Sociolog Ratko Božović ocenio je da je danas u Srbiji u demokratiji, slobodama i toleranciji prisutno „napredovanje u nazadovanju“, a da je najproblematičnija politička javnost koja je „u apsolutnoj regresiji, tamnim zonama, ili onome što se može označiti kao uporište manipulacije“.

Božović je na okruglom stolu o govoru mržnje i dezinformacijama u medijima sinoć u Medija centru rekao da je vlast nekontrolisana i da „sam vrh političke piramide“ uspostavlja atmosferu u javnosti i medijima punu govora mržnje i kampanja protiv pojedinaca, odnosno, orijentaciju u kojoj ne postoji jezik mira, nego zaraćenosti i netolerancije.

Komentarišući izjavu reditelja Gorana Markovića koja je u delu medija i među predstavnicima vlasti interpretirana na potpuno suprotan način od onoga što je zaista rečeno, Božović je ocenio da je to „stara priča“ u ideološkom obračunavanju sa neistomišljenicima, kao što se dogodilo kada je pažnja sa „batinaša“ koji su tukli građane u Šapcu, usmerena na čoveka koji je sprečio bageristu da gazi narod.

Prema njegovim rečima slučaj iz Šapca, kao i navodi da je Marković pretio predsedniku Vučiću streljanjem, ne predstavljaju samo simulaciju, jer bi tada postojao dodir sa stvarnošću, polulaž, nego primer na kakve je sve prevare vlast spremna i simulakrum – potrebu da se laže da bi se postiglo ono što se želi u nameri političke dominacije, osvajanja i poništavanja svakog ko je drugačiji.

Govoreći o situaciji u društvu on je rekao da vlast u javnom prostoru nameće ideologiju gospodarenja autokratskih vođa, mitologizaciju pojmova i slavljenje jednog „bogotvorca“ koji je na zemlji, prisutna je i infantilizacija autokritike kroz objašnjenja da su drugi – a ne sam vođa, krivi za određene pojave, a kako je dodao najprisutnije je ritualno hvaljenje vlastitih dostignuća.

Ukazao je i na slabost institucija u kojima kako je rekao nisu prisutni najbolji, nego samo oni koji „idu za vođom“, ističući primer nepostupanja Regulatornog tela za elektronske medije (REM) u slučaju svega što se dešavanja u rijalitima koji, kao državni projekat, dominiraju na televizijama gde ostatak programa ispunjava politička propaganda.

„Ja ih pratim uz užase moje porodice, jer hoću da vidim šta je to. To je ovo: prave junake estrade koji ne znaju ništa a po onome što jesu, oni su granični slučajevi. A postaće javne ličnosti. Evo šta oni znaju – Vasko Popa je za njih slikar, Crnjanski je bokser, a Frojd je pevač. Desanka Maksimović je još živa, a glavni grad Španije je Meksiko. Eto, takvi su ljudi iz dana u dan prisutni na toj televiziji. Ja ih pominjem zbog toga što imaju preko milion svojih gledalaca. Pink je dovoljan ovom našem bogotvorcu na zemlji da dobije izbore. Ti koji gledaju rijaliti programe oni će glasati za to da im ostane i opstane taj i takav program“, rekao je Božović.

Božović je ocenio da je nedostatak kritičke javnosti potpuno poništio sliku stvarnosti, i da u Srbiji, u unutrašnjosti, ljudi „pojma nemaju“ šta se dešava, da su dezinformisani, prevareni, žive u strahu, bez demokratskih ideala – tolerancije, nenasilja, promene protiv radikalizma, ekstremizma.

„Goran Marković je rekao jednu žustru kritiku, kao čovek koji je uman, i spreman i hrabar da kaže – što mnogi nisu, i što nije prisutno ni na Univerzitetu ni kod mnogih intelektualaca. Neće ljudi da kažu kritički stav jer će biti bačeni u blato. Što se tiče univerzitetskih profesora, to je apsurdno, najaktivniji su penizioneri, zašto – zato što ne mogu biti kažnjeni“, rekao je Božović.

Profesor Filozofskog fakulteta Žarko Trebješanin rekao je da govor mržnje nije samo pitanje kulture ili jezičkog čistunstva, nego nešto mnogo opasnije, jer kako je objasnio, isključivost i netrpeljivost narasta kao grudva snega i ako se stvari tako zaoštravaju – ekstremizam koji kreće sa optužbama, stigmatizacijom, satanizacijom protivnika, završava se istrebljenjem.

„Pokazalo se na osnovu iskustva da to tako kreće, a najsuroviji su građanski ratovi, kada je stanovništvo podeljeno verski, ideološki, politički. Onda imate bitku do istrebljenja. Zato se i zalažem za to da se smiri ta situacija i da se nađu mehanizmi koji postoje, ne treba mi da ih izmišljamo. Šta je ovde prepreka? Kad god se zalažete za kompromis, ispada da je to najgore da ste popustljivi, slabi, itd. Ovde se neguje to da se stvari zaoštre do kraja“, rekao je Trebješanin.

Trebješanin se složio da postoji mogućnost da manipulacije dovedu do atmosfere koja bi mogla da se završi nasiljem, ali je dodao da misli „da smo pametniji nego ’90-tih i da je ova vlast ipak nešto naučila“, jer kako je ocenio, Slobodan Milošević je proteste gušio silom, a sada se to dešava „kao incident, a ne kao strategija“.

Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski rekao je da lažne vesti i govor mržnje nisu slučajnost, jer toga ima u celom svetu, ali da je to u Srbiji deo sistema, potpuno etablirano, i da „proizvođači“ lažnih vesti bolje žive od novinara koji profesionalno i etički kvalitetno rade svoj posao.

„Što se tiče govora mržnje, njega ima tamo gde ima mržnje. U ovoj zemlji nažalost ima mnogo mržnje i ti obrasci ponašanja koji su nas nekad doveli do raspada Jugoslavije, do ratova, do ogromnog broja žrtava i razaranja, i danas su dominantni. oni se stalno obnavljaju, oni nisu iščezli nego jačaju. Imaju podršku vlasti. Banalan primer toga da vlast podržava netolerantan način komunikacije jeste devojka koja je u emisiji ‘Hit tvit’ pokazala da je nepristojna i da nema kapacitet za kulturu dijaloga a izabrana na predlog predsednika (Vučića) koji je nekoliko puta hvalio u medijima, za potpredsednicu (SNS-a)“, rekao je on.

Profesor Božović je, komentarišući „mlade lidere“ i ostale predstavnike vlasti iz Srpske napredne stranke (SNS-a), podsetio da je predsednik Aleksandar Vučić rekao da je „ona pametnija od njega“, i ističući da neće da dovodi u pitanje to mišljenje, naglasio da se ne bi iznenadio da ona zameni Vučića jer sledi njegovu metodologiju.

Ocenio je da su „mladi lideri“ SNS-a obučeni da ne dozvole nikom drugom da progovori, i da vladajuća stranka ima „štabove“ gde pripremaju, kako je rekao, „te svoje ratobornike, ta čudovišta“, a posledica toga je nespremnost na dijalog koja postoji u društvu.

Prema rečima Veljanovskog borba sa iskorenjivanjem takvih primera ponašanja trajaće dosta dugo, regulatorno to neće moći da spreči, dok medijska samoregulacija možda ima veće šanse, a rad novinarskih udruženja, civilnog društva i medija još veće i naravno, obrazovanje i edukacija, ali da sve to ne može da traje godinu-dve.

Veljanovski je ocenio kritike predsednika Srbije na račun izveštavanja medija, pogotovo javnog servisa, kao „dimnu zavesu“ navodeći da je napravio analizu Dnevnika RTS-a od 20. jula kada je Politika objavila da će biti izbori početkom aprila iduće godine, i da se pokazalo da su u narednih mesec dana 335 minuta trajali prilozi „samo u vezi sa Vučićem i o Vučiću“.

On je objasnio da je u emisiji koja treba da traje 30 minuta, 22 minuta trajao intervju sa Vučićem, iako toga dana „nije postojao nijedan događaj koji opravdava njegovo učešće u Dnevniku uopšte, i da je predsednik Srbije prekinuo voditeljku da bi rekao da je došao da kaže da će penzioneri dobiti u septembru 30 evra, u novembru 20 evra krajem marta, početkom aprila, neposredno pred izbore – po 20.000 dinara, a da će pre toga dobiti trajno povećanje penzija od pet odsto.

„Znači, apsolutna promocija predsednika države u emisiji koja ima između dva i po i tri miliona gledalaca. Pa evo, neka se žali onda, a govori kako nije bio (na javnom servisu) od aprila meseca. A ja govorim o 1. avgustu. Znači, apsolutno lažna vest“, rekao je Veljanovski, koji je i kopredsedavajući Privremenog tela za praćenje medija, dogovorenog u dijalogu vlasti i opozicije oko izbornih uslova.

Božović koji je bio profesor Fakulteta političkih nauka, ukazao je Univerzitet ostao „gluvonem“ na sve što se dešava u društvu, kao i studenti koji su ’90-tih bili glavni pokretač promena i građanskih protesta pod parolom „Beograd je svet“, a sa tom ocenom složio se i Veljanovski, ističući da moraju biti razočarani kako se ponaša veliki broj njihovih studenata koje su učili moralnim aspektima novinarstva, javnom interesu, i tome da mora da postoji ravnoteža i mogućnost drugačijeg mišljenja, te da mediji ne smeju da lažu.

Po oceni profesora Trebješanina, mnogi njihovi nekadašnji studenti obavljaju ipak profesije časno, ali ostaju nevidljivi, jer su nepodobni, a ukazao je i da je nažalost većina kvalitetnih školovanih ljudi otišla u inostranstvo.

„Kad današnje generacije vide kako su prošli novinari i svi ostali koji nisu bili nečasni, i uništene institucije, mladi nisu spremni da se žrtvuju“, rekao je Trebješanin i dodao da za razliku od ’90-tih kada je studentima govorio da ne odlaze, danas daje preporuke koje će im pomoći u inostranstvu.

Okrugli sto organizovan je kao deo projekta Medija centra „Snažne redakcije protiv dezinformacija i govora mržnje“, koji je sufinansiralo iz budžeta Srbije Ministarstvo kulture i informisanja, a kako je napomenuto, stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

(Beta, foto: Medija centar Beograd)