponosni, odgovorni, nesakriveni, samostalni.

Ivan Novković, upravitelj PONS fondacije koja se kroz nevladin sektor bori za unapređenje ljudskih prava osoba sa invaliditetom, u razgovoru za podkast Reaguj navodi da se svaki put kada izlazi iz kuće, što to je svakodnevno, ima problem sa nepropisnim parkiranjem.

„Imamo veliki broj situacija u kojima nam se dešava, ne da nam se neko izvini ili kaže da će da pomeri auto, već kaže samo minut, samo dva minuta, samo pet minuta, a u principu niko od nas nema tih minut ili pet. Kada se dalje nastavi razgovor, pošto je u problemu da pomeri auto, odnosno smatra da je u problemu da pomeri auto, onda čovek pribegava daljoj svađi umesto da prizna grešku i mi tu imamo neku nisku svest šta treba da se radi, o tome da učešćem u saobraćaju ugrožavate druge, o tome da učešćem u saobraćaju ne smete da gledate samo sebe. U malom broju ljudi priznaju da su pogrešili da su se parkirali kako ne treba“, ističe naš sagovornik.

Sa druge strane, Radovan Jeknić iz Parking Servisa navodi da se u Novom Sadu Parking servis trudi da odgovori na sve izazove koje imaju kada su u pitanju javna parking mesta, ali da je i to teško jer upoređujući sa vremenom pre 10 godina – ima daleko više automobila. Slična situacija je i u Nišu, a naš sagovornik Ivan Novković kaže da nisu samo osobe sa invaliditetom ugrožene, već, na primeru Niša gde živi, navodi da i ostale sugrađanke i sugrađani bez invaliditeta imaju probleme da se slobodno kreću kada su trotoari nepropisno zauzeti.

„Niš je grad sa malo parking mesta na svim nivoima, u svim delovima grada jer problem parkiranja jako veliki i ne udara samo na slobodu kretanja osoba sa invaliditetom, već i svih drugih ljudi zato što se nepropisno parkiranje odvija zakrčenjem trotoara koji ne služi samo meni, pa svi onda moramo na kolovoz, na bilo kakav način, svi onda moramo da ugrozimo sebe izlaskom na kolovoz, ali to je nešto što grad očito nema nameru da rešava“, kaže Novković.

Kako bismo bili sigurni šta su planovi Novog Sada i Niša, kao najvećih gradova u Srbiji posle Beograda, reakcija podkasta Reaguj uputila je poziv za izjavu Gradskoj upravi za saobraćaj i puteve Novog Sada i Sekretarijatu za komunalne delatnosti, energetiku i saobraćaj Grada Niša. Nakon objavljivanja epizode, stigao nam je odgovor iz Kabineta gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića. U pisanom saopštenju kažu da na teritoriji Grada Novog Sada ima ukupno 75.000 parking mesta, a od toga je pod naplatom oko 15.000 parking mesta.

Kada je reč o potrebama za parking mestima u Novom Sadu, na osnovu analize rađene 2018. godine kao deo SMART PLANA, najmanje parking mesta ima u delovima Nova Detelinara, istočni deo Grbavice, deo oko Futoške pijace, Liman 1, južni deo Limana 3 i Bulevar oslobođenja oko željezničke stanice.

Ipak, navode da od kada je uvedena naplata parkiranja na Grbavici problem sa parking mestima se drastično smanjio, a situacija na Detelinari se rešava izgradnjom novih parking mesta, kao i da se razmišlja i o uvođenju naplate parkiranja na Novoj Detelinari.

Iz Kabineta navode i da je u planu izgradnja četiri parking garaže koje su date u koncesiju jednoj austrijskoj firmi, te da će samo u centru grada time stanovnici Novog Sada dobiti još hiljadu parking mesta. U toku su, navode dalje, i parkinzi na Bulevaru Evrope za stanovnike Nove Detelinare, kao i da je izgrađen privremeni parking na Podbari u Šumadijskoj ulici.

Koliko utiče manjak parking mesta na kvalitet života građanki i građana Novog Sada, Gradska uprava za saobraćaj u puteve nema uvid jer nije istraživala to pitanje.

Iz Sekretarijata u Nišu uputili su nas da se obratimo za saglasnost načelniku Gradske uprave Ljubiši Janiću koji nam je odgovorio da je na bolovanju i da saglasnost potražimo iz Kabineta gradonačelnice Dragane Sotirovski. Iako obećano iz Kabineta da će nam se javiti neko iz Press službe i uputiti kome da se obratimo za izjavu – do montiranja ove epizode niko nas nije kontaktirao.

Rešenje: Ni minut ako je nepropisno jer ugrožava

Javno posramljivanje vozača koji nepropisno parkiraju pokazala je dobre rezulatate u Sloveniji kada su institucije postavile bilborde i reklame sa izmišljenim imenima i prezimenima i kaznom kako bi građanima skrenuli pažnju i, makar izmišljeno, dali lice ovom problemu. Da je moguće da građani mogu da pokrenu jednu sličnu akciju, pokazuje kampanja „bahatoparkiram“ koja je krenula pre desetak godina u Beogradu. Jedan od pokretača ove kampanje, Filip Milošević, za podkast Reaguj objašnjava kako je izgledala kampanja, ali i koliko je bila uspešna.

„Kampanja koju smo mi krenuli se zvala zapravo bahatoparkiram.com i imalo je takvo ime da bi se taj pojedinac osetio krivim. I lepili smo te nalepnice na zadnji deo vozila svakoga ko bi bio nepropisno parkiran na neki od različitih načina, a znamo da ih je mnogo. Tako da smo mi praktično samo napravili nalepnicu koja je govorila sve i tim sloganom bahatoparkiram.com. Sam sajt je sadržao neke osnovne informacije zašto to zapravo nije dobro, jer mnogo ljudi bi zapravo upalilo sva četiri svetla, negde stali da nešto završe, nesvesni koliko to ima negativnih posledica po grad i po sugrađane, pre svega“, navodi on.

Milošević naglašava da je najpre problem u prevelikom korišćenju automobila, ali i da nepropisno parkiranje može dovesti do velikog broja posledica. Naš sagovornik smatra i da je bolji pristup rešavanju ovog problema akcija ili kampanja kao što je bahatoparkiram.com, nego što je video nadzor, koji je sve prisutniji na ulicama Srbije, naročito Beograda, Niša i Novog Sada – koji su u planu da postanu takozvani pametni gradovi.

„Ono što se zapravo dešava je taj tehnološki razvoj. Građani su svi svesni toga da smo pod pretnjom nekog masovnog video nadzora. Imamo nadzornih kamera koje sad imaju sposobnost prepoznavanja registarskih tablica. Takođe smo dobili i vozila koja su počela da vrše kontrolu na isti način. To su u principu neka rešenja koja možda nisu dobra za odnos institucije i građana, jer prosto,mislim da je mnogo bolje da su građani sami svesni problema i da se trude, nego da ih na taj način nekim masovnim nadzorom vlast primorava da se ponašaju ovako ili onako“, ističe on.

Sa druge strane, PONS je oformio neformalnu radnu grupu sa bivšim većnikom Grada Niša zaduženim za saobraćaj na čelu, kako ne bi ostalo samo na javnom zagovaranju, već i da se aktivno uključe u rešavanje problema. Pre tačno godinu dana PONS fondacija je kreirala mobilnu aplikaciju koja omogućava da brzo i jednostavno građanke i građani Niša prijave probleme sa kojima se suočavaju. Novković takođe navodi da nije potrebno tražiti rešenja sa strane, već je samo potrebno insistirati na poštovanju zakona kao što je aplikacija PONS fondacije ili lepljenje nalepnica bahatoparkiram.com. Ipak, navodi dalje, potrebno je i pogurati incijativu odozdo na dnevnoj bazi.

„Nigde na svetu, u tom razvijom svetu, na Zapadu u EU, stvari se nisu promenile zato što imaju bolju vlast, već imaju mnogo aktivnije civilne organizacije , zaključuje Novković.

Nemanja Stevanović (Redakcija “Reaguj!”)

Naslovna fotografija: Sanja Đorđević

(Reaguj! je podcast serijal Nezavisnog društva novinara Vojvodine koji je dostupan na kanalima NDNV na iTunes-u , Stitcher-u, Castbox-u, google podcasts-u kao i na sajtu podcast.rs.)